Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li će nakon nedavnih razgovora u Briselu, koje su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti imali sa najvišim predstavnicima Evropske unije (EU), dijalog Beograda i Prištine krenuti sa mrtve tačke.
Sagovornici su bili politički analitičari Agon Maliqi iz Prištine i Ognjen Gogić iz Beograda.
Bilo je reči o tome ko je u Briselu bolje prošao - Kurti ili Vučić, zašto su lideri Nemačke, Francuske i Italije prvi put otvoreno saopštili da EU od Srbije zahteva da de facto prizna Kosovo, zašto je taj zahtev ispostavljen Vučiću uoči izbora u Srbiji i da li je položaj Srbije u pregovorima sa Prištinom pogoršan nakon oružane akcije u Banjskoj.
Razgovaralo se i o tome da li je Kurti bezuslovno prihvatio predlog Zajednice opština sa srpskom većinom koji je sačinila EU i da li je spreman da prihvati autonomiju kosovskih Srba kakvu imaju manjine u državama EU, zašto je Brisel formiranje Zajednice povezao sa de facto priznanjem Kosova, da li će Srbiji biti uvedene sankcije ukoliko Vučić i dalje bude odbijao priznanje Kosova ili je Srbija toliko važna Briselu i Vašingtonu da će nastaviti da tolerišu Vučićevo odugovlačenje, kao i o tome da li će biti raspisani novi izbori na severu Kosova nakon što je Srpska lista prihvatila da učestvuje na njima.
Omer Karabeg: Ko je u Briselu bolje prošao - Vučić ili Kurti?
Ognjen Gogić: Teško je to reći zato što nijedan nije dobio ono što je želeo. Možda bih ipak rekao da je pozicija Kurtija, odnosno Kosova, malo povoljnija zbog toga što su nakon sastanaka u Briselu usledila nova formulacija da se od Srbije očekuje de facto priznanje Kosova. Time su lideri EU konačno nazvali stvari pravim imenom. Prestali su da koriste eufemizme i rekli su šta je suština zahteva koji se postavlja pred Srbiju. To je isteralo na čistac poziciju Srbije u ovim pregovorima. Mislim da je to za Srbiju nepovoljno, ali i povoljno zato što zna na šta može da računa i koji zahtevi stoje pred njom. Javnost Srbije sada više nije u dilemi šta se zapravo od Srbije traži. Niko više neće moći da se krije iza nejasnih formulacija, zna se šta je zapravo na stolu.
Agon Maliqi: Ispada kao da Kosovo dobija više. Ali mislim da je to samo u smislu formulacije, jer je sadržaj ostao isti. Ništa se nije promenilo u sadržaju. Francusko-nemački plan imao je isti cilj. Ništa se nije promenilo ni kada su u pitanju funkcije Zajednice opština sa srpskom većinom. Tako da se ništa ne menja - samo izgleda kao da Kurti nešto dobija.
De facto priznanje
Omer Karabeg: Stiče se utisak da je završen period pridobijanja Vučića lepim rečima. U Briselu su lideri tri najjače zemlje Evropske unije - Nemačke, Francuske i Italije otvoreno saopštili Vučiću da će Srbija morati da de facto prizna Kosovo. To je ovih dana ponovila i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Ona je rekla da normalizacija odnosa znači de facto priznanje. Zašto je Zapad promenio ton prema Vučiću?
Ognjen Gogić: Moram da priznam da nisam siguran koja se namera krije iza promene retorike. Neko kaže da je to ustupak Prištini jer joj je rečeno će u zamenu za Zajednicu srpskih opština dobiti de facto priznanje. Drugi kažu da je razlog promene retorike oružani napad u Banjskoj posle koga je Vučić izgubio kredit koji je imao. Nisam siguran da, uprkos promeni retorike, EU želi da izgubi Vučića kao partnera. Već godinu i po dana slušamo da Srbija treba da uskladi svoju politiku sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Rekao bih da se predsednik Vučić i dalje percipira kao važan partner Zapada. Tako da baš nisam uveren u to da će novu retoriku da prate i dela.
