Prvog dana nakon sednice Saveta bezbednosti o situaciji na severu Kosova, bavili smo se, kao i drugi mediji, političkim ocenama koje su o tom gorućem balkankom problemu iznosili govornici. Nije bilo vremena za pikanterije kakvo je bilo reagovanje predsednika Srbije Borisa Tadića na upotrebu termina „KOSOVAR“ u izlaganju kosovkog ministra spoljnih poslova Skendera Hisenija.
Tadić je doveo u pitanje termin Kosovar a Hiseni je replicirao ustvrdivši da nema ničega pogrešnog i štetnog u tom terminu. Šta je sporno u ovom terminu, da li on nosi političku konotaciju? Na to pitanje dva sagovornika RSE u Beogradu čija profesija zahteva dobro poznavanje jezika, imaju različite odgovore.
Predsednik Srbije je reagujući na upotrebu termina Kosovar rekao da na Kosovu žive vekovima pa i danas pripradnici različitih etničkih grupa Albanci, Srbi, Turci, Romi, Egipaćani i zatim nastavio:
„Ali ja ne znam za takozvani identitet 'Kosovar'. T oje nova kovanica. Ali sam siguran da, ako Kosovari žive, kao novi identitet u drugim delovima Kosova, oni ne žive sigurno u zajednicama u kojima su Srbi većina. Posebno se to odnosi na sever Kosova. Oni su građani Srbije, etnički Srbi koji žive na Kosovu", kazao je Tadić.
Replicirao je kosovski ministar Skender Hiseni:
„Kosovo je sastavljeno od ljudi koji tamo žive. Dakle, od Albanaca, Srba, Turaka, Bošnjaka, Egipćana, i mi njih smatramo Kosovarima. To je odrednica po zemlji a ne po etničkoj pripadnosti. Dakle, termin Kosovar nije pogrešan u odnosu na kosovske građane", rekao je Hiseni.
Šta kažu stručnjaci, ljudi kojima je jezik profesija, o ovoj političko-nazovi lingvističkoj polemici u Nju Jorku.
Književnik Vidosav Stevanović kaže da je svojevremeno u 70.im i 80-im godinama često boravio na Kosovu, bavio se Kosovom pa su mu bliska i lingvistička pitanja.
„Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka se taj termin koristio za stanovnika Kosova. U to vreme su u okolinu Kragujevca počeli da se doseljavaju prvi Srbi, da kažemo izbeglice sa Kosova, pa su tako došli i u moje selo Cvetojevac u centralnoj Srbiji i kupili imanje Stevanovića. Njih je čitavo selo zvalo ’Kosovari’. To se onda tako zvalo i tako se taj termin koristio. Da li se taj termin može koristiti kao oznaka državnosti, ja to ne znam. Nisam do sad čuo. Nisam čuo ni da je Boris Tadić sposoban da razlikuje lingvističke finese", kaže Stevanović.
Pitali smo i doktora lingvistike profesora Ranka Bugarskog, koji inače u tom trenutku nije znao za polemiku na Savetu bezbednosti, kako tumači termin „Kosovar“.
„To bi, pretpostavljam, trebalo da znači stanovnik Kosova. Medjutim, u našem zvaničnom i poluzvaničnom političkom diskursu taj termin se izbegava zato što se smatra da je to, zapravo, albanski naziv i da, prema tome, sugeriše da je reč o stanovnicima Kosova koji su Albanci. I da se, prema tome, Srbi guraju u pozadinu, implicitno. To se doživljava kao albanski naziv koji je izraz manje više prikrivenog političkog ili emocionalnog stava po kome je Kosovo albansko", kaže Bugarski.
Pitali smo naša dva sagovornika da li upotrebljavaju termin Kosovar.
"Ja često. Ljudi sa Kosova su za mene Kosovari. Bez obzira na nacionalnost. To je odrednica prema Kosovu. Kako to zovu Albanci, kako to zovu Albanci iz Albanije , kako to zove beogradska nomenklatura koja sebe naziva političkom elitom, ja to ne znam. Što se mene tiče, taj termin nema političku konotaciju , osim ako sada ne dobije. Ali, pošto se sa našim jezikom dogadjaju čudne stvari kao i sa našom stvarnošću, ne bi me ništa iznenadilo“, kaže Stevanović.
"Ja ne bih upotrebio termin Kosovar, jer bi to na srpskom jeziku pre bilo ’Kosovac’ , ako već hoćete da napravite jednu reč sa tim značenjem", navodi Bugaraski.
RSE: Da li to znači da za stanovnike Kosova može da se jedino kaže kosovski Srbi i kosvoski Albanci, jedino sa nacionalnim identitetom ispada da je u redu?
Bugarski: Otprilike tako ispada.
RSE: Pa, kako ja da kažem bez nacionalne i državne konotacije?
Bugarski: Stanovnici Kosova, građani Kosova.
RSE: Samo tako, u dve reči?
Bugarski: To je najneutralnije, nekako.
Toliko o srpskom jeziku a sta cemo sa strancima, kada Englezi upotrebe Kosovar, šta oni misle?
"U upotrebi je u engleskom ’Kosovars’. Ja mislim da oni podrazumevaju sve stanovnike Kosova, inače ako hoće etničku odrednicu, oni govore o ’Kosova’s Albanian and Kosova’s Serb", kaže Bugarski.
I da balkansko zamešateljstvo bude veće, ministar Hiseni je na Savetu bezbednosti govorio na engleskom. Ne znamo da li je na Savetu bezbednosti još neko, govoreći na engleskom, upotrebio termin „Kosovar“.
