Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlada Kosova traži da se pokrene smena Tačija zbog dogovora sa Rasmusenom


Premijer Kosova Aljbin Kurti i kosovski predsednik Hašim Tači, fotoarhiv

Ured premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin) došao je do zaključka da je aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), 2013. godine, dok je bio premijer, prekršio Ustav Kosova i da to opravdava pokretanje ustavnog postupka za njegovo razrešenje sa predsedničke funkcije.

Iz Ureda premijera saopšteno je da je Kurti obavestio predsednicu Skupštine Vjosu Osmani o navodnim ustavnim kršenjima u "tajnom sporazumu" iz 2013, između tadašnjeg premijera Kosova Hašima Tačija a danas predsednika, i tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena (Anders Fogh Rasmussen).

Kako se navodi u saopštenju za medije Vlade Kosova, Tači je putem sporazuma u ime Kosova prebacio KFOR-u (Misija NATO-a na Kosovu) apsolutno pravo veta nad svim budućim misijama Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) na severu zemlje na izvestan period.

Iz NATO-a su 26. februara potvrdili za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “bilo kakvo kretanje Bezbednosnih snaga Kosova u severni deo Kosova zahteva prethodno obaveštenje i saglasnost komandanta KFOR-a". NATO podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine, poručeno je.

Predsednica Skupštine Vjosa Osmani saopštila je da je Kurtijev dopis prosledila svim poslanicima Skupštine Kosova. Ona je dodala da se zahtev da svaka institucija poštuje Ustav ne treba pogrešno interpretirati kao napad na ili osporavanje NATO-a, već kao unapređenje demokratije transparentnosti i poštovanja zakona i ustava.

U objavi na Fejsbuku ona je dodala da je poštovanje Ustava Kosova obaveza svih, kao što je i očuvanje partnerstva sa strateškim partnerima Kosova.

Kurti: Zajednica opština sa srpskom većinom i razmena teritorija nisu dve različite stvari

Kurti je na pres-konferenciji 26. februara rekao da se razmena pisama sa NATO-om desila na isti dan kada je postignut prvi Briselski sporazum, između Tačija i bivšeg premijera Srbije, Ivice Dačića 19. aprila 2013. godine, s tim da je on bio sakriven.

"Za nas je važno da saznamo ko je tako nešto zatražio? Ne verujemo da je tako nešto tražio Brisel od bivšeg premijera. Možda je to zatražila Srbija, ali to je pitanje koje treba da se razmotri", kazao je Kurti.

Premijer Kosova je podsetio kako se prvi Briselski sporazum uglavnom odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, dok razmena pisama između Tačija i Rasmusena govori o "jednostranom povlačenju bivšeg premijera".

Anders Fog Rasmusen i Hašim Tači, Priština, septembar 2011.
Anders Fog Rasmusen i Hašim Tači, Priština, septembar 2011.

"Ovaj sporazum, u kojem je izmišljen naziv 'severno Kosovo' i gde se navodi da tamo neće otići BSK bez prethodne saglasnosti KFOR-a, a koji nije dobio odobrenje kosovskih institucija i o kojem Skupština nije informisana, ukazuje da Zajednica opština sa srpskom većinom i razmena teritorija nisu dve različite stvari", kazao je Kurti.

"Trenutak kada politički lideri razgovaraju o teritorijama, onda je svakako tu i vojska uključena. U ove dve godine od kada cirkuliše ideja o razmeni teritorija, imala je genezu negde, a ta geneza je zvanična, državna ali i tajna", kazao je Kurti 26. februara.

Predsednik Vlade Kosova je istakao i da "pokušaj 'bosnizacije' s jedne, i razmena teritorije, s druge strane, nisu dve različite stvari".

Na pitanje da li razmena pisama predstavlja međunarodni sporazum, on je to potvrdio, pozivajući se na Bečku konvenciju o pravima sporazuma. Kazao je da skrivanje jednog takvog sporazuma predstavlja flagrantno kršenje kojim treba da se bave pravosudne institucije.

"Sada je u rukama poslanika Skupštine, koji mogu da poduzmu dalje korake."
- Aljbin Kurti

"Sada je u rukama poslanika Skupštine Kosova, koji mogu da poduzmu dalje korake. Ja ne želim da vršim predrasude u vezi sa tim, ali moja je obaveza da o tome obavestim predsednika Skupštine, predsednika države i državnog tužioca", dodao je Kurti.

Kako je kazao, tu razmenu pisama nije našao u Uredu, već je dobio od jednog zvaničnika NATO-a, kome je zahvalan, i naglasio da želi dobre odnose sa NATO-om i KFOR-om, te najavio sastanak sa komandantom KFOR-a u četvrtak (27. februar).

"Bezbednosne snage Kosova, naša vojska, Ministarstvo odbrane, KFOR i NATO su svi na jednoj strani", dodao je Kurti.

