Dostupni linkovi

LGBT zajednica Srbije čeka podršku premijerke Brnabić


Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić (desno), sa partnerkom Milicom Đurić (levo) na Paradi ponosa u Beogradu 15. septembra 2019.


"Država je jako stidljivo stala iza Zakona o istopolnim zajednicama, a od premijerke Srbije Ane Brnabić smo očekivali da se više založi za njega", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Šparavalo iz udruženja za pravnu i psihološku podršku LGBT+ osobama "Da se zna".

Premijerka se nije oglašavala od kada je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava krajem prošle godine najavilo Zakon koji će LGBT parovima dozvoliti registraciju partnerstva i dati im neka od osnovnih prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja koja imaju heteroseksualni parovi u bračnoj ili vanbračnoj zajednici.

"Možemo pretpostaviti da premijerka podržava ovaj Zakon pošto je na čelu Vlade čije je Ministarstvo predložilo Nacrt, ali smo očekivali da bude mnogo odlučnija i da iskoristi premijersku poziciju da objasni građanima zašto je on bitan za celu LGBT zajednicu, a i za nju kao LGBT osobu koja ima partnerku sa kojom je u neformalnom odnosu i sa kojom ima i sina", rekao je Šparavalo.

Nevidljiva ljubav Sanje i Anđele
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:45 0:00

Iz Kabineta predsednice Vlade nisu odgovorili na pitanja RSE o stavu premijerke kada je reč o Zakonu o istopolnim zajednicama, te zbog čega se o ovom dokumentu nije javno izjašnjavala.

"Izborom Vlade Srbije, sva ministarstva su dobila podršku za sve poslove u svojim nadležnostima i od strane predsednice Vlade i od predsednika Republike (Aleksandra Vučića)", rečeno je za RSE u Ministartsvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je izradilo Nacrt zakona o istopolnim zajednicama.

Na pitanje kako tumače to što se premijerka do sada nije javno izjašnjavala o Zakonu, naveli su da je Nacrt zakona "isključivo u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava u skladu sa Zakonom o planskom sistemu".

O Zakonu se nisu jasno izjašnjavali ni drugi ministri u Vladi Srbije, dok su se pojedini članovi vladajuće Srpske napredne stranke, poput poslanika Vladimira Đukanovića, već pri najavi oštro usprotivili njegovom usvajanju.

"Prilično nas brine odsustvo javne reakcije drugih zvaničnika, a posebno predsednice Vlade. Nadam se da će se oni aktivirati u maju kada bi Zakon trebalo da se nađe pred poslanicima jer ako Vlada javno ne podrži ovaj Zakon, gde je onda tu zalaganje za ravnopravnost i jednakost", rekao je za RSE Marko Mihailović, direktor "Beograd prajda".

Očekivanja LBGT zajednice od premijerke

Iako se LBGT zajednica nadala da će dolaskom Ane Brnabić na čelo Vlade Srbije 2017. godine Zakon biti usvojen, a oni dobiti prava na koja godinama čekaju, većina njih ocenjuje da premijerka, kao javno deklarisana lezbejka, nije donela mnogo više od učešća na beogradskim Paradama ponosa.

"Ona nije iskusila neku vrstu diskriminacije ili nasilja koje su svakodnevica za dobar deo LGBT ljudi u Srbiji i samim tim je u privilegovanoj poziciji. Njenim dolaskom se sigurno dogodila određena senzibilizacija prema LGBT osobama, ali ne možemo da kažemo da se mnogo zauzela za LGBT prava", rekao je Stefan Šparavalo iz organizacije "Da se zna".

'Vruć krompir'

Ukazujući na to da bez političke volje vlasti Zakona o istopolnim zajednicama ne bi bilo, Šparavalo ipak ocenjuje da država ovo pitanje doživljava kao "vruć krompir", te da ga je zato prepustila isključivo nadležnom Ministarstvu.

"Mislim da pretpostavljaju da će kod biračkog tela koje je, nažalost, mahom i dalje homofobično, naići na neku vrstu negodovanja, pa možda i smanjenog rejtinga. LGBT tema je nešto što je i dalje vrlo nepopularno u Srbiji", rekao je Šparavalo.

Najavi Zakona prethodile su peticija i kampanja za njegovo usvajanje koje je u septembru 2020. pokrenuo "Beograd prajd". Peticiju je do sada potpisalo više od 11 hiljada ljudi.

Da li će poslanike u Srbiji 'žuljati' LGBT kamenčići?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:55 0:00

Šta LGBT zajednica dobija predloženim Zakonom?

Ministarstvo je u martu objavilo Nacrt zakona kojim istopolni parovi dobijaju neka od osnovnih prava koja do danas nemaju, poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.

Ovaj Zakon, međutim, neće priznati istopolni brak, koji je Ustavom Srbije definisan kao zajednica muškarca i žene, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.

Nacrt je početkom ovog meseca upućen svim ministarstvima, a prema proceduri, trebalo bi da ga usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije.

"Ne možemo da kažemo da smo u potpunosti zadovoljni", rekla je za RSE Aleksandra Gavrilović iz organizacije Labris koja je pre nekoliko godina pripremila svoj model Zakona i učestvovala u Radnoj grupi za izradu postojećeg.

