Istražitelji koje je angažovalo najviše telo Ujedinjenih nacija za ljudska prava proveravaju navode da su na severozapadu Libije pronađene masovne grobnice sa telima migranata.
Glavni istražitelj Mohamed Auajjar rekao je da je njegov tim dokumentovao dosledne obrasce ozbiljnih kršenja ljudskih prava u vladinim pritvorskim centrima, kao i centrima za trgovinu ljudima u Libiji.
Libija je poslednjih godina postala čest, iako opasan put ka Evropi za ljude koji beže od siromaštva i sukoba u Africi i na Bliskom istoku.
U severozapadnom gradu Bani Walid, stručnjaci koje je angažovao Savet za ljudska prava, otkrili su da su ljudi držani u zatočeništvu, ubijani, mučeni i silovani.
U preliminarnim nalazima koji su predstavljeni Savetu ove sedmice, istražitelji su rekli da je najmanje osam migranata govorilo o masovnim grobnicama u tom gradu.
Glavni istražitelj Mohamed Auajjar rekao je za agenciju AP na marginama sednice Saveta u Ženevi da je njegova kancelarija dobila informacije i o drugim lokacijama, gde možda ima masovnih grobnica, ali da je istraga u toku.
Auajjar je rekao da njegov tim od oko 15 istražitelja, čije je sedište u glavnom gradu Tunisa, pregleda sve slučajeve i proverava dobijene informacije.
"Dobijamo mnogo informacija od nevladinih organizacija i vlasti i želimo da ih proverimo, etički i rigorozno", rekao je on.
Auajjar je najavio da će u junu moći da objave konkretne rezultate.
"Ako budemo imali potrebne dokaze, imenovaćemo odgovorne za ove tvrdnje", rekao je on za AP.
Auajjar je ranije naveo da istražitelji takođe ispituju postojanje tajnih pritvorskih objekata, uključujući neke koje kontrolišu naoružane milicije.
Istražitelji su u oktobarskom izveštaju naveli da imaju dokaze o mogućim zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima u Libiji.
Mnogi od navodnih zločina, kako su saopštili, počinjeni su nad civilima zatočenim u zemlji dok su pokušavali da dođu do Evrope.
Stotine hiljada ljudi koji se nadaju da će stići do Evrope prošli su poslednjih godina kroz Libiju, gde je cvetao unosan posao trgovine ljudima i krijumčarenja.
Zemlja je godinama bila bez funkcionalne vlade i podeljena je između rivalskih administracija na istoku i zapadu, od kojih svaku podržavaju naoružane grupe i strane vlade.
Trgovci ljudima su imali koristi od haosa u zemlji bogatoj naftom, krijumčarenjem migranata preko dugačke granice zemlje.
Ukrcavali su očajne ljude u nebezbedne gumene čamce, a zatim kretali na rizična putovanja preko Sredozemnog mora.
Mnogi od onih koji su presretnuti i vraćeni u Libiju, uključujući žene i decu, zatvoreni su u pritvorskim centrima koje vodi Vlada gde, prema navodima grupa za ljudska prava, trpe zlostavljanje, uključujući mučenje, silovanje i iznudu.