Sudeći po tome da je predsednik Srbije samo reagovao na kosovskog ministra, moglo bi se zaključiti: kao prva verovatnoća da niko drugi nije izgovorio Kosovar i kao druga da to smeta samo kada kaže Albanac sa Kosova, pa makar i na engleskom.
Tadić je doveo u pitanje termin Kosovar a Hiseni je replicirao ustvrdivši da nema ničega pogrešnog i štetnog u tom terminu. Šta je sporno u ovom terminu, da li on nosi političku konotaciju? Na to pitanje dva sagovornika RSE u Beogradu čija profesija zahteva dobro poznavanje jezika, imaju različite odgovore.
Predsednik Srbije je reagujući na upotrebu termina Kosovar rekao da na Kosovu žive vekovima pa i danas pripradnici različitih etničkih grupa Albanci, Srbi, Turci, Romi, Egipaćani i zatim nastavio:
„Ali ja ne znam za takozvani identitet 'Kosovar'. T oje nova kovanica. Ali sam siguran da, ako Kosovari žive, kao novi identitet u drugim delovima Kosova, oni ne žive sigurno u zajednicama u kojima su Srbi većina. Posebno se to odnosi na sever Kosova. Oni su građani Srbije, etnički Srbi koji žive na Kosovu", kazao je Tadić.
Replicirao je kosovski ministar Skender Hiseni:
„Kosovo je sastavljeno od ljudi koji tamo žive. Dakle, od Albanaca, Srba, Turaka, Bošnjaka, Egipćana, i mi njih smatramo Kosovarima. To je odrednica po zemlji a ne po etničkoj pripadnosti. Dakle, termin Kosovar nije pogrešan u odnosu na kosovske građane", rekao je Hiseni.
Šta kažu stručnjaci, ljudi kojima je jezik profesija, o ovoj političko-nazovi lingvističkoj polemici u Nju Jorku.
Književnik Vidosav Stevanović kaže da je svojevremeno u 70.im i 80-im godinama često boravio na Kosovu, bavio se Kosovom pa su mu bliska i lingvistička pitanja.
„Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka se taj termin koristio za stanovnika Kosova. U to vreme su u okolinu Kragujevca počeli da se doseljavaju prvi Srbi, da kažemo izbeglice sa Kosova, pa su tako došli i u moje selo Cvetojevac u centralnoj Srbiji i kupili imanje Stevanovića. Njih je čitavo selo zvalo ’Kosovari’. To se onda tako zvalo i tako se taj termin koristio. Da li se taj termin može koristiti kao oznaka državnosti, ja to ne znam. Nisam do sad čuo. Nisam čuo ni da je Boris Tadić sposoban da razlikuje lingvističke finese", kaže Stevanović.
Pitali smo i doktora lingvistike profesora Ranka Bugarskog, koji inače u tom trenutku nije znao za polemiku na Savetu bezbednosti, kako tumači termin „Kosovar“.
„To bi, pretpostavljam, trebalo da znači stanovnik Kosova. Medjutim, u našem zvaničnom i poluzvaničnom političkom diskursu taj termin se izbegava zato što se smatra da je to, zapravo, albanski naziv i da, prema tome, sugeriše da je reč o stanovnicima Kosova koji su Albanci. I da se, prema tome, Srbi guraju u pozadinu, implicitno. To se doživljava kao albanski naziv koji je izraz manje više prikrivenog političkog ili emocionalnog stava po kome je Kosovo albansko", kaže Bugarski.
Pitali smo naša dva sagovornika da li upotrebljavaju termin Kosovar.
"Ja često. Ljudi sa Kosova su za mene Kosovari. Bez obzira na nacionalnost. To je odrednica prema Kosovu. Kako to zovu Albanci, kako to zovu Albanci iz Albanije , kako to zove beogradska nomenklatura koja sebe naziva političkom elitom, ja to ne znam. Što se mene tiče, taj termin nema političku konotaciju , osim ako sada ne dobije. Ali, pošto se sa našim jezikom dogadjaju čudne stvari kao i sa našom stvarnošću, ne bi me ništa iznenadilo“, kaže Stevanović.
"Ja ne bih upotrebio termin Kosovar, jer bi to na srpskom jeziku pre bilo ’Kosovac’ , ako već hoćete da napravite jednu reč sa tim značenjem", navodi Bugaraski.
RSE: Da li to znači da za stanovnike Kosova može da se jedino kaže kosovski Srbi i kosvoski Albanci, jedino sa nacionalnim identitetom ispada da je u redu?
Bugarski: Otprilike tako ispada.
RSE: Pa, kako ja da kažem bez nacionalne i državne konotacije?
Bugarski: Stanovnici Kosova, građani Kosova.
RSE: Samo tako, u dve reči?
Bugarski: To je najneutralnije, nekako.
Toliko o srpskom jeziku a sta cemo sa strancima, kada Englezi upotrebe Kosovar, šta oni misle?
"U upotrebi je u engleskom ’Kosovars’. Ja mislim da oni podrazumevaju sve stanovnike Kosova, inače ako hoće etničku odrednicu, oni govore o ’Kosova’s Albanian and Kosova’s Serb", kaže Bugarski.
I da balkansko zamešateljstvo bude veće, ministar Hiseni je na Savetu bezbednosti govorio na engleskom. Ne znamo da li je na Savetu bezbednosti još neko, govoreći na engleskom, upotrebio termin „Kosovar“.
Sudeći po tome da je predsednik Srbije samo reagovao na kosovskog ministra, moglo bi se zaključiti: kao prva verovatnoća da niko drugi nije izgovorio Kosovar i kao druga da to smeta samo kada kaže Albanac sa Kosova, pa makar i na engleskom.