Agon Maliqi: Mislim da Zapad više nema tolerancije prema Vučiću i srpskoj politici u regionu. Shvatili su da Vučićev potencijal za destabilizaciju regiona nije tako veliki kako ga Vučić prodaje jer u sadašnjem kontekstu Srbija više nije u poziciji u kojoj je bila pre ruske agresije na Ukrajinu. Rusija više nije u mogućnosti da koristi Srbiju za regionalnu destabilizaciju kao što je mogla pre tri, četiri godine. Brisel je postao svestan da je danas pozicija Vučića slabija i da on ne može da diktira Zapadu. Mislim da su to razlozi promenjene retorike i novih formulacija.
Omer Karabeg: Da li je položaj Srbije u pregovorima sa Kosovom pogoršan zbog događaja u Banjskoj?
Ognjen Gogić: Rekao bih i da i ne. Očekivao sam da će se taj incident više odraziti na odnos EU prema Beogradu i predsedniku Vučiću. To je bio veoma dramatičan događaj koji je pokazao pre svega ogromnu količinu oružja koje je srpska strana posedovala na severu Kosova s namerom da ga upotrebi ne znam u koje svrhe. Nije, međutim, usledilo ono što sam očekivao.
EU čak nije ni ublažila kaznene mere prema Kosovu koje su uvedene u junu i nije bilo govora ni o kakvim sličnim kaznenim merama prema Srbiji. Jedino što se desilo je rezolucija Evropskog parlamenta koja je bila veoma oštra, ali ipak je reč o telu EU koje ne donosi ključne odluke. Mislim da je ključni zahtev, koji je postavljen pred Beograd, da se sprovede istraga i procesuiraju odgovorni za incident u Banjskoj. Beograd je vrlo brzo pokrenuo neke radnje i mislim da je time u velikoj meri zadovoljio očekivanja EU. Čini mi se da će Beograd proći bez većih posledica dokle god se makar formalno bude vodio postupak protiv Milana Radoičića.
Agon Maliqi: Mislim da je nakon Banjske pogoršan položaj Beograda jer niko ne veruje da ono što se desilo u Banjskoj nije imalo nameru destabilizacije regiona. Možda neće biti direktnih posledica jer EU ne može da uvede sankcije Srbiji zbog veta Mađarske. Ali to će se ipak reflektirati na odnos prema Srbiji. Ni odnos prema Vučiću više neće biti isti. Mislim da je Vučić veoma ranjiv jer zapadne sile sigurno imaju sve informacije šta se sve i kako dogodilo u Banjskoj. Neće biti kaznenih mera, ali će Zapad to iskoristiti da vrši pritisak na Vučića da implementira Ohridski sporazum.
Potpis
Omer Karabeg: Albin Kurti je u Briselu izjavio da je spreman da potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji uključuje i predlog Brisela o tome kako bi trebalo da izgleda Zajednica opština sa srpskom većinom. Međutim, Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je da u Briselu nije postignut dogovor zato što preduslovi jedne strane nisu bili prihvatljivi za drugu. Da li to znači da je i Kurti postavljao uslove?
Agon Maliqi: Nema prostora za pregovore o sadržaju sporazuma. Ceo problem se svodi na potpis. U tom smislu ide Kurtijev zahtev.
Omer Karabeg: Mislite da je Kurtijev uslov da prvo Vučić potpiše, pa će onda on da potpiše?
Agon Maliqi: Da. On je i ranije govorio da za njega nije sporazum nešto što nije potpisano, iako su zapadne sile tvrdile da je to samo formalnost i da su one garant sprovođenja Ohridskog sporazuma. Kurti ne veruje da će Srbija da sprovodi taj sporazum ako ga Vučić ne potpiše.
Ognjen Gogić: Josep Borrell je rekao da se Ohridski sporazum smatra prihvaćenim, iako nije potpisan. Ali taj sporazum nije dao rezultat koji je Kosovo želelo da vidi jer pet zemalja EU, koje ne priznaju Kosovo, nije promenilo stav. Zato se sada zahteva od Srbije da de facto prizna Kosovo. Jer ukoliko Srbija de facto prizna Kosovo, onda nema razloga da to ne učine Španija i druge članice EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.