Kurti je na pres-konferenciji takođe kazao da je vršio napore da uskladi spoljnu politiku sa predsednikom Kosova, što se do sada nije desilo.

Poručio je da će dijalog sa Srbijom biti dobro pripremljen, uz principe, i da će taj proces voditi on.

Predsednik opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) Kadri Veselji (Veseli) prokomentarisao je na Fejsbuku da je zabrinjavajuće to što "po prvi put jedan premijer Kosova sporazume sa NATO-om ocenjuje u suprotnosti sa interesima Kosova".

NATO: Naš mandat se nije promenio

"Bilo kakvo kretanje Bezbednosnih snaga Kosova u severni deo Kosova zahteva prethodno obaveštenje i saglasnost komandanta KFOR-a", rečeno je RSE 26. februara iz NATO-a, pozivajući se na razmenu pisama.

Zvaničnik NATO-a dodaje da njihova misija na Kosovu ostaje nepromenjena, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a te su podsetili da i dalje preispituju nivo angažmana sa Bezbednosnim snagama Kosova, nakon odluke o promeni mandata tih snaga.

"Naš mandat se nije promenio i nastavićemo našu mirovnu misiju. NATO podržava i nastava dijaloga između Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije (EU), kao jedino trajno političko rešenje za region", dodao je.

Šta je Tači obezbedio pismom?

Hašim Tači, tadašnji premijer Kosova, u pismu koje je prosledila Vlada Kosova, osigurao je tadašnjem generalnom sekretaru NATO-a Andersu Fogu Rasmusenu da će Bezbednosne snage Kosova ići na sever samo uz prethodnu dozvolu KFOR-a.

Pismo Tačija Rasmusenu koje je javnosti obznanio Kurti
Pismo Tačija Rasmusenu koje je javnosti obznanio Kurti

Kurti je u zvaničnom dopisu predsednici Skupštini Kosova naveo da je nakon preuzimanja premijerske dužnosti angažovao svoje osoblje da analizira sadržaj ovog "tajnog sporazuma, kao i ustavne implikacije".

Kako se dodaje, cilj Kurtija je bio da obavesti predsednicu Skupštine, Osmani, o postojanju jednog takvog sporazuma, kao i o analizi njegovog ureda.​

Na osnovu ocene koja je prosleđena i medijima, "potpisivanje jednog takvog sporazuma, koji omogućava prenos suverenih ovlašćenja na jednu drugu međunarodnu organizaciju, a potom i prikrivanje tog sporazuma od poslanika Skupštine, ima niz ozbiljnih implikacija ustavne prirode".

Ista analiza zaključuje da je Tači, dok je bio premijer, teško prekršio Ustav i da to opravdava pokretanje ustavnog postupka za njegovo razrešenje sa mesta predsednika države.

Kurti, međutim, ističe da želi da bude jasan i da kao premijer ne izražava nikakav stav za ili protiv tajnog sporazuma, što se tiče njegovog sadržaja.

"Ja, kao premijer, razumem i visoko cenim važnost saradnje Kosova sa NATO-om u cilju potpune sigurnost i teritorijalnog integriteta Kosova i njenih građana. I ja, kao premijer, garantujem Skupštini, kao i svim građanima, da neću poduzeti nijedan korak koji će dovesti u opasnost to neophodno savezništvo za bezbednost naše zemlje", navodi se u Kurtijevom dopisu.

Pismo koje je sekretar NATO-a Rasmusen uputio tadašnjem premijeru Tačiju
Pismo koje je sekretar NATO-a Rasmusen uputio tadašnjem premijeru Tačiju

Isti dopis je prosleđen predsedniku Tačiju i glavnom državnom tužiocu, Aleksandru Ljumeziju (Lumezi).

RSE je u februaru 2019. pisao o tome kako je Tači 2013. obećao NATO-u da Bezbednosne snage Kosova neće ići na sever Kosova bez saglasnosti KFOR-a i da o tome postoji razmena pisama između Tačija i Rasmusena.

Kakva je procedura za smenu predsednika države?

Na osnovu Ustava Kosova, predsednik Kosova se može razrešiti odlukom Skupštine ukoliko Ustavni sud smatra da je on izvršio tešku povredu Ustava ili ukoliko je kažnjen za neko krivično delo ili kada nije u stanju da obavlja dužnosti ove funkcije zbog nesposobnosti ili teške bolesti.

Procedura razrešenja predsednika se inicira putem jedne trećine poslanika Skupštine, koji potpisuju peticiju.

Ukoliko peticija navodi kršenje Ustava, ista se odmah mora podneti Ustavnom sudu, koji donosi odluku u roku od sedam dana od dobijanja peticije.

Ukoliko Ustavni sud odredi da je izvršena povreda Ustava, Skupština može razrešiti predsednika sa dve trećine glasova svih poslanika.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG