Dostupni linkovi

Lajčak: Sporazum Kosova i Srbije će biti bolan, ali vredan kompromis


Ovaj proces ne može biti pobeda za jednu a poraz za drugu stranu: Miroslav Lajčak

Dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova je veliki i težak proces i on ne može predstavljati poraz za jednu i pobedu za drugu stranu, izjavio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prštine Miroslav Lajčak na onlajn panelu Beogradskog bezbednosnog foruma.

Predstavnici dveju strana – kosovski premijer Avdulah Hoti (Avdullah) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić – izneli su na istom događaju dijametralno suprotna očekivanja o ishodu dijaloga, dok je Rajan Tali (Ryan Tully), zamenik pomoćnika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost SAD podvukao da Vašington vidi jačanje ekonomske saradnje kao prostor za osnaživanje odnosa.

Proces u postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova vidim kao veliki doprinos uspostavljanju regionalnog poverenja, rekao je Miroslav Lajčak. Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine je dodao da to nije jednostavan proces i da će rešenje prestavljati „bolni kompromis“, ali da je izvodljivo i vredno truda.

„Ovo je proces koji zahteva kompromis. To ne može biti pobeda za jednu a poraz za drugu stranu. To nikada nije uspešno. Takođe, to nikako ne bi smelo da bude instrumentalizovano za dnevnu politiku. Dijalog mora biti iznad dnevne politike. Potrebna nam je snažna podrška međunarodne zajednice i snažna posvećenost naših partnera. Vidim tu privrženost kod predsednika Vučića i premijera Hotija. Nisu svi na njihovoj strani srećni zbog toga, ali to je jedini ispravni put“, rekao je Lajčak koji je poručio dvojici zvaničnika da su „na pravoj strani istorije“.

Ocenio je da "bez mira nema rešenja bilo kog problema" i da "rešenja nema bez poverenja".

"Iako ne možemo da promenimo prošlost, možemo da učimo iz nje. Prošlošću se moraju baviti stručnjaci, pravnici i istoričari, a ne političari, oni treba da se bave današnjicom i boljom budućnošću", kazao je Lajčak.

On je rekao da je nedavna istorija uticala na sve zemlje Balkana, ali da region ima više zajedničkog "nego što se misli", uključujući zajedničku evropsku budućnost.

"Svaki lider u regionu mora stalno da postavlja sebi pitanje da li će odluka koju će doneti približiti njegovu zemlju Uniji ili obrnuto. Ne vidim da političari u regionu dovoljno često postavljaju to pitanje. Da to čine, bili bi bliže EU", naveo je Lajčak.

Dodao je da u dijalogu Beograda i Prištine postoje tri cilja, među kojima su normalizacija odnosa dve strane, učvršćivanje evropskih normi i vrednosti i doprinos regionalnoj stabilnosti.

On je kazao i da "nije tajna" da je ideja evropskih integracija izgubila na snazi u nekim zemljama regiona, da članice Unije treba ubediti da je proširenje potrebno, ali da dokaze za to "moraju dati zemlje koje su u procesu pristupanja".

Vučić: I Srbiji i Kosovu nedostaje racionalan pristup

U Srbiji i na Kosovu i dalje nije lako razgovarati o racionalnim pitanjima koja se tiču sporazuma, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na panelu. On je dodao da ni u samoj Vladi Srbije nisu svi dovoljno racionalni po ovom pitanju.

„Kada govorimo o kompromisnom rešenju, ne može kompromis da bude – Srbija će priznati Kosovo, a onda će Kosovo priznati Srbiju. Nama to ne treba. Mi smo međunarodno priznata zemlja. Potrebno nam je kompromisno rešenje. Morate da razumete poziciju Srbije i da moramo da brinemo o Srbima na Kosovu. Ako želite da razgovarate o suštini ili velikim strateškim pitanjima, mi smo za to spremni. Ali, ako želimo kompromisno rešenje, to mora biti kompromis“, rekao je Vučić.

Vučić je naveo da je stav Beograda da prvo treba sprovesti sve što je potpisano, počevši od Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine, a da onda "postepeno treba menjati opštu atmosferu".

"Što se tiče naših društava, mislim da smo daleko od pomirenja, jer postoje pitanja koja neće biti lako rešena, ali moramo da nađemo načine da se približimo jedni drugima", dodao je predsednik Srbije.

On je ocenio da Srbi i kosovski Albanci ne gledaju jedni na druge samo kao političke protivnike nego kao "nacionalne protivnike protiv kojih se treba boriti".

"To obe strane treba da menjaju jer taj narativ ne pomaže", rekao je Vučić.

Hoti: Ne pregovaramo o trgovinskom, nego o mirovnom sporazumu

Predsednik Vlade Kosova Avdulah Hoti rekao je da dve strane ne pregovaraju o trgovinskom, već o mirovnom sporazumu, te da u takvim razgovorima nema mesta za pitanje šta koja strana dobija ili gubi.

„Važno je uvideti realnost i da će obe zemlje dobiti mirno susedstvo, normalizaciju odnosa. Omogućićemo našim građanima da slobodno putuju, našim privrednicima da trguju na jednakim osnovama. Znam da imamo mnogo otvorenih pitanja iz prošlosti – pitanje nestalih je jedno od najvećih – ali spremni smo da sednemo za pregovarački sto i postignemo dogovor, kako bismo postigli trajno rešenje za naše dve zemlje“, rekao je Hoti.

Hoti je rekao da je Kosovo posvećeno potpunoj normalizaciji odnosa sa Srbijom i povećanju saradnje u svim poljima.

"Dijalog pod okriljem EU je ključni mehanizam za punu normalizaciju odnosa naše dve zemlje. Naravno, dogovor iz Vašingtona je veliki istorijski korak ka sporazumu o normalizaciji. Kosovo je spremno za konačni sporazum", kazao je Hoti.

Teli: SAD su tu da ostanu na Zapadnom Balkanu

Sporazum koji su Vučić i Hoti potpisali u Vašingtonu 4. septembra može se smatrati osnovom za zajednički proces kojim posreduju i EU i SAD, izjavio je Rajan Tali, zamenik pomoćnika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.

„Veze koje se stvaraju jačanjem trgovine su nešto na čemu se dalje može graditi. Znam iz iskustva u Sjedinjenim Državama dok pokušavamo da se oporavimo od pandemije da ljudi žele poslove kako bi obezbedili svoje porodice. To može biti temelj za nastavak dijaloga. Administracija Donalda Trampa (Trump) će ostati angažovana u ovom regionu i pokušaćemo da pomognemo našim partnerima iz Evropske unije“, poručio je Tali.

Podsetimo, sporazumom koji su 4. septembra u Vašingtonu potpisali Vučić i Hoti predviđen je niz zajedničkih projekata Srbije i Kosova koji bi u narednom periodu trebalo da budu realizovani uz pomoć kancelarije američke razvojne agencije (DFC) koja je 22. septembra otvorena u Beogradu, a prva stavka u sporazumu odnosi se na izgradnju autoputa Beograd- Priština.

Beogradski bezbednosni forum održava se od 2011. godine, u organizaciji na inicijativu nevladinih organizacija Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji.

XS
SM
MD
LG