Time bi se otvorio put za članstvo Kosova u NATO. Mislim da premijer Kurti smatra da bi potpis Srbije na Ohridski sporazum bio signal tim članicama EU da priznaju Kosovo.
Zajednica
Omer Karabeg: Da li se zna šta u piše u predlogu Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je sačinila EU? Da li je nešto procurilo i da li je to prihvatljivo za Vučića? On se o tome nije izjašnjavao.
Ognjen Gogić: Kada je reč o Zajednici, ne znam šta bi moglo više da piše u tom dokumentu. Mislim da ta problematika nije toliko komplikovana kao što se predstavlja u javnosti na obe strane. Problem sa Zajednicom nikada nije bio u njenom sadržaju već u značaju koji ona ima u procesu pregovora.
Kosovo ne želi da formira Zajednicu bez garancije da će da usledi de facto ili de iure priznanje od strane Srbije. A predsednik Vučić je nakon sastanaka u Briselu rekao da Srbija ne priznaje Kosovo ni de facto ni de iure, što zapravo znači - formiralo Kosovo Zajednicu ili ne, Srbija u ovom momentu nije spremna da prizna Kosovo. U tom slučaju Kosovo uopšte nema interes da formira Zajednicu.
Omer Karabeg: Gospodine Maliqi, imate li vi saznanja kako izgleda predlog Zajednice sa srpskom većinom koji je sačinila EU?
Neće biti nikakvog pomaka u formiranju Zajednice ako se ne ispune očekivanja Kosova u pogledu de facto priznanja.
Agon Maliqi: Ne. Dokument je strogo poverljiv. Prema pisanju kosovskih medija taj dokument su čitali samo premijer, predsednica, možda i predsednik parlamenta jer je rekao da je imao uvid u to. Ne verujem da će biti nekih iznenađenja jer je Ustavni sud Kosova dao okvir kako Zajednica treba da izgleda.
Za Kosovo je najvažnije što se sada eksplicitno kaže da je formiranje Zajednice povezano sa de facto priznanjem. Jedno bez drugog ne ide. Znači, neće biti nikakvog pomaka u formiranju Zajednice ako se ne ispune očekivanja Kosova u pogledu de facto priznanja.
Omer Karabeg: Da li je Albin Kurti ublažio svoj stav prema Zajednici opština sa srpskom većinom jer je u jednom trenutku izgledalo da on uopšte ne želi takvu zajednicu. Da li je sad spreman da prihvati izvesnu autonomiju kosovskih Srba - onakvu kakvu imaju manjine u EU?
Agon Maliqi: On jeste ublažio stav. On je pre šest-sedam godina zbog protesta protiv Zajednice završio u zatvoru. Zato neki sumnjaju da će on to da implementira. Ali kad je već rekao da je za njega sporazum OK, znači da je prihvatio i Zajednicu. Kurti više ne može da kaže da nije rekao da Zajednici. On je već platio politički cenu i mislim da za njega neće biti problem da to i implementira.
Sve će zavisti od toga da li će zauzvrat da dobije nešto što bi mogao da proda kosovskoj javnosti. A to je priznanje Kosova od pet evropskih država i proces integracije u NATO. Bez toga bi ne samo Kurti, nego većina ljudi na Kosovu bili skeptični prema Ohridskom dogovoru i njegovoj implementaciji.
Ognjen Gogić: Stiče se utisak da je premijer Kurti, barem poslednjih dana, zvučao malo blaže kad je reč o Zajednici srpskih opština. Sećam se da je u januaru i februaru ove godine, kada je Velika petorka bila u regionu, rekao da je reč o obavezi koju je Kosovo preuzelo. Međutim, nakon toga ponovo se vratio na staru retoriku. Tako da i ovo što sada govori može biti privremenog karaktera.
