Kosovski premijer Hashim Thaçi je prvo odbijao politički dijalog sa Srbijom a sada ga naziva uobičajnim međudržavnim sastankom čiji je cilj svega normalizacija međusobnih odnosa.
Opozicija odbija da bude deo bilo kakvih razgovora ili sastanaka, dok analitičari nespremnost političkih partija na Kosovu da razgovaraju o daljim koracima države ocenjuju političkom nezrelošću.
Thaçi je izjavio za kosovske medije da se sa Srbijom neće razgovarati o unutrašnjim pitanjima Kosova već da će na najavljenim sastancima visokog nivoa biti reči o normalizaciji odnosa dve države.
On je naglasio da se ovakva važna pitanja ne tiču se samo jedne partije ili vlade, već svih političkih partija.
Kosovska opozicija međutim odbija da učestvuje u bilo kakve razgovore ili sastanke sa Srbijom.
Ismet Beqiri iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) kaže da ova partija neće biti deo takvih Thaçijevih planova.
“On nema hrabrosti ni smelosti da kaze ne dešavanjima koja su štetna za zemlju, i zato pokušava da u to uvuče i ostale, kako bi se ta krivica raspodelila. DSK neće biti deo takvih Thacijevih želja“, navodi Beqiji.
Iz Alijanse za budućnost Kosova ističu da Vlada treba da sprovede obaveze koje ima prema građanima Kosova tako što će uspostaviti suverenitet na celoj teritoriji zemlje. Ahmet Isufi iz ove partije dodaje da se ne treba razgovarati o temama koje niko niti inicira.
“Ovakav način ponašanja Vlade ukazuje na neodgovornost rukovodstva, koje već duže vreme čini greške i šteti Kosovu. Nema potrebe za uslovljavanja kada već postoje kosovske institucije. Formiranja veštačhih mehanizama je iz prošlog vremena. Politički razgovori su ranije završeni, a vlada ima za obavezu da sprovede Ustav i obaveze prema građanima Kosova“, kazao je Isufi.
Pokret Samoopredeljenje je od samog početka bio protiv razgovora sa Srbijom i poslanik iz redova ove partije, Liburn Aliu, kaže da je takav jedinstveni tim potreban Thaçiju samo kako bi podelio krivicu za štete iz ovog dijaloga.
“Vlada je svesna da će nastavak pregovora imati posledice po Kosovo, i zato traže jedinstvo kako bi raspodelili odgovornost i krivicu. Da je u pitanju nešto dobro, vlada i Hashim Thaçi bi insistirali da to sami urade”, kaže Aliu za RSE.
Inače, Ilir Deda, direktor kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika u intervjuu za RSE nespremnost svih političkih partija da sednu za sto i razgovaraju o tome kuda ide Kosovo smatra političkom nezrelošću.
Deda dodaje da na osnovu agende međunarodne zajednice, predstojeći razgovori imaju dva cilja – normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, i unapređenje statusa za sever. On ipak ističe da Kosovu nedostaje ozbiljnost kako bi se razmotrilo kuda ide Kosovo.
“Ova vlada ne može ući u to sama, ne bi ni trebala zato što je veoma slaba, a to se primećuje u njihovoj sklonosti da čini kompromise koji nisu dobro za Kosovo, kao što je slučaj fusnote. Takođe, vidimo kako institucionalni nosioci lako menjaju političke stavove," smatra Deda.
"Najpre odbijaju politički dijalog sa Srbijom, a sada je prisutna njihova medijska ofanziva u kojoj kažu da je to dobro. To znači da Vlada nije ozbiljna, a za politički dijalog sa Srbijom potrebna je jedna veća ozbiljnost i širok koncenzus društva i političkih snaga na Kosovu. Kosovo treba da razmisli šta dalje. Ali jasno je da nema političke zrelosti političkih partija na Kosovu da sednu i razgovaraju o tome kuda ide Kosovo, koji su to procesi pred nama i šta se treba uraditi - već se čeka da nas ujedini međunarodni faktor, što nije politička zrelost jedne evropske države”, ocenjuje Deda.
Opozicija odbija da bude deo bilo kakvih razgovora ili sastanaka, dok analitičari nespremnost političkih partija na Kosovu da razgovaraju o daljim koracima države ocenjuju političkom nezrelošću.
Thaçi je izjavio za kosovske medije da se sa Srbijom neće razgovarati o unutrašnjim pitanjima Kosova već da će na najavljenim sastancima visokog nivoa biti reči o normalizaciji odnosa dve države.
On je naglasio da se ovakva važna pitanja ne tiču se samo jedne partije ili vlade, već svih političkih partija.
Kosovska opozicija međutim odbija da učestvuje u bilo kakve razgovore ili sastanke sa Srbijom.
Ismet Beqiri iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) kaže da ova partija neće biti deo takvih Thaçijevih planova.
“On nema hrabrosti ni smelosti da kaze ne dešavanjima koja su štetna za zemlju, i zato pokušava da u to uvuče i ostale, kako bi se ta krivica raspodelila. DSK neće biti deo takvih Thacijevih želja“, navodi Beqiji.
Iz Alijanse za budućnost Kosova ističu da Vlada treba da sprovede obaveze koje ima prema građanima Kosova tako što će uspostaviti suverenitet na celoj teritoriji zemlje. Ahmet Isufi iz ove partije dodaje da se ne treba razgovarati o temama koje niko niti inicira.
“Ovakav način ponašanja Vlade ukazuje na neodgovornost rukovodstva, koje već duže vreme čini greške i šteti Kosovu. Nema potrebe za uslovljavanja kada već postoje kosovske institucije. Formiranja veštačhih mehanizama je iz prošlog vremena. Politički razgovori su ranije završeni, a vlada ima za obavezu da sprovede Ustav i obaveze prema građanima Kosova“, kazao je Isufi.
Pokret Samoopredeljenje je od samog početka bio protiv razgovora sa Srbijom i poslanik iz redova ove partije, Liburn Aliu, kaže da je takav jedinstveni tim potreban Thaçiju samo kako bi podelio krivicu za štete iz ovog dijaloga.
“Vlada je svesna da će nastavak pregovora imati posledice po Kosovo, i zato traže jedinstvo kako bi raspodelili odgovornost i krivicu. Da je u pitanju nešto dobro, vlada i Hashim Thaçi bi insistirali da to sami urade”, kaže Aliu za RSE.
Inače, Ilir Deda, direktor kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika u intervjuu za RSE nespremnost svih političkih partija da sednu za sto i razgovaraju o tome kuda ide Kosovo smatra političkom nezrelošću.
Deda dodaje da na osnovu agende međunarodne zajednice, predstojeći razgovori imaju dva cilja – normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, i unapređenje statusa za sever. On ipak ističe da Kosovu nedostaje ozbiljnost kako bi se razmotrilo kuda ide Kosovo.
“Ova vlada ne može ući u to sama, ne bi ni trebala zato što je veoma slaba, a to se primećuje u njihovoj sklonosti da čini kompromise koji nisu dobro za Kosovo, kao što je slučaj fusnote. Takođe, vidimo kako institucionalni nosioci lako menjaju političke stavove," smatra Deda.
"Najpre odbijaju politički dijalog sa Srbijom, a sada je prisutna njihova medijska ofanziva u kojoj kažu da je to dobro. To znači da Vlada nije ozbiljna, a za politički dijalog sa Srbijom potrebna je jedna veća ozbiljnost i širok koncenzus društva i političkih snaga na Kosovu. Kosovo treba da razmisli šta dalje. Ali jasno je da nema političke zrelosti političkih partija na Kosovu da sednu i razgovaraju o tome kuda ide Kosovo, koji su to procesi pred nama i šta se treba uraditi - već se čeka da nas ujedini međunarodni faktor, što nije politička zrelost jedne evropske države”, ocenjuje Deda.
