Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Raste interesovanje za povratak na Kosovo


Kraljevo, Foto: Branko Vučković
Iako je od okončanja ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije prošlo više od jedne decenije, u Kraljevu još uvek živi 20.500 raseljenih ljudi sa Kosova i 700 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

U ovom gradu 1999. godine bilo je 28 izbegličkih kampova u kojima je bilo smešteno oko 8.000 ljudi, žena i dece, a danas u preostalih osam kolektivnih centara živi 370 osoba. Njihov položaj je veoma težak, integracija u lokalnu zajednicu je veoma spora, a povratak u nekadašnji zavičaj neizvestan.

Duško Kunovski, šef Kancelarije UNHCR u Kraljevu kaže za Radio Slobodna Evropa da se u najtežem položaju nalaze izbegličke porodice koje su smeštene u kolektivnim centrima, ali da nadležne državne institucije i donatorske organizacije još uvek ne mogu da reše njihove osnovne probleme.

"Tim ljudima prvo treba rešiti stambeno pitanje. Uz to dolazi rešavanje pitanja njihovog zapošljavanja koje treba da omogući tim porodicama samostalnu egzistenciju i naravno, svi oblici socijalne pomoći, zdravstvene zaštite i obrazovanja"
, kaže Kunovski.

Slobodan Stanišić, poverenik Komesarijata za izbeglice u Kraljevu kaže za RSE da je Komesarijat u protekloj deceniji, uz podršku Vlade Srbije, međunarodnih humanitarnih organizacija i grada Kraljeva uspeo da zbrine nekoliko stotina najugroženijih izbegličkih porodica, ali da i je i pored toga izbeglički problem u ovom gradu veoma ozbiljan.

"U Kraljevu je u poslednjih nekoliko godina sagrađeno 168 za izbeglice i interno raseljena lica tako da je skoro 200 porodica na taj način. zbrinuto u stanovima. Imamo stanove u kojima se plaća određena nadoknada za komunalne troškove. prošle godine je useljeno više od 60 stanova"
, kaže Stanišić.

Do sada se vratilo 110 porodica

Izbeglice sa kojima smo razgovarali u kolektvinom centru Ibar kažu da se nadaju da će i oni doći na red za stanove, što bi im uz bilo kakav siguran posao omogućilo da ponovo žive kao ostali građani.

„Najpotrebniji nam je krov nad glavom. Pre svega krov nad glavom, a za hranu i za ostalo to je manje bitno. ljudi seale i na higijenu, vidite kakvi su higijenski uslovi.“
„Nemamo nikakve uslove za život. Deca nam se rađaju ovde. Ovde treba da žive i da uče“
„Od jedne penzije živi petoro članova u sobi od dva puta pet metara. Supruga i ja dobijamo pola kilograma hleba dnevno“
, pričaju stanari izbegličkog kampa.

Značajan doprinos u zatvaranju kolektivnih centara dali su inostrani donatori kroz smeštaj izbeglica u novoizgrađene stanove i kupovinom seoskih kuća, ali i pored toga, država nije do kraja realizovala Nacionalnu strategiju za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica, koju je Vlada usvojila 2002. godine, pa u Srbiji još uvek postoji više od 50 izbegličkih kampova.

Uporedo sa integracijom u lolalnu zajednicu, međunarodne organizacije rade i na organizovanom povratku raseljenih u nekadašnji zavičaj. Međutim, ni taj proces, koji može značajno da utiče na rešavanje izbegličke krize u Srbiji, se ne odvija željenim tempom.

Prema navodima Duška Kunovskog iz kraljevačke Kancelarije UNHCR iz tog grada do sada se na Kosovo vratilo 110 porodica iako je interesovanje za povratak znatno veće:

"Do sada je registrovano više od 1350 porodica sa više od 5.000 članova koji žele da se vrate na Kosovo i Metohiju. Do sada se svojim kućama vratilo 110 porodica, odnosno, više od 240 osoba. Ove godine očekujemo da se najmanje još 300 porodica vrati na Kosovo i Metohiju."
  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG