Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp saopštio je danas da je izabrao direktora Ekson mobajla Reksa Tilersona za novog državnog sekretara, uprkos bojaznima zbog poslovnih veza šefa naftnog giganta s Rusijom.
Tramp je za Tilersona rekao da je "među najuspešnijim poslovnim liderima i pregovaračima u svetu", prenela je agencija AP.
"Njegova istrajnost, široko iskustvo i duboko razumevanje geopolitike čine ga odličnim izborom za državnog sekretara", obrazložio je Tramp u saopštenju koje je objavio njegov tranzicioni tim, prenosi Rojters.
Tilerson će, prema njegovim rečima, promovisati regionalnu stabilnost i fokusirati se na suštinu interesa nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država, dodao je on.
Tramp je rekao da se Tilerson u poslovnom svetu probio "teškim radom, posvećenošću i pametnim dogovorima", a da će kao šef diplomatije SAD biti "lider svetske klase" koji će raditi za dobro američkog naroda.
"Reks Tilerson je ovaploćenje američkog sna", istakao je Tramp.
Tilerson je kazao da je "počastvovan" nominacijom, dodajući da deli Trampovu "viziju obnove kredibiliteta američke spoljne politike i unapređenja nacionalne bezbednosti naše zemlje".
Izbor Tilersona bi, međutim, mogao da izazove sukob Trampa i Kongresa, pošto direktor naftnog giganta ima veze s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Istaknuti republikanci su već izrazili bojazan u vezi s Tilersonom, dok se razmatraju obaveštajne procene da se Rusija mešala u američke izbore kako bi bio izabran Tramp.
Najmanje četiri republikanska senatora su javno izrazili zabrinutost zbog Tilersonovih veza s Rusijom, uključujući Lindzi Grema, Džona Mekejna i Marka Rubija koji je tokom vikenda ocenio da "Vladimirov prijatelj" nije osobina kojoj se nada kod državnog sekretara.
Mekejn je početkom meseca izjavio da je "Putin siledžija i ubica i svako ko nešto drugo o njemu - laže".
Eliot Engel, uticajni član Komiteta za spoljnu politikzu Predstavničkog doma iz redova Demokratske stranke, smatra da Tilerson "nije kvalifikovan za ovaj posao".
"Osim nedostatka diplomatskog iskustva, Tilersonove bliske veze sa Vladimirom Putinom i Rusijom predstavljaju neodrživi konflikt interesa u Stejt departmetnu, naročito u svetlu sve više dokaza da se Rusija mešala u naše izbore kako bi pomogla Trampovu pobedu".
Tramp je pre dva dana odbacio navode iz CIA o ruskom mešanju u američke izbore uz ocenu da su "smešni" i da je to pokušaj da se potkopa njegova pobeda na predsedničkim izborima.
Tilerson ima veliko iskustvo na međunarodnoj sceni, ali kao biznismen a ne i diplomata, ocenjuje AP.
Ekson posluje u nizu zemalja, među kojima su i neke koje imaju zategnute političke odnose sa SAD-om. Pre svega Rusija koja je veoma zavisna od zapadnih kompanija za modernu tehnologiju bez koje nije moguća eksploatacija nafte i gasa.
Tramp se proteklih dana dva puta sastao s Tilersonom za kojeg je rekao da je "igrač svetske klase".
Novoizabrani predsednik SAD je ocenio da su Tilersonove veze s Moskvom važne za državnog sekretara.
Tilerson je bio protiv uvođenja zapadnih sankcija Rusiji nakon aneksije Krima 2014. On se takođe zalaže za slobodnu trgovinu i pojačano američko prisustvo na Bliskom istoku – što je u suprotnosti sa izolacionističkijim Trampovim pristupom koji je promovisao tokom kampanje.
Političari bliski Republikanskoj partiji upozoravaju da bi određeni broj senatora te stranke mogao da ne glasa za potvrdu Tilersona u Senatu zbog veza s Rusijom. Republikanci imaju 52 od 100 mesta u Senatu, pa bi u slučaju da sve demokrate glasaju protiv Tilersona, bila dovoljna tri republikanska senatora da on ne bude izabran.
