Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. septembra da je obavestio međunarodnu zajednicu da Srbija neće tolerisati poteze vlasti na Kosovu.
"Ja sam mislio da se stvari u međunarodnom pravnom poretku zasnivaju na poštovanju međunarodnih pravnih normi, a sada sam shvatio da se to zasniva na nečijoj želji da gospodari nad nečim. To je izjava ministra unutrašnjih poslova u Prištini, koji je rekao da će oni da 'gospodare Kosovom'", rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Mađarske Katalin Novak.
Predsednik Srbije je naveo i da se Srbija neće pozivati na, kako je naveo, gospodarenje, već na međunarodno pravo.
"Gospodara je mnogo bilo, uvek. Inostranih nad našim narodom. Malo ih se zadržalo. A koliko će ovi gospodari da se zadrže videćemo", naveo je Vučić.
On je rekao i da je preneo međunarodnoj zajednici i pregovaraču da "mi ovo nećemo tolerisati".
Vučić je potvrdio da je za 10. septembar sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.
U međuvremenu, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, te savetnici za spoljnu politiku i bezbednost nemačkog kancelara Olafa (Scholz) Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) - Jens Plotner i Emanuel Bone (Emmanuel Bonne) - borave u Prištini 9. septembra, gde su se sastali sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Kako je ranije rečeno za Radio Slobodna Evropa (RSE), svrha posete je da se "istraže opcije za napredak u dijalogu" Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.
Najveću stopu rasta trgovine Srbija beleži sa Mađarskom
Predsednica Mađarske Katalin Novak boravi 9. septembra u Srbiji, a nakon svečanog dočeka u Beogradu, Novak se sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavio da Srbija najveću stopu rasta trgovine beleži sa Mađarskom.
Vučić je kazao da je trgovinska saradnja u periodu od januara do jula bila 2,2 milijarde evra, što je za 935,1 milion evra više u odnosu na isti period prošle godine.
On je rekao novinarima da su razgovarali o energetici, infrastrukturnom povezivanju, kao i investicijama u Vojvodini.
Prema njegovim rečima, saradnja dve države "postaje neuoprediva čak i u trgovinsko-ekonomskom smislu sa svim ostalim zemljama".
Vučić je ponovio da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem mogućem nivou u savremenoj političkoj istoriji, kao i da je saradnja dve zemlje napredovala u politici, ekonomiji i trgovini.
Vučić je izrazio zahvalnost Mađarskoj što će Srbija "spokojnije" da dočeka zimu jer je Mađarska dozvolila da Srbija koristi njeno skladište.
"Verujem da ćemo, uprkos poteškoćama, uspeti do kraja 2025. godine da završimo brzu prugu i da će se za 2 sata i 45 minuta stizati iz centra Beograda u centar Budimpešte", rekao je predsednik Srbije i dodao da će to da doprinese daljem povećanju investicija u obe zemlje i trgovinskoj razmeni.
Na sastanku i o ratu u Ukrajini
Predsednica Mađarske Katalin Novak navela je da je sa Vučićem razgovarala o poteškoćama koje predstoje celom svetu. Ona je navela da se posledice rata u Ukrajini osećaju i u Srbiji i u Mađarskoj.
Srbija, za razliku od Mađarske, nije članica Evropske unije (EU). Zvaničan Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
"Što se tiče Srbije, oni vode brigu o Srbiji i građanima Srbije. Srbija nije jedina koja nije uvela sankcije, ni Moldavija nije uvela sankcije. To je pravo jedne suverene zemlje. Drugo je pitanje da ukoliko postane članica EU da li će biti u obavezi da uvede (sankcije)", rekla je Novak.
Ona je navela i da je Mađarska do sada glasala za sve pakete sankcija, ali da su zvaničnici te zemlje naglašavali da to nije svrsishodno.
"Sankcije bi trebalo da imaju najozbiljniji efekat prema Rusiji, ali vidimo da imaju efekat bu zemljama Evrope. Cene rastu, inflacija raste. Oni koji su predložili sankcije računali su da će to pogoditi Rusiju, što se nije dogodilo", navela je predsednica Mađarske.
Kako je navela, Mađarska će formiati mrežu predsednika naklonjenih porodici. Ona je pozvala Vučića da se pridruži tom projektu.
Vučić je u svom obraćanju poručio da će Srbija veću pažnju obraćati na politiku prema porodici, po uzoru na Mađarsku.
Opozicija u Srbiji traži osudu rehabilitacije ratnih zločinaca
Poseta predsednice Mađarske dolazi u trenutku kada opozicija i aktivisti od vlasti u Srbiji traže da reaguje na rehabilitovanje mađarskih zločinaca.
Potpredsednica desničarskog pokreta "Naša domovina" (Mi Hazánk) Dora duro (Dóra Dúró) 30. avgusta u parlamentu Mađarske otkrila je bistu nekadašnjem regentu Kraljevine Mađarske, Miklošu Hortiju odgovornom za deportaciju više hiljada Jevreja za vreme Drugog svetskog rata.
Pod njegovom vlašću su fašističke snage u Vojvodini sprovodile raciju u južnoj Bačkoj na severu Srbije 1942. godine.
Opozicione stranke su zbog toga od Vlade Srbije tražile reakciju, ali se zvaničan Beograd nije oglašavao.
RSE je pokušao da dobije stav Vlade Srbije u vezi sa zahtevom dela opozicije da reaguje na postavljanje sporne biste, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Osuda postavljanja biste Hortija u parlamentu Mađarske dolazi u danima kada je aktuelno i protivljenje postavljanja spomenika "Nevinim žrtvama 1944/45. godine" u Novom Sadu.
Spomenik se podiže na osnovu spiska žrtava koji je sastavila Državna komisija za ratne zločine nakon septembra 1944. godine. Antifašističke organizacije više puta su organizovale javne akcije ali i proteste zbog kako navode, spornih imena na spisku žrtava.
Kako su aktivisti naveli, na spisku se nalazi više od hiljadu lica među kojima su i osuđeni ratni zločinci, organizatori i izvršioci zloglasne Novosadske racije. Na protestima su nekoliko puta poručili da neće dozvoliti postavljanje spomenika u Novom Sadu.
Predlog odluke o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine upućen je Skupštini grada Novog Sadaa na razmatranje na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), sestrinske stranke Orbanove partije Fides. SVM aktivno učestvuje u vlasti u Srbiji, zajedno sa Srpskom naprednom strankom Aleksandra Vučića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ujedno vodi i vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS), održava dobre odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga u izjavama naziva prijateljem.
Usred energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, Vučić i Orban su dogovorili u maju da Srbija deo energenata skladišti u Mađarskoj. Dvojica državnika susrela su se i dva meseca ranije, kako bi se provozali vozom od Beograda do Novog Sada i pustili u saobraćaj međunarodnu prugu, koja bi u budućnosti trebalo da stigne i do Budimpešte.
Projekat je deo kineskog strateškog projekta "Pojas i put", zbog koje su i Srbija i Mađarska dobile kritike sa Zapada.