"Mislimo da je to moglo bolje, a da Ministarstvo želi da ima dokument za koji su sigurni da neće imati problem i za koji će poslanici sigurno glasati. Mi ne možemo da se složimo sa tim je Zakon onda loš. Ostala su još neka nerazjašnjena pitanja i uglavnom se tiču imovinskih odnosa i definicije neregistrovane zajednice", rekla je Gavrilović.

Iz nadležnog Ministarstva su za RSE naveli da i dalje postoji mogućnost korekcije i da po dobijenim mišljenjima mogu da menaju određene članove Zakona.

Ko je protiv Zakona?

Uz deo političara na vlasti, unapređenju prava istopolnih zajednica u Srbiji protive se i pojedine opozicione stranke, javne ličnosti i Srpska pravoslavna crkva (SPC).
Sinod SPC saopštio je 25. marta da je predlog zakona o istopolnim zajednicama neprihvatljiv i da su "blagovremeno i u zakonom predviđenom roku podneli Vladi Srbije primedbe i mišljenje".

"Ogromna većina predloženih odredbi u suprotnosti je sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve na kojima je duhovno i moralno utemeljen naš srpski narod, kao i celokupna evropska civilizacija", saopštio je Sinod.

Saopštenje je usledilo posle izjave novog poglavara SPC Porfirija koji je 2. marta u intervjuu za Radio televiziju Srbije rekao Crkva "ne može biti za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao zajednica muškarca i žene", ali i da ima razumevanja za probleme LGBT zajednice.

"Mogu da razumem ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka ponekad i da imaju potrebu da regulišu svoj status", rekao je Porfirije.

Polovinom marta objavljen je i takozvani "Apel 212", u kojem 212 građana pozvalo Vladu Srbije, ministarstva i druge institucije da "zaustave donošenje Zakona o istopolnim zajednicama", a na "najširu javnost i tradicionalne crkve da reaguju kako bi se odbranilo pravo na slobodu i budućnost naroda".

Među potpisnicima su i književnik Matija Bećković, reditelj Emir Kusturica te lider desno orijentisanog opozicionog pokreta Dveri Boško Obradović. Zakonu se protivi i nekadašnji šef diplomatije Srbije, a sada lider opozicione Narodne stranke Vuk Jeremić.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pozvalo je potpisnike "Apela 212", kao i druge protivnike Zakona na dijalog o njegovom tekstu.

Peticije podrške

U odgovoru protivnicima, više od 1.000 akademskih radnika, intelektualaca, novinara, sociologa, psihologa, umetnika i javnih ličnosti potpisalo je peticiju kojom su podržali inicijativu za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama.

"Smatramo da je to deo borbe za bolje društvo zasnovano na jednakim ljudskim pravima kao civilizacijskoj tekovini, u kom nijedan njegov član neće biti stigmatizovan i diskriminisan", navodi se u tekstu peticije.

Zakon je podržalo i Društvo psihologa Srbije, koje je navelo da će pravno regulisanje istopolnih zajednica doneti direktne psihološke dobrobiti LGBTIQ+ ljudima i njihovim porodicama.

Šta pokazuju istraživanja?

Uprkos tvrdnjama protivnika Zakona da javno mnjenje u Srbiji ne podržava njegovo usvajanje, istraživanje međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Civil Rights Defenders iz decembra 2020. godine ukazuje na suprotno.

Ova organizacija je 2. aprila objavila uporedne rezultate istraživanja iz 2015. godine i prošlogodišnje stavove javnosti o pravima LBGT osoba.

Iako istopolne "brakove" podržava svega 26 odsto građana Srbije, značajno je porasla podrška pojedinačnim pravima LGBT osoba, koja bi trebalo da budu regulisana Zakonom o istopolnim partnerstvima.

Tako pravo na posetu partneru u bolnici ili zatvoru podržava 73 posto građana, dok se 2015. pozitivno izjasnilo 46 odsto ispitanika.

Pravo LGBT osoba na zdravstveno osiguranje partnera ili nasleđivanje imovine u slučaju smrti je pre pet godina podržavalo oko 35 odsto građana, dok je u 2020. ta podrška porasla na oko 60 odsto.

U slučaju svakog prava, podrška je znatno veća među mlađim (18-29) i fakultetski obrazovanim ispitanicima iz Beograda i Vojvodine, pokazuje istraživanje.

Danas 47 zemalja u svetu priznaje brak ili registraciju istopolnih parova.

Prva zemlja koja je uvela registrovano partnerstvo bila je Danska 1989. godine, dok je Holandija prva usvojila zakon o istopolnim brakovima 2001. godine.

Zakone o istopolnim brakovima u Evropi imaju i Belgija, Finska, Francuska, Irska, Island, Luksemburg, Norveška, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija.

Neku vrstu zakonskog priznanja istopolnog partnerstva imaju Andora, Austrija, Kipar, Češka, Estonija, Nemačka, Grčka, Lihtenštajn, Malta i Švajcarska, a od država Zapadnog Balkana - Hrvatska i Crna Gora, koja je u julu 2020. godine usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola.

Od zemalja Evropske unije, takav propis nemaju Rumunija, Bugarska, Poljska, Slovačka i Mađarska.

Srbija je kao članica Saveta Evrope dužna da donese ovaj Zakon.

Prema presudi Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine u slučaju "Oliari i drugi protiv Italije", svaka država članica Saveta Evrope mora pravno da reguliše zajednicu života osoba istog pola.

XS
SM
MD
LG