Dostupni linkovi

Lavrov u društvu lica sa Interpolove poternice?


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na sastanku Organizacije za crnomorsku saradnju

“Rusija će prekinuti borbena dejstva kada pobunjenici napuste Alepo”, poručio je Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, nakon sastanka država članica Organizacije za crnomorsku saradnju, održanog u Beogradu.

To je, uz ostala pitanja koja opterećuju međunarodne odnose, bila jedna od tema razgovora nakon kojih je usvojen jedan dokument i prihvaćena donacija Ruske Federacije u iznosu od milion dolara.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak napisao je potom na Twitteru da se Lavrov fotografisao u Beogradu sa Nemanjom Ristićem za kojim je raspisana poternica Interpola. Za Ristića se sumnja da je jedan od organizatora neuspešnog terorističkog napada na dan izbora u Crnoj Gori

Na Facebooku Nemanje Ristića, inače bliskog desničarskoj organizaciji Zavetnici, objavljena je njihova fotografija sa šefom ruske diplomatije.

Inače, isticanje dubokih nesuglasica i izrečene kritike na račun angažmana koalicije koju u Siriji protiv militanata Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) i snaga lojalnih presedniku Asadu, predvode Sjedinjene Države, obeležile su stavove koje je na koncu ovog skupa izrekao Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije.

Rusija će prekinuti borbena dejstva kada pobunenici napuste Alepo: Lavrov
Rusija će prekinuti borbena dejstva kada pobunenici napuste Alepo: Lavrov

Lavrov je odbacio tvrdnje da zvanična Moskva sprečava dostavljanje humanitarne pomoći u Siriju.

"Umorni smo od toga da slušamo Stejt department da odmah treba prekinuti borbena dejstva. Rusi žele to da urade tek kada se usaglase koridori za izlazak ekstremista iz Alepa i da se tamo uspostavi zakonita vlast. Za to bi bilo potrebno nekoliko dana, a sve to je odavno već moglo da se reši”, rekao je Lavrov koji je pojmom "ekstremisti" označio snage suprotstavljene sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu.

Lavrov se uz blagu zadršku osvrnuo i na imenovanje Reksa Tilersona na funkciju državnog sekretara SAD-a.

“Očekujem da će pragmatizam koji poseduju Tramp i Tilerson biti osnova za saradnju dve zemlje. Novoizabrani predsednik SAD je doneo odluku, mi to prihvatamo i spremni smo da sarađujemo sa svim partnerima koji žele da razvijaju dalju saradnju sa Rusijom. Oni se nisu izjašnjavali protiv saradnje sa Rusijom i nadam se da će to biti osnova za dalje”, zaključio je Lavrov.

Tilerson je inače direktor američke nafte i gasne kompanije EksonMobil, ali i čovek koga američki mediji označavaju bliskim poznanikom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Skup u Beogradu obeležile su dve odluke o kojoj su učesnici obavestili javnost, s obzirom na to da su razgovarali iza zatvorenih vrata: jednomilionska dolarska ruska donacija Organizaciji za crnomorsku saradnju i potpisivanje Sporazuma o saradnji u vanrednim situacijama.

Uz dvanaest država članica, skupu su prisustvovale zemlje posmatrači među kojima i Sjedinjene Države, Austrija, Hrvatska i druge
Uz dvanaest država članica, skupu su prisustvovale zemlje posmatrači među kojima i Sjedinjene Države, Austrija, Hrvatska i druge

Međutim, deluje da je bilo nesaglasja država članica povodom donacije Rusije, što je potvrdio Ivica Dačić, dosadašni predsedavajući tom organizacijom i šef srpske diplomatije.

“Jedna od tih mogućnosti je bila da ne donesemo odluku o donaciji Ruske Federacije od milion dolara koje pruža našoj organizaciji. Zato što ne postoji politička saglasnost i ta sredstva bi se vratila u ruski budžet. Ja sam u ime Srbije rekao da, ako neko neće, mi hoćemo da uzmemo sve to. Nije problem. Hoću da kažem da su i takve teme opterećene politikom”, poručio je Dačić.

Inače, među članicama ove organizacije su osim Rusije i nekoliko članica Evropske unije poput Bugarske i Rumunije, kao i Ukrajina koja je ne tako davno pretrpela rusku aneksiju poluostrva Krim. Taj potez, ali i uloga Rusije u konfliktu na istoku Ukrajine, uticali su na to da joj SAD i Evropska unija uvedu sankcije.

Pre samog početka zatvorenog dela sastanka okupljene učesnike, posmatrače i goste, pozdravio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On nije propustio priliku da ukaže na narušene odnose u regionu Balkana - ne razmatrajući međutim koliki je udeo Srbije u tome.

“Srbija ne želi da pomaže retrogradnim procesima, stagnaciji regionalnih odnosa na Balkanu ili zaoštravanju odnosa na pitanjima iz prošlosti. Mnoge države učestvuju u promociji takozvane nezavisne države Kosovo. Tamo gde nema uspeha razgovorima se prelazi na ton pritisaka. U nama susednoj državi Hrvatskoj kao da se nadmeću ko će više da naškodi Srbiji ili da je uvredi. Vrhunac, juče – Hrvatska ometa put Srbije ka Evropskoj uniji zbog nerešenih bilateralnih problema. Tako se ne sarađuje”, poručio je Nikolić.

Gost i domaćini: Sergej Lavrov, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić
Gost i domaćini: Sergej Lavrov, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić

Uz dvanaest država članica, Azerbejdžan, Albaniju, Bugarsku, Gruziju, Grčku, Jermeniju, Moldaviju, Rumuniju, Rusiju, Tursku, Ukrajinu i Srbiju, skupu su prisustvovale zemlje posmatrači među kojima i Sjedinjene Države, Austrija, Hrvatska i druge.

Mihael Hristidis, generalni sekretar organizacije, poručio je da se svet suočava sa izazovima na koje je jedini odgovor saradnja.

“Vremena su se promenila. Svesni smo problema sa kojima se suočava područje šireg regiona: politička i ekonomska nesigurnost, terorizam, napetosti među državama i bujajući populizam i nacionalizam”, rekao je Hristidis.

Organizacija za crnomorsku saradnju, čije predsedavanje od Srbije 1. januara preuzima Turska, nastala je juna 1992. kada je jedanaest država osnivača u Istanbulu potpisalo Deklaraciju i Bosforski dogovor. Njima se 2004. godine pridružila tadašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Nakon njihovog razlaza u članstvu je ostala Srbija.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG