Dostupni linkovi

Vuković: Stalno smo u borbi za poziciju kulture


Miljan Vuković

Kulturni centar Trebinje izabran je na konkursu programa Kreativna Evropa koji sprovodi Evropske komisija, kao nosilac projekta Rebrendiranje ustanova kulture.

"Samo u prošloj godini u samoj zgradi Kulturnog centra smo imali 700 događaja. Unutar Kulturnog centra funkcioniše i bioskop koji radi svaki dan, u dva termina, što je rijetkost za Bosnu i Hercegovinu kada se radi o državnim ustanovama. Imamo tri likovne galerije, pozorište, itd. Mi ništa od toga ne bismo postigli da ne radimo sa različitim međunarodnim donatorima, prije svega ovdje mislim na Evropsku uniju (EU)", kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miljan Vuković, direktor Kulturnog centra Trebinje.

Zajedno sa partnerima, Muzejem savremene umjetnosti iz Banjaluke, Udruženjem Ink iz Novog Sada, Fakultetom dramskih umjetnosti iz Beograda, te uz podršku Instituta za kulturnu politiku iz Austrije i Muzejem civilizacija Evrope i mediterana iz Francuske, u okviru radiće na boljem predstavljanju ustanova kulture sa ciljem sticanja nove i šire publike. Projekat je vrijedan 460.000 evra.

molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:13:07 0:00
Direktan link

Vuković: Radi se o vrsti novog, osvježenog pojavljivanja na tržištu kulture. U konkretnom smislu mi ćemo za svaku ustanovu angažovati jedan tim dizajnera, prije svega radi se o mladim dizajnerima, koji će po principu konkursa biti izabrani. Oni će imati svoje lokalne ili regionalne mentore, a i mentori će imati svoju vrstu nadzora ili savjetodavnih uslova koje će pružati ekipa iz Austrije i Francuske. Na taj način smo potpuno uvezali mlade, studente ili ljude koji će se pojavljivati na konkursima. Svaka od ovih ustanova imat će tim od tri mlada dizajnera, plus njihov mentor. Oni će biti pod nadzorom ljudi koji su se u oblasti dizajna itekako dokazali na području Evrope.

U tom smislu ćemo zatvoriti jednu vrstu mreže i izbaciti proizvod za svaku ustanovu, počev od temeljnog vizualnog pojavljivanja, ali i od arhitektonskih rješenja koja su neophodna da bi jedna ustanova bila konkurentna na evropskom tržištu kulture. Mi sada pričamo o konkretnim ustanovama, Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Kulturni centar Trebinje, Udruženje Ink iz Novog Sada, Fakultet dramskih umjetnosti Beograd itd, svaka od ovih ustanova ima specifične proizvode koje su već kreirali, međutim, imaju itekako limitiran broj posjetilaca, limitiranu publiku, koja je već sada profilisana i imaju limitiran način pojavljivanja tih proizvoda ili prezentacije tih proizvoda na nivou Evrope.

U tom smislu će čitav sistem biti razrađen kroz projekat, na koji način privući publiku, na koji način predstaviti proizvod koji je već sada valjan. Međutim, ukoliko se nova publika privuče, samim tim ćemo imati generisanje novih prihoda. Mi idemo sa polazišta da kultura ne smije da bude interpretirana kao jedna vrsta potrošačke kategorije društva nego da treba biti razvojna komponenta svake lokalne ili regionalne zajednice. Upravo odatle je kreirana ideja da jedan specifičan proizvod koji ustanova kulture nudi treba da bude prezentovan na dobar način da bi on generisao prihod.

Kultura treba da generiše novi prihod za lokalnu zajednicu

RSE: Da li Kulturni centar Trebinje često učestvuje u projektima Evropske unije, poput ovog, i koliko su oni važni za kulturne ustanove u zemlji?

Vuković: Mi smo u proteklom periodu implementirali vrlo uspješno jedan projekat koji je bio finansiran iz IPA fondova prekogranične saradnje Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji je završio svoju implementaciju prošle godine. Imali smo odlične ocjene i odličan rezultat, a on je tretirao kulturno-istorijsko naslijeđe u smislu neiskorištenog turističkog potencijala. Na taj način smo se opet rukovodili upravo jednom vrstom razmišljanja da kultura treba da generiše ne samo novi sadržaj, nego i novi prihod za lokalnu zajednicu. Već smo tad poprilično uspjeli u tome, jer ono što smo napravili u tom projektu, kao rezultat neposredno generiše novac u budžete lokalnih zajednica.

