Postignuti dogovori Prištine i Beograda o slobodi kretanja, razmeni matičnih knjiga i priznavanju diploma nije u interesu Srba na severu Kosova, koji navode da takvi dogovori predstavljaju priznanje nezavisnosti Kosova.
Suprotno razmišljaju Srbi južno od Ibra, ističući da je dobro što Beograd po prvi put problem Srba na prostorima Kosova sagledava u potpunosti a ne samo sa aspekta severa.
Predstavnik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović smatra da je postizanje sporazuma između Prištine i Beograda rezultat pritiska međunarodne zajednice i napora Beograda da uđe u EU. Ali, on dodaje da ti sporazumi ugrožavaju interese kosovskih Srba.
“Ovo su dogovori koji znače priznanje dokumenata koje izdaje Priština i to jeste faktički priznanje nezavisnosti Kosova, ili jedan od koraka ka tom priznanju. Ovo ide u korist Albanaca. Albanci dobijaju mogućnost da nesmetano dolaze u severni deo KiM bez ikakvih potreba i da vrše pritisak“, navodi Ivanović.
Ivanović dodaje da su većina Srba protiv nastavka razgovora Prištine i Beograda, te da dogovori u kojima Srbi sa severa ne učestvuju neće biti prihvatljivi.
Postignutim sporazumima i uopšte celom procesu dijaloga protivi se i Marko Jakšić, jedan od lidera Srba na severu. Po njegovim rečima, Srbija je trebalo da izabere drugačiji način političke borbe za povratak Kosova u sastavni deo Srbije.
„Mislim da su uglavnom svi Srbi nezadovoljni ovim projektom koji je radio Borko Stefanović. Srbi i dalje i južno i severno od Ibra se kreću kao što su se kretali u zadnjih 12 godina. Cilj ovih dogovora je da se kroz Srbiju Albanci kreću sa dokumentima samoproglašene nezaivsne države Kosovo“, navodi Jakšić, dodajući da će sprovođenje sporazuma ići teško, naročito pošto se oni kose sa važećim ustavom Srbije.
Sporazumi će olakšati svakodnevicu
A da su svi kosovski Srbi nezadovoljni postignutim dogovorima poriče Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srba sa centralnog Kosova. On navodi da je dobro što su konačno počeli da proizilaze rezultati dijaloga između Prištine i Beograda, što u prošlosti nije bio slučaj.
Pregovarački timovi Prištine i Beograda u Briselu
Nojkić dodaje da će postizanje ovih sporazuma olakšati život svim stanovnicima Kosova.
„Pitanje slobode kretanja, ličnih dokumenata, registarskih tablica jeste jedno od vrlo važnih pitanja koje omogućava svim stnovnicima na prostoru KiM da mogu nesmetano da se kreću i po teritoriji Kosova i po teritoriji centralne Srbije. Mislim da je bitno i to što po prvi put Beograd ovaj problem Srba na prostorima Kosova i Metohije sagledava u potpunosti i ne samo sa aspekta severa ida ovog puta najnezadovoljniji Srbi postignutim sporazumima su sa severa Kosova dok su Srbi koji se nalaze južno od reke Ibar veoma zadovoljni veruju u budućnost i drugih pregovora“, kaže Nojkić.
Dijalog Prištine i Beograda uz posredstvo EU je prvi koji je doprineo u postizanju dogovora dve strane u poslednjih nekoliko godina.
Za sada, pronađen je dogovor o rešavanju pitanja slobode kretanja građana, o razmeni kopija matičnih knjiga i priznavanju diploma, dok se očekuje da će se ostala pitanja koja muče stanovnike Kosova rešiti u predstojećim rundama dijaloga u Briselu.
Neka od tih pitanja tiču se električne energije, telekomunikacija i slično, o čemu će se razgovarati krajem jula.
Suprotno razmišljaju Srbi južno od Ibra, ističući da je dobro što Beograd po prvi put problem Srba na prostorima Kosova sagledava u potpunosti a ne samo sa aspekta severa.
Predstavnik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović smatra da je postizanje sporazuma između Prištine i Beograda rezultat pritiska međunarodne zajednice i napora Beograda da uđe u EU. Ali, on dodaje da ti sporazumi ugrožavaju interese kosovskih Srba.
“Ovo su dogovori koji znače priznanje dokumenata koje izdaje Priština i to jeste faktički priznanje nezavisnosti Kosova, ili jedan od koraka ka tom priznanju. Ovo ide u korist Albanaca. Albanci dobijaju mogućnost da nesmetano dolaze u severni deo KiM bez ikakvih potreba i da vrše pritisak“, navodi Ivanović.
Ivanović dodaje da su većina Srba protiv nastavka razgovora Prištine i Beograda, te da dogovori u kojima Srbi sa severa ne učestvuju neće biti prihvatljivi.
Postignutim sporazumima i uopšte celom procesu dijaloga protivi se i Marko Jakšić, jedan od lidera Srba na severu. Po njegovim rečima, Srbija je trebalo da izabere drugačiji način političke borbe za povratak Kosova u sastavni deo Srbije.
„Mislim da su uglavnom svi Srbi nezadovoljni ovim projektom koji je radio Borko Stefanović. Srbi i dalje i južno i severno od Ibra se kreću kao što su se kretali u zadnjih 12 godina. Cilj ovih dogovora je da se kroz Srbiju Albanci kreću sa dokumentima samoproglašene nezaivsne države Kosovo“, navodi Jakšić, dodajući da će sprovođenje sporazuma ići teško, naročito pošto se oni kose sa važećim ustavom Srbije.
Sporazumi će olakšati svakodnevicu
A da su svi kosovski Srbi nezadovoljni postignutim dogovorima poriče Ranđel Nojkić, jedan od lidera Srba sa centralnog Kosova. On navodi da je dobro što su konačno počeli da proizilaze rezultati dijaloga između Prištine i Beograda, što u prošlosti nije bio slučaj.
Nojkić dodaje da će postizanje ovih sporazuma olakšati život svim stanovnicima Kosova.
„Pitanje slobode kretanja, ličnih dokumenata, registarskih tablica jeste jedno od vrlo važnih pitanja koje omogućava svim stnovnicima na prostoru KiM da mogu nesmetano da se kreću i po teritoriji Kosova i po teritoriji centralne Srbije. Mislim da je bitno i to što po prvi put Beograd ovaj problem Srba na prostorima Kosova i Metohije sagledava u potpunosti i ne samo sa aspekta severa ida ovog puta najnezadovoljniji Srbi postignutim sporazumima su sa severa Kosova dok su Srbi koji se nalaze južno od reke Ibar veoma zadovoljni veruju u budućnost i drugih pregovora“, kaže Nojkić.
Dijalog Prištine i Beograda uz posredstvo EU je prvi koji je doprineo u postizanju dogovora dve strane u poslednjih nekoliko godina.
Za sada, pronađen je dogovor o rešavanju pitanja slobode kretanja građana, o razmeni kopija matičnih knjiga i priznavanju diploma, dok se očekuje da će se ostala pitanja koja muče stanovnike Kosova rešiti u predstojećim rundama dijaloga u Briselu.
Neka od tih pitanja tiču se električne energije, telekomunikacija i slično, o čemu će se razgovarati krajem jula.