Mislim da je ključno ovo što je rekao gospodin Maliqi - da je stav EU da Zajednica i de facto priznanje idu ruku pod ruku. U tom smislu je pozicija Albina Kurtija lakša. EU neće vršiti na njega pritisak da formira Zajednicu ukoliko Srbija ne bude ispoštovala svoj deo dogovora. A budući da Srbija verovatno neće prihvatiti obaveze iz sporazuma, ni Kosovo verovatno neće preduzimati korake ka formiranju Zajednice i zbog toga neće trpeti posledice.
Lakmus test
Omer Karabeg: Zapad zahteva de facto priznanje Kosova u najnezgodnijem trenutku za Vučića. Srbija je pred izborima i kada bi Vučić to prihvatio deo njegovih glasova bi otišao desnici. Zašto se Brisel odlučio na takav potez znajući da je Vučić pred izborima?
Ognjen Gogić: Moram da kažem da sam zbunjen. Možda je to pre svega urađeno da se olakša Prištini da konačno krene u formiranje Zajednice. Jer u Briselu postoji uverenje da je formiranje Zajednice jedini uslov Srbije za de facto priznanje, da Srbija zapravo hoće da razmeni priznanje za položaj Srba na Kosovu. To nije slučaj. Zajednica nije toliko važna Srbiji koliko Brisel pretpostavlja. Srbija bi eventualno prihvatila da de facto prizna Kosovo u zamenu za članstvo u EU, ne manje od toga.
Srbija bi eventualno prihvatila da de facto prizna Kosovo u zamenu za članstvo u EU, ne manje od toga.
Tako da je ispostavljanje zahteva za de facto priznanjem u ovom trenutku zaista zbunjujuće. Brisel je time onemogućio predsedniku Vučiću da ga prihvati. Dok se govorilo u eufemizmima, možda je i moglo nešto da se uradi. Nikako sada kada je to otvoreno rečeno pred izbore. Ali samim tim je kandidovana nova tema u izbornoj kampanji.
Sve partije će morati da se odrede prema tome da li su za ili protiv de facto priznanja. Možda je to lakmus test Brisela koji želi da vidi kako će se partije pozicionirati prema tome i ko bi onda eventualno bi partner u budućnosti za de facto priznanje Kosova.
Agon Maliqi: Vučić je taj koji je raspisao izbore možda u pokušaju da sabotira proces dijaloga. U tom smislu otvoreni zahtev za de facto priznanjem Kosova verovatno je poruka Zapada da ni Vučić, ni Srbija više ne mogu da računaju na razumevanje i da treba da se odluče i to na izborima. Zapad više neće čekati. Ako Vučić opet ubedljivo pobedi, onda više neće imati izgovora da ne može da implementira Ohridski sporazum.
Sankcije
Omer Karabeg: Vučić je izjavio da će da prihvati sve osim priznanja Kosova i stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama. Da li bi Srbija zbog toga mogla dobiti sankcije ukoliko Vučić i nakon izbora bude odbijao ono što Zapad od njega traži?
Ognjen Gogić: Ne očekujem sankcije zato što bi jedina prava sankcija mogla da bude zaustavljanje evropskih integracija, a one su već u zastoju, pa se to ne bi odrazilo na progres Srbije na evropskom putu. Čini mi se da EUa ima drugačije planove za ovaj region. O tome govori novi investicioni paket koji je pomenula predsednica Evropske komisije. Ne verujem da će EU voditi politiku koja bi u potpunosti otuđila i Srbiju. Ovaj region je kako tako pristojno funkcionisao i bez srpskog de facto priznanja Kosova - tako da može na taj način da nastavi da funkcioniše. A ukoliko bi se Srbija otuđila, onda bi se otvorio prostor za veći ruski i kineski uticaj.
Zbog toga verujem da sankcije neće uslediti. Meni nije neočekivana pozicija predsednika Srbije. Ko god da je na vlasti u Srbiji ne bi se drugačije ponašao. Jer i kad bi sutra Srbija i de iure priznala Kosovo, ne samo de facto, ostala bi podjednako udaljena od EU. Isto važi i za Kosovo. Kada bi sutra formiralo Zajednicu ne bi bilo de facto priznanja od strane Srbije. Tako da ni Srbija ni Kosovo nemaju motiv da sprovode Ohridski sporazum.