RSE: Sa druge strane, u Bosni i Hercegovini se za kulturu izdvaja tek 0,1 odsto budžeta. Koliko je teško funkcionisati u takvim uslovima i opet publici predstaviti kvalitetan sadržaj?

Vuković: Ono što je jako bitno i jako značajno za svaku državu jeste da se razumije pozicija ili značaj kulture i umjetnosti za civilizaciju jednog regiona. Mislim da tu imamo jednu vrstu problema, ne govorim sad o novcu i izdvajanju za budžet, ali ako posmatramo tretiranje kulture, ne možemo biti zadovoljni ni u kom slučaju. Mislim da donosioci odluka na nivou Bosne i Hercegovine treba da razumiju prije svega da je možda najznačajnije tretirati kulturu kao način civilizacijske potrebe, civilizacijskog napretka svakog društva. Moraćete se složiti da mi iz doba renesanse ne pamtimo bilo kakvog pravnika, ekonomistu ili preduzetnika, nego pamtimo upravo umjetnike, ljude koji su civilizaciju zadužili na taj način.

Velike i ozbiljne države prepoznaju šta je značaj kulture i itekako ulažu i novac i sve druge resurse da bi razvili svoju kulturu, da bi se nametnuli kao vrlo bitni i na taj način 'osvajali' svijet.

Velike i ozbiljne države prepoznaju šta je značaj kulture i itekako ulažu i novac i sve druge resurse da bi razvili svoju kulturu, da bi se nametnuli kao vrlo bitni i na taj način 'osvajali' svijet. Mi smo neko ko je u tom smislu 'osvojen', međutim, ovo ne zanemaruje značaj pojedinačnih likovnih poetika, regionalnih, umjetničkih scena ili lokalnih umjetničkih tema.

Dakle, itekako je potrebno od države tražiti i dobiti podršku, ne samo novčanu, nego u bilo kom nastupu, za svakog našeg umjetnika iz Bosne i Hercegovine, jer su upravo oni ambasadori onoga što mi posjedujemo, i u savremenoj i u tradicionalnoj umjetnosti. Jedino na taj način će ova država imati karakter ozbiljne države, ozbiljnog društva i ozbiljnog civilizacijskog uređenja. Sve drugo se svodi na prepisivanje stvari koje su globalno dominantne.

Značaj kulture u kriznim vremenima

RSE: Na koji način je pandemija korona virusa uticala na funkcionisanje ustanova kulture? Sa kakvim problemima ste se Vi susretali za ovih nekoliko mjeseci?

Vuković: Organizacijski, itekako je uticala. Naravno, svi znamo da kultura ne bi smjela, posebno umjetnost, da poznaje granice, ona je u svojoj suštini potpuno u suprotnosti sa granicama, bilo kakvim, unutrašnjim, spoljašnjim. Ukoliko se te granice pojačaju, pada kvalitet umjetničkih i kulturnih sadržaja. U tom čitavom da kažem haosu, upravo je kultura bila neko ko je najviše trpio, ali i neko, kao i Kulturni centar, ko je najbolje reagovao.

U jednom momentu, kada smo se našli u izazovu koji je nametnula korona, sve smo preselili na digitalne sadržaje, u virtualnu stvarnost, čekajući neka bolja vremena, međutim, to je nešto što ima itekako limitirajući faktor, i u smislu ponude koju možete kvalitetno da pružite, i u smislu publike koja to može da pogleda ili to da posjeti. Mi očekujemo da se što prije završi čitava ova priča, i nadamo se da će što prije stati čitav problem uzrokovan korona virusom, da bismo mogli kvalitetno raditi i da bismo mogli što manje da razmišljamo o svim onim granicama koje su nam nametnute.

