Dostupni linkovi

Lažni med preplavio tržište Srbije


Na tržištu Srbije sve je manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta

Med je po definiciji prirodna supstanca, proizvod medonosnih pčela od sakupljenog nektara biljaka kome dodaju sopstvene specifične supstance, kaže profesorka Hemijskog fakulteta u Beogradu Dušanka Opsenica.

Ona je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naglasila da je med jedinstven proizvod koji se zbog izuzetnih svojstava koristi kao hrana i kao lek.

"To je namirnica istovremeno i biljnog i životinjskog porekla i po tome je jedinstvena. Takođe, med je i jedna od namirnica koja se konzumira u neprerađenom obliku", rekla je Opsenica.

U tegli ni hrane ni leka

Međutim, na tržištu Srbije je sve manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta, zbog čega nadležne inspekcije, policija i druge državne službe ne uspevaju da se izbore sa falsifikatorima i falsifikatima.

"Što je namirnica dragocenija to je izloženija falsifikovanju, kao što je slučaj i sa medom. To se najčešće radi tako što se u med dodaje šećerni sirup. Sve prevare na tržištu hrane su motivisane zaradom", rekla je profesorka Hemijskog fakulteta Dušanka Opsenica.

Ona je navela da se uzorci meda skoro svakodnevno analiziraju, pogotovu u vreme pojačanih kontrola tržišta poput akcije veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede koja je u toku.

"U akciju su uključene brojne laboratorije, a prvi rezultati ukazuju na poražavajuće stanje. U nekim slučajevima, u teglama sa medom je pronađeno 60, pa i 70 odsto šećernog sirupa. Ima uzoraka u kojima meda nema ni u tragovima, a najmanje je pravih prirodnih", rekla je sagovornica RSE.

"Najčešće se u med šećerni sirup, a sve prevare na tržištu hrane su motivisane zaradom", kaže profesorka Opsenica.
"Najčešće se u med šećerni sirup, a sve prevare na tržištu hrane su motivisane zaradom", kaže profesorka Opsenica.

Profesorka Opsenica je dodala da je zbog rigoroznih kontrola u Srbiji, a pogotovu u Evropi, falsifikovani med gotovo nemoguće plasirati na evropsko tržište.

"Kupac iz inostranstva prihvata naše provere i analize, ali naravno da ima pravo da med iz Srbije proveri i u svojim laboratorijama. Tako da mislim da je manja verovatnoća da se neispravan med plasira u inostranstvu. Pre će se desiti da se dobar prirodan med plasira u izvoz, a da se na domaćem tržištu pojavljuju falsifikati."

Jeste slatko, ali nije med

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveta pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) ističe da je u Srbiji evidentno prisustvo falsifikovanog meda, ali da taj problem posebno eskalira kad god je, zbog vremenskih neprilika, godina loša, a prinosi meda mali. Tada dominiraju falsifikati.

"Imali smo veliku eskalaciju falsifikata 2015. i 2016. godine nakon veoma loše 2014. godine. I 2020. smo imali mnogo falsifikata na tržištu. Međutim, u nekim godinama taj problem eskalira do neverovatnih razmera", rekao je Živadinović navodeći da je bilo situacija da je više od 95 odsto meda na tržištu fasifikovano.

"Pravi prirodni med se ili izveze ili ga ima jako malo za domaće tržište, i tada falsifikatori koriste priliku", istakao je on.

Porodica Tasković iz Lebana se profesionalno bavi pčelarstvom
Porodica Tasković iz Lebana se profesionalno bavi pčelarstvom

Živadinović je rekao da falsifikatori u tegle najčešće pakuju sirup od šećera koji ne košta više od 80 dinara (oko 0,7 evra) po kilogramu, koji prodaju po ceni od 400 (3,4 evra) do 1.000 dinara (8,5 evra).

"To jeste slatko, ali nije med. Ako je otkupna cena bagremovog meda oko 800 dinara (6,8 evra), a po toj istoj ceni ga nađete u trgovini, znajte da to nije pravi med", upozorava Živadinović.

Prema propisima u Srbiji, med se označava u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela. U deklaraciji se navodi da li je med prema poreklu cvetni (nektarni) ili medljikovac, zatim prema načinu proizvodnje (u saću, ceđeni, presovani, filtrirani i drugo).

Ako je reč o mešavini meda, da li potiče iz zemalja EU ili zemalja koje nisu članice unije.

Med koji se stavlja u promet, prema Pravilniku pored ostalog, ne sme da sadrži organske i neorganske primese nesvojstvene medu.

Kontrola kvaliteta

Živadinović je rekao da je sredinom februara na inicijativu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pokrenuta sveobuhvatna kontrola kvaliteta meda na domaćem tržištu, koju realizuju veterinarska i tržišna inspekcija, uz podršku srpske policije i Interpola.

"Uzeto je 200 uzoraka meda i mogu da kažem da su, prema nezvaničnim informacijama koje imam, rezultati katastrofalni. Pronađeni su proizvođači koji se direktno bave samo falsifikovanjem meda, čak ga i ne mešaju sa medom. Ima onih falsifikatora koji mešaju razne vrste šećera sa medom, a u mnogim vrtićima u Srbiji pronađen je med koji nije video pčelu", rekao je Živadinović.

Srbija sa 1,3 miliona košnica rekorder u svetu po broju košnica po glavi stanovnika
Srbija sa 1,3 miliona košnica rekorder u svetu po broju košnica po glavi stanovnika

Zoran Ivanović, načelnik Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je za RSE da kontrola kvaliteta meda još traje i da su sa tržišta povučene velike količine sumnjivog meda, ali da o tome još ne može da govori zbog toga što su se neki proizvođači žalili na odluke o suspendovanju njihovog meda sa tržišta.

U međuvremenu, predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović poziva potrošače da se pri kupovini meda dobro informišu o njegovom sastavu.

Falsifikovani med kao 'svetski trend'

Prema najnovijim izveštajima Svetske pčelarske organizacije u poslednjoj deceniji zabeležen je nagli rast falsifikovanog meda.

"To je masovna pojava u svetu", rekao je Živadinović.

U Australiji je 2018. godine otkriveno da je gotovo polovina prodatih količina meda u toj zemlji bila falsifikovana, što znači da je med bio pomešan sa nečim drugim.

Nedozvoljeni šećeri su, prema istraživanju iz 2016. godine, pronađeni u svakom desetom uzoraku meda u Evropi. Istraživanje je sprovedeno kao odgovor na izveštaj Evropskog parlamenta o falsifikovanoj hrani, prema kojem je med zauzeo šesto mesto, preneo je portal Euractiv u septembru 2017.

Evropa pojede više meda nego što proizvede i okreće se uvozu iz Kine, piše u istom tekstu Euroactiv.

Budući da se, usled trovanja pesticidima, zagađenja i gubitka staništa, broj pčela smanjuje svuda u svetu, u tekstu se postavlja pitanje da li kineske pčele mogu da daju visok prinos?

Odgovor je, kako se dalje navodi, kineska metoda proizvodnje. Naime, med se uzima kada je još uvek nezreo i vodenast. Zatim se veštački suši, ostaci smole uklanjaju se filtriranjem, polen se može ukloniti ili dodati kako bi se prikrila zemlja porekla, a sirupi se dodaju kako bi se zadovoljile različite tržišne cene.

"Takva proizvodnja meda podrazumeva brži i viši nivo proizvodnje koji ne zadovoljava definiciju meda", rekao je Norberto Garcia, predsednik Međunarodne organizacije izvoznika meda.

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović navodi da je jasno zašto kupci iz Evrope ili arapskih zemalja Srbiji za kilogram bagremovog meda plaćaju 7,4 evra, dok je med iz Kine 1,7 evra.

Srbija je prošle godine izvezla oko 2.700 tona, i po prvi put uvezla oko 600 tona meda.

"Uvoznici tako veliku količinu pravdaju navodnim nedostatkom domaćeg meda, ali je izvesno da se radi o želji za velikom zaradom, jer se uvozi veoma jeftin med. Kada se pogledaju prosečna uvozna i izvozna cena, vidi se ogromna razlika i jasno je da se na taj način se stiče profit", rekao je Živadinović.

Pčelar Zoran Krstić iz Vlasotinca
Pčelar Zoran Krstić iz Vlasotinca

Med iz Srbije među najboljima u svetu

Doktorka Anita Georgijeva, stručnjakinja za pčelarstvo izjavila je za RSE da su prošle godine najviše meda u svetu proizvele Kina, Evropska unija i Turska.

Ona je naglasila da Srbija po kvantitetu daleko zaostaje za vodećim zemljama, ali da je po kvalitetu meda ispred njih.

"Med iz Srbije je veoma tražen u Evropskoj uniji i kupci su uvek spremni da ga plate tri-četiri puta skuplje od meda iz Kine. Pored toga, naše laboratorije koje se bave ispitivanjem kvaliteta meda su veoma dobro opremljene, tako da nema bojazni da će neko odavde otpremiti u Evropu med koji ne zadovoljava njihove standarde", rekla je Georgijeva.

Ona je istakla da standardi koji se primenjuju u svetu variraju od regiona do regiona, ali da svuda moraju da zadovolje najosnovnije uslove koji se odnose na zdravu hranu, pa i na med.

"Zbog toga ni i u Srbiju ne može da uđe med koji ne zadovoljava naše standarde, ali je problem s čim se on ovde meša i prodaje kao prirodni proizvod medonosnih pčela", rekla je Georgijeva.

Pčelari sa juga Srbije poručuju da najveću štetu od prodaje falsifikovanog meda trpe potrošači i država
Pčelari sa juga Srbije poručuju da najveću štetu od prodaje falsifikovanog meda trpe potrošači i država

Šteta za državu i potrošače

Pčelari sa juga Srbije Zoran Krstić iz Vlasotinca i Goran Tasković iz Lebana istakli su za RSE da najveću štetu od prodaje falsifikovanog meda trpe potrošači i država jer kupci konzumiraju proizvode koje nemaju mnogo veze sa medom.

"Mi nemamo problema sa plasmanom meda jer pogon SPOS-a 'Naš med' u Rači kragujevačkoj otkupljuje sve proizvedene količine meda. Štetu imaju potrošači koji umesto tegle u kojoj je hrana i lek, kako se često naziva med, kupuju nešto što nije ni hrana ni lek i to papreno plaćaju", rekao je Krstić.

Štete koje ima država mogu se posmatrati i kroz prizmu izgubljenih potencijalnih radnih mesta u pčelarstvu.

XS
SM
MD
LG