Trampov tim planira agresivnu kampanju kako bi se obezbedilo Tilersonovo potvrđivanje u Senatu. Bivši republikanski državni sekretari Kondoliza Rajs i Džejms Bejker će danas javno izraziti podršku Tilersonu, kao i bivši ministar odbrane Robert Gejts, a mogao bi da se uključi i bivši potpredsednik SAD Dik Čejni, navodi Vašiongton post.
Jedan od argumeta za njegov izbor, navodi Vašington post, jeste da je bio čvrst u poslovnim pregovorima s Rusijom, kao i u drugim zemljama.
Razmatranje ukidanja ekonomskih sankcija Rusiji zbog Krima bi mogao biti jedan od prvih Tilersonovih zadataka, imajući u vidu Trampovu želju da poboljša veze s Kremljom.
Tilerson će, takođe, nadzirati pitanje klimatskih promena pošto je Stejt department vodeći ogranak vlasti SAD u međunarondim klimatskim sporazumima. Tilerson, za razliku od Trampa, kaže da veruje da su klimatske promene stvarne i zalaže se za takozvani "karbonski porez".
Ekološke organizacije, međutim, optužuju Ekson da je više od 40 godina znao za štetne posledice fosilnih goriva i da nije obavestio investitore i javnost, što bi moglo predstavljati kršenje zakona.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava takođe nisu zadovoljne Tilersonom, budući da je Ekson mobajl poslovao sa zemljama koje predvode autokrate ili diktatori. Njegove pristalice, s druge strane, ocenjuju da nije na kompanijama da vode politiku, već da investiraju.
Pozitivne reakcije iz Moskve
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nije želeo danas da komentariše odluku novoizabranog američkog predsednika da za budućeg državnog sekretara imenuje Reksa Tilersona, ali je izrazio očekivanje tokom posete Beogradu da će pragmatizam koji poseduju Tramp i Tilerson biti osnova za saradnju dve zemlje.
"To nemam pravo da komentarišem. Novoizabrani predsednik SAD je doneo odluku, mi to prihvatamo i spremni smo da sarađuemo sa svim partnerima koji žele da razvijaju dalju saradnju sa Rusijom. Oni su pragmatični ljudi, nisu se izjašnjavali protiv saradnje sa Rusijom i nadam se da će to biti osnova za unapređenje naših odnosa. Očekujemo da će taj pragmatizam biti dobra osnova za izgradnju uzajamno korisne saradnje Rusije i SAD kao i rešavanja međunarodnih pitanja", rekao je Lavrov.
Putinov savetnik za spoljnu politiku Juri Ušakov kazao je da je Tilerson "veoma poznat" ruskim zvaničnicima zbog "aktivne poslovne saradnje".
"Ruski predstavnici, ne samo predsednik, imaju dobre poslovne odnose, sa Tilersonom", kazao je Ušakov, dodajući da predsednika Eksona ruski zvaničnici doživljavaju kao veoma "temeljitu osobu" i "velikog profesionalca u njegovoj oblasti".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je juče da Tilerson ima odnos s Putinom i prijateljski stav prema Rusiji, ali odbacio da to može uticati na spoljnu politiku SAD.
"Što se tiče navoda da li je njegov stav prema Rusiji dobar ili loš: biti državni sekretar je veoma različito od vođenja kompanije, čak i velike. Prema tome, sve, takoreći, simpatije postaju sekundarne", rekao je Peskov.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da se "raduje saradnju sa novim američkim državnim sekretarom koja bi trebalo da omogući napredak bilateralnih odnosa sa novih polaznih osnova".
Tilerson: Imam bliske odnose sa Putinom od 1999.
Tilerson se nakon sticanja diplome inženjera na Univerzitetu u Teksasu 1975. zaposlio u Eksonu. Vremenom je napredovao u hijerarhiji gde je kao jedan od rukovodilaca sticao iskustvo u turbulentnom svetu naftne produkcije, fokusirajući se na operacije kompanije pre svega u Rusiji i Jemenu.
Početkom 1990-ih bio je zadužen za većinu Eksonovih poslovnih operacija u inostranstvu. Imao je ključnu ulogu u Eksonovim investicima u naftnom i gasnom projektu Sahalin na ruskokj istočnoj obali. Ovaj poduhvat sa domaćom državnom naftnom kompanijom Rosnjeft vredan je 3,2 milijarde dolara, ali je zamrznut zbog zapadnih sankcija Rusiji.
Tilerson je otišao 2011. u rusko letovalište Soči da zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putin saopšte javnosti dogovor o ovom velikom poslovnom poduhvatu.
"Ovaj projekat obećava da će biti veoma interesantan i ambiciozan", kazao je tada Putin.
Poslovni uspeh u Rusiji nalaže da se interesi kompanija poklapaju sa namerama vlade, kao i dobre odnose sa Putinom, podseća AP.
Ekson je širio svoje poslovanje u Rusiji dok su se njegovi strani konkurentni suočavali sa raznim zakonskim preprekama pa čak i konfiskacijom imovine. Putin je odlikovao Tilersona Ordenom prijateljstva koji se dodeljuje strancima koji su doprineli unapređenju odnosa sa Rusijom.
"Znam Vladimira Putina od 1999. i imam veoma bliske odnose sa njim", kazao je Tilerson u govoru na Univerzitetu Teksas pre nekoliko godina.
Ukoliko se sankcije protiv Rusije produže, to može ugroziti zajedničko poslovanje Eksona sa Rosnjeftom. Tilerson je zatražio od zapadnih lidera 2014. da "razmotre veoma široku kolateralnu štetu i koga zaista pogađaju sa ovim kaznenim merama".
Kao i druge naftne kompanije, Ekson bile su prinuđene da razviju sopstvenu diplomatiju tako da ove veštine mogu pomoći Tilersonu u novoj ulozi, smatra Entoni Hejf, analitičar sa Univerziteta Kolumbija.
Ekson posluje u Indoneziji, Azerbejdžanu, Čadu, Ekvatorijalnoj Gvineji i mnogim drugim zemljama. Najveću naftnu produkciju u 2015-oj ostvario je u Africi i Aziji.
Tilerson je prošle godine zaradio 27.3 miliona dolara, uglavnom raspoređenih u akcijama kompanije. Ukupno poseduje 149.2 miliona dolara.
Kao državni sekretar mora da proda akcije koje poseduje u Eksonu ili neće moći da učestvuje u donošenju odluka američke administracije koje bi imale "direktne i predvidive" posledice po njegove finansijske interese, kaže Ričard Pejnter, profesor prava na Univerzitetu Minessota i glavni savetnik za moralna pitanja Džordža Buša. Pre svega o pitanjima kao što su klimatske promene, naftna industrija i poslovi sa Rusijom.
"Smatram da je neprihvatljivo imati državnog sekretara koji ima toliko akcija u naftnom biznisu", smatra Pejnter.
Ukoliko ne proda akcije, Tilerson bi mogao da se suoči sa optužbama za krivično delo, jer sekretari odnosno ministri, za razliku od predsednika i potpredsednika, imaju status koji isključuje sukob interesa.
Nije uobičajena praksa da visoko pozicionirani biznismeni obavljaju funkciju američkog državnog sekretara.
"Behtel" (Bechtel), velika građevinska kompanija iz San Franciska, ojačala je poziciju – a veruje se i stekla prednost u dobijanju poslova u inostranstvu – kada je predsednik Ronald Regan imenovao dvojicu rukovodilaca ove kompanije na ključna mesta u svojoj administraciji – Džordža Šulca kao državnog sekretara i Kaspara Vajnbergera kao ministra odbrane.
U to vreme, kritičari su tvrdili da "Behtel" ima svoju sopstvenu spoljnu politiku, pre svega na Bliskom istoku, te da nije previše mario ako se njegovi ciljevi nisu podudarali sa interesima SAD, podseća AP.
Facebook Forum