Evo, samo situacija Kulturnog centra sa bioskopom – mi smo jedini bioskop koji je radio skoro čitavo vrijeme, osim ona krizna dva mjeseca, međutim, itekako smo imali problem sa distributerima u Bosni i Hercegovini, koji nisu imali razloga da nas snabdijevaju filmovima, jer je ponuda i potražnja bila na minimumu. Pozorišta skoro da i ne funkcionišu. Ono što je malo bolja situacija jeste sa galerijama i likovnim sektorom, jer je to najlakše organizovati i primamljivo je za publiku, ali i tu je svakako problem i granica, i prelaska granica, a i prezentacija naših umjetnika koji treba da iznesu ideju likovne scene negdje šire. Dakle, veliki su problemi, snalazimo se kako možemo, ali čekamo da se što prije ovo završi.

RSE: Koliko je kultura važna u vremenima kriza poput ove sa kojom se susrećemo?

Vuković: Ja ne bih rekao da je ona važna samo u kriznim vremenima. Kultura je nešto što je prosto neodvojivo od bilo kakvog razvoja. Mi ne možemo da razmišljamo uopšte o kulturi kao jednom načinu upotpunjavanju slobodnog vremena, ili viška vremena, pa ćete otići na neku izložbu. To je nešto što je neophodnost, nešto što je potpuno suštinska potreba svakog ljudskog bića. Sva ova navala koja nam se dešava u svim državama regiona, od kiča, šunda i poplave neprimjerenih stvari, u suprotnosti kulturi, dovela nas je do toga da kulturu sad posmatramo kao nešto što je luksuz, a što ne bi nikako smjelo da se desi.

Bez obzira na krizu, mi smo, u BiH i šire, stalno u nekoj vrsti borbe za poziciju kulture, da se izvede na način da je to nešto što je za kulturu primarni sektor razvoja, da je nešto što državi treba da bude strateška odrednica, a ne nešto što je usluga.

Bez obzira na krizu, mi smo, u Bosni i Hercegovini i šire, stalno u nekoj vrsti borbe za poziciju kulture, da se izvede na način da je to nešto što je za kulturu primarni sektor razvoja, da je nešto što državi treba da bude strateška odrednica, a ne nešto što je usluga. Kao da govorimo o stalnoj krizi kulture u Bosni i Hercegovini, ne samo u koroni.

Nama je korona možda bila i dobra u smislu da su upaljeni alarmi, jer se vidjelo da kulturni radnici reaguju na odličan način. Pored zdravstvenih, mi smo bili možda jedini koji su kako treba reagovali, pa ste mogli stalno da imate neku vrstu ponude preko online platformi od svih ustanova kulture, ili većine, koje funkcionišu unutar Bosne i Hercegovine. Ali to je nešto što je uzrokovano entuzijazmom a ne podrškom države, prosto načinom neophodnosti da umjetnik reaguje a ne sistemskom podrškom od strane države.

RSE: Šta imate u planu za naredni period?

Vuković: Što se tiče Kulturnog centra Trebinje, moram da kažem da smo mi barem pokušali da isplaniramo ovu 2020. godinu. Mnogo toga se desilo, i u smislu improvizacija, i pomjeranja rokova zbog korona virusa. Kada se radi o likovnom dijelu i galerijama, one funkcionišu dobro, to smo ranije pominjali, i imamo termine popunjene do kraja godine, zaista velikih izložbi, reprezentativnih, imamo zakazano. Bioskop radi na način da se snalazi kod distributera kako može i kako umije, i postoji već sad jedna malo bolja ponuda. Svaki dan radi u dva termina.

Pozorište nam je tu, možda, najveći problem zbog organizacije u doba korone, morate da ispoštujete sve mjere, ne samo za publiku nego i za glumce, igranje na sceni itd, i tu malo oskudijevamo sa sadržajima, ali i to mislim da će se u narednom periodu rješavati.

Kada se radi o projektima, evo, Kreativna Evropa je nešto što je veliki zalogaj za Kulturni centar, ali nekako prirodan nastavak IPA fondova koje smo imali u proteklom periodu, radi se o prekograničnoj saradnji. Ono što nas očekuje u narednom periodu jeste ponovno raspisivanje konkursa Bilaterala, između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, mi smo na tom pograničnom području koje je interesantno. Vjerovatno ćemo ići u pravcu izrade projekata na tom polju. Mnogo posla, ali se nadam da ćemo stići.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG