Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti je pred poslanicima u Skupštini rekao da se ne mogu izbeći sporazumi koje su prethodne Vlade postigle sa Srbijom.
Kurti 23. marta podnosi izveštaj Skupštini o Sporazumu Kosova i Srbije za normalizaciju odnosa i Aneks dogovoru za njegovu implementaciju.
Premijer Kosova je istakao da reč "samomenadžiranje" iz člana 7. Sporazuma za normalizaciju odnosa sa Srbijom nije isto što i "samoupravljanje". Od opozicije u Skupštini je zatražio da ne koriste "ekstremne pojmove".
Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su se krajem februara usaglasili oko evropskog predloga za normalizaciju odnosa a potom 18. marta u Ohridu prihvatili i Aneks za implementaciju.
Iz EU je potom saopšteno da je ovaj Sporazum, iako nije potpisan, pravno obavezujući, te da će postati sastavni deo procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.
Sporazum, pored ostalog, predviđa realizaciju svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga, uključujući onaj o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Ovom sporazumu, čija realizacija nikada nije započeta, aktuelni premijer Kurti se oštro protivio i dok je bio u opoziciji.
"Naši saveznici podsećaju da su postignuti dogovori trajne obaveze, bez obzira da li se Vlade menjaju. Ako želimo da budemo tretirani kao država i da budemo priznati kao takva, ne mogu da izbegnem obaveze iz međunarodnih ugovora koje zaključujemo", rekao je Kurti.
Podvukao je da će se pobrinuti da se formiranjem Zajednice ne formira treći nivo vlasti na Kosovu.
"Sve ćemo razmotriti iz ugla našeg Ustava, naših Zakona", rekao je on
Zajednica je dogovorena 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije, dok su dve godine kasnije usaglašeni principi na osnovu kojih bi ona trebala da bude osnovana.
U međuvremenu je Ustavni sud Kosova 2015. godine utvrdio da neki od tih principa nisu u skladu sa zakonima ali je zaključeno da mogu biti usaglašeni.
Zajednica bi, prema Briselskom sporazumu, trebala da ima “punu nadležnost” u pojedinim oblastima poput obrazovanja, zdravstva, ruralnog razvoja, prostornog planiranja. Predviđeno je da ima svog predsednika, Skupštinu i budžet.
U Sporazumu o normalizaciji odnosa se Zajednica opština sa srpskom većinom ne pominje eksplicitno već u vidu “uspostavljanja određenog nivoa samomenadžiranja” za srpsku zajednicu.
Premijer Kurti je ocenio da je to "najbolji tekst koji je u ovom trenutku mogao da bude postignut ".
"Vredelo je truda jer smo postigli nešto važno", rekao je on.
Ipak, Kurti je ukazao da ne očekuje da će put za implementaciju ovog sporazuma biti lak.
"Biće mnogo prepreka i zamki. Srbija će učiniti sve što je moguće, uključujući otvoreno ignorisanje sporazuma, odugovlačenje, tumačenje i reinterpretaciju onoga o čemu smo se već dogovorili“, rekao je kosovski premijer.
Opozicija iznosi kritike na račun Sporazuma
Opozicione stranke u kosovskom Parlamentu su kritikovale “Kurtijevu transformaciju”, aludirajući na njegovo ranije protivljenje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Tako je lider Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) izneo kritike na račun kosovskog premijera da se nije držao svojih ranijih stavova.
„Premijer Kosova je sinoć jednom rečenicom preokrenuo ceo svoj politički život. Da, postoji Zajednica, Zajednica je postojala svaki put kada je rekao da je neće biti”, ocenio je Krasnići.
Prema njegovoj oceni, Kurti “rizikuje da kosovskim Srbima da političku autonomiju”.
Lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) je takođe kritikovao Kurtija, te poručio da je ignorisao uslove koje je sam postavio za formiranje Zajednice.
Nakon pritiska zapadnih zemalja, Kurti je postavio šest uslova pod kojima prihvata Zajednicu, a neki od njih su da ona bude deo konačnog sporazuma koji će uključiti međusobno priznanje.
Besnik Tahiri iz opozicione Alijanse za budućnost Kosova je ocenio da će dijalog sa Srbijom o normalizaciji odnosa trajati godinama, te da ovu situaciju “treba iskoristiti kao priliku za jačanje države”.
Dodao je i da ima potencijala da se prave “greške i propusti”.
On je predložio da se Sjedinjene Američke Države uključe u tim koji će pratiti implementaciju dogovorenog.
U Aneks sporazumu za implementaciju jedna od tačaka je da se formira zajednički odbor za praćenje, kojim predsedava EU.
Takođe, Kosovo i Srbija su prihvatile da će “svako nepoštovanje obaveza iz Sporazuma, Aneksa ili prethodnih sporazuma o dijalogu, imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja EU i financijsku pomoć koju dobijaju od EU”.
