Nesuglasice kosovskog i albanskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija i Edija Rame, kulminirale su u četvrtak, 6. jula, kada je Kurti odbio da se sastane sa Ramom, koji je bio u zvaničnoj poseti Prištini.
Dan ranije Kurti je rekao da će se sa Ramom sastati samo na sastanku vlada obe države.
Takav sastanak, planiran za 14. jun, nije održan, jer je Rama tražio da se promeni format, zbog tenzija na severu Kosova.
Bezbednosna situacija na ovom području naseljenom srpskom većinom pogoršala se već krajem maja, kada su albanski predsednici opština ušli u svoje kancelarije, uprkos otporu lokalnog srpskog stanovništva.
Kurti je ignorisao zahteve međunarodne zajednice za povlačenje opštinskih predsednika i organizovanje novih izbora.
Sastanak "ne može da se održi u predviđenom formatu" i "nije trenutak da se stvara lažna slika o tome šta se, zapravo, dešava u realnosti Kosova danas", rekao je Rama prošlog meseca.
U intervjuu za Televiziju Klan Kosova, 6. jula, Rama je rekao da je insistirao da se sastane sa Kurtijem pre planiranog sastanka vlada, "kako bi mu preneo zabrinutosti", ali se to nije dogodilo.
Prema Kurtijevim rečima, sastanak dve vlade je otkazan bez razloga.
"Zbog toga smatram razumnim da se održi zajednički sastanak obe vlade, ali ne i drugi sastanci", rekao je Kurti 5. jula.
Šta je lično u razmimoilaženju Rame i Kurtija?
Profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Enver Hasani ocenjuje da do sukoba Kurti-Rama dolazi iz objektivnih i subjektivnih razloga.
Prvi se, prema njegovim rečima, odnosi na regionalni odnos snaga, kao i na ulogu i položaj Albanije, kao članice NATO-a i kao države integrisane u međunarodnu zajednicu.
U tom kontekstu, kaže Hasani, Rama pokušava da igra ulogu regionalnog "hegemona".
Prema njegovim rečima, on pokušava da posreduje između albanske i srpske strane, ali i da se predstavi kao "poluportparol međunarodne zajednice, ili bar međunarodnih bezbednosnih struktura".
Subjektivni aspekt, koji je zaoštrio odnose dvojice premijera, prema Hasaniu, jeste "takt sa kojim je Rama pristupio Kosovu, ne samo sada, već i ranije".
Prema njegovim rečima, postoji nekoliko Raminih postupaka koje Vlada Kosova doživljava kao štetne – počev od njegove podrške ideji promene granica između Kosova i Srbije, pokušaja da se Kosovo ubedi da se pridruži regionalnoj inicijativi "Otvoreni Balkan", osmišljenom u Beogradu, Tirani i Skoplju, pa sve do podnošenja nacrta predloga za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"To je ostavilo loš utisak, jer je Rama bio viđen kao neka vrsta 'klina' u odnosima, neka vrsta nelojalnosti. To je percepcija sadašnje Vlade, Kurtijeve Vlade", kaže Hasani.
"Ali, Rama, koristeći objektivne faktore, u čije ime govori, dodatno cilja na protagonizam koji objektivno, pored delegitimizacije Kurtija kao sile, promoviše i ideju o Kosovu kao neuspešnoj ili propaloj državi iznad. To je suština problema", kaže Hasani za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Rama, koristeći objektivne faktore, u čije ime govori, dodatno cilja na protagonizam koji objektivno, pored delegitimizacije Kurtija kao sile, promoviše i ideju o Kosovu kao neuspešnoj ili propaloj državi iznad. To je suština problema...Enver Hasani
Predsednik kosovske Skupštine Glauk Konjufca, koji dolazi iz Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje, naveo je tri momenta na koje se Hasani takođe poziva, kao subjektivne razloge za sukobe Kurti-Rama.
Oni su "naškodili Kosovu", rekao je Konjufca medijima posle sastanka sa Ramom.
Rama je u međuvremenu, odgovorajući na njegove komentare, Konjufcu nazvao "šarmantnim dečakom".
U kojoj meri Rama podržava Kosovo?
Ervis Iljazaj, profesor političkih nauka na Evropskom univerzitetu u Tirani, kaže za RSE da premijer Albanije Rama ima "paternalističko ponašanje" prema vlastima na Kosovu, slično bivšim albanskim premijerima.
Prema Iljazajevim rečima, Rama ide po političkoj liniji koja se razlikuje od Kurtove, što se tiče pitanja Kosova. Ali, kako kaže, to ne opravdava činjenicu da se ne sastaju.
Kurti, kaže Iljazaj, tvrdi da Rama treba da podrži stavove Vlade Kosova u izazovima koje ima na severu sa Srbijom, ali i u odnosima koji se uspostavljaju sa zapadnim partnerima.
Iljazaj smatra da se Albanija do sada, kroz Raminu politiku, ponašala kao neutralna država, a ne kao strana u sukobu.
"Naravno, on (Rama) ima svoje lične interese, svoju ličnu moć, da preuzme ulogu protagoniste u regionu, čak i sa međunarodnim partnerima. Ovo izgleda jasno", kaže Iljazaj.
"Da, očigledno, Aljbin Kurti to nije 'oprostio' albanskoj vladi i premijeru Rami, jer je verovatno tvrdio da Rama i albanska vlada treba da ga slede u njegovoj politici", dodaje on.
Kako se stiglo dovde?
Razni mehanizmi su u leto 2018. godine, na međunarodnom nivou, pokretali pitanje "ispravljanja" ili "definisanja" granica između Kosova i Srbije kao mogućeg rešenja sporova između dve države. Kurti je u to vreme kritikovao Ramu što podržava ovu ideju.
U decembru iste godine, Kurti je podržao proteste studenata javnih univerziteta u Albaniji, koji su se protivili visokim školarinama i zahtevali veći kvalitet obrazovanja.
Tada su 10. oktobra 2019. Srbija, Albanija i Severna Makedonija usvojile deklaraciju koja je dovela do sporazuma o balkanskom "Mini Šengenu", koji je kasnije preimenovan u "Otvoreni Balkan".
Kurti, tada kandidat za premijera Kosova, usprotivio se inicijativi, rekavši da je Rama napravio grešku u koracima. Prema njegovim rečima, inicijativa bi trebalo da bude Kosova i Albanije, da bi se potom uključile i ostale zemlje Zapadnog Balkana, i na kraju Srbija.
Ovoj inicijativi su se protivili i drugi politički lideri na Kosovu.
25. aprila 2021. godine, Kurtijeva stranka, Pokret Samoopredeljenje, takmičila se na opštim izborima u Albaniji, ali je Rama osvojio treći mandat kao premijer Albanije.
Kurti i Rama su javno izrazili neslaganje po pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom, na čijem formiranju međunarodna zajednica kontinuirano insistira.
Rama je prošlog meseca rekao da je predlog nacrta statuta ove asocijacije podneo visokim zvaničnicima EU, kao i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu – što je izazvalo negodovanje Kurtija i drugih u vlasti Kosova.
Facebook Forum