Agon Maliqi: Ne mislim da će Srbija formalno dobiti sankcije, već će imati političke i ekonomske posledice. A imaće ih i Vučić jer mu je tolerantni pristup Zapada pomagao da ostane na vlasti. Mada zapadna podrška Vučiću nije bila direktna nego implicitna, ako je ne bude imao, to će za njega biti politička kazna.
Mislim da je to što je Vučić rekao da ne može da prihvati nezavisnost Kosova, niti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama retorička priča jer te dve stvari se ne traže od njega. Od njega se ne traži de iure nego de facto priznanje. A članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama ne zavisi od Srbije. Prepreka je Rusija. Tako da mislim da Vučić i dalje ostavlja otvorena vrata za dogovor.
Omer Karabeg: Šta bi mogao biti prvi korak nakon Brisela, da li je to raspisivanje izbora na severu Kosova na koje je Srpska lista, sigurno po Vučićevom nalogu, ovih dana pristala?
Ognjen Gogić: Predsednik Vučić je pozvao Srbe da se vrate u lokalne institucije i Srpska lista je potvrdila spremnost da učestvuje na tim izborima. Kosovo je odgovorilo da je moguće da se održe ti izbori ali pod uslovom da se do njih dođe putem peticija i referenduma. I tu je stala cela priča. Kako stvari sada stoje - male su šanse da skoro dođe do izbora.
Agon Maliqi: I ja sam skeptičan. Sve zavisi od toga da li će Kosovo imati dovoljno garancija da će Ohridski sporazum biti implementiran. Ako na Kosovu ne postoje uverenja da se ide u pravcu implementacije sporazuma, vlada neće imati motiva da organizuje izbore. Osim toga, mislim da vlada u Prištini hoće da Srbija, pa i Srbi sa severa, plate političku cenu za bojkotiranje institucija.
Strah od rata
Omer Karabeg: U zaključku, da li je ovog puta Zapad odlučio da po svaku cenu do kraja sprovede Ohridski sporazum. Stiče se utisak da se boje oružanog konflikta, a događaj u Banjskoj je pokazao da je on moguć.
Ognjen Gogić: Tačno je da se svi boje oružanog konflikta, ali mislim da sporazum nije jedini način da se on spreči. Postoje i drugi načini i upravo na tu kartu igra predsednik Vučić. S druge strane, uprkos želje Zapada da se dijalog Beograd-Priština okonča međusobnim de facto priznanjem, nisam siguran da oni imaju mehanizme i poluge da to ostvare. Da su imali, već bi to uradili.
Mislim da Srbiji više odgovara da situacija ostane ovakva kakva jeste makar trpela pritiske. I tako će biti sve dok se ne budu otvorile kapije EU. Ne vidim da bi se bilo ko u Srbiji usudio da sprovodi sporazum, a da nema garancije da će Srbija biti nagrađena članstvom u EU.
Agon Maliqi: Mislim da je Zapad ozbiljan u svojoj nameri, ali da nisu spremni da implementiraju sporazum po svaku cenu. Jer to podrazumeva da se ubrza prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU. Oni i dalje veruju da je sadašnji proces evropskih integracija koji ne vodi nigde - podsticaj. Ali to očigledno nije. Za njih možda i nije najvažnije da se Ohridski sporazum implementira. Za njih je najvažnije da bude mir, makar i nestabilan, posebno u kontekstu globalnih konflikata.
Problem je u tome što sve strane rade pod pritiskom vremena jer za pola godine imamo izbore za Evropski parlament, a za godinu dana predsedničke izbore u Americi. Možda će nakon toga nastati potpuno drugačija politička konstelacija. Ako do tada ne bude sproveden Ohridski sporazum, ulazimo u veoma problematičnu situaciju u kojoj se ne isključuje ni oružani sukob.
