Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Neusaglašenost rezolucije smanjuje mogućnost usvajanja


Predsednik Srbije Boris Tadić tokom rasprave o odluci MSP u Skupštini Srbije, 26. juli 2010
Srbija je obelodanila tekst Rezolucije koji je u sredu predložila Generalnoj skupštini UN nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde. Velike sile, a posebno Velika Britanija protive se srpskoj rezoluciji. Stručnjaci ocenjuju da tekst ima izvesnih nejasnoća, ali da mu je najveća mana to što nije usaglašen sa EU ili sa SAD.

Srpska strana, kako ističu stručnjaci, požurila je da preda svoju rezoluciju zbog važnih proceduralnih pravila u UN. Naime, pravilo je da Generalna skupština UN razmatra predloge po redosledu kojim su predati. Ukoliko se usvoji prva rezolucija, sve druge predložene se momentalno, bez razmatranja, odbacuju. Zato je Srbija ušla u trku sa drugim zemljama, imajući informaciju da su druge rezolucije već pripremljene.

Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović u izjavi za naš radio kaže da će Srbija pokušati da izdejstvuje priznavanje rezolucije, ali bez konfrontacije sa velikim silama.

“Principijelan stav je baziran na osnovu zaključka Skupštine koja je dala ovlašćenja vladi da traži najbolja rešenja u smislu da istovremeno ne vodimo novi „krstaški rat“ protiv onih koji su priznali Kosovo, ali i da ne odstupimo od svoje principijelne pozicije da Kosovo ne može biti nezavisno. Predlog rezolucije mora biti takav da može da obezbedi većinu u Generalnoj skupštini“
, istakao je Ivanović.

Ali, ima li Srbija ikakve šanse da obezbedi većinu u Generalnoj skupštini? Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, za RSE kaže da sa sadašnjim tekstom to neće biti moguće.

„Predlog neće dobiti većinu. Dobiće novu konfrontaciju i mislim da će dobiti većinu protiv sebe“, naglašava Janjić.

Ilija Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u Americi, u razgovoru za RSE kaže da je skeptičan u pogledu uspeha usvajanja rezolucije koju bude predložila Srbija.

„Ukoliko ne dođe do neke elementarne saglasnosti sa nekim od vodećih zemalja Evropske unije u vezi sa rezolucijom, mislim da su šanse vrlo male“
, kaže Vujačić.


Objavljivanje odluke MSP o Kosovu

Stručnjaci ističu da je Velika Britanija izričito nekoliko puta zahtevala da Srbija ne podnosi ovakav tekst rezolucije, dok su Nemačka, Francuska i SAD rekle da je neprihvatljivo da se u tekstu rezolucije pominje „jednostrana secesija” i zaključuju da ona „ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja”.

Upravo zbog toga, Vujačić kaže da Srbiju čeka puno neizvesnosti na putu koji je izabrala.

„Srbija je podnela rezoluciju zato što je to logično imajući u vidu da je ona i tražila rezoluciju kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde, ali nisam siguran da su obavljene dovoljne konsultacije sa Evropskom unijom, a naša glavna adresa trebalo bi da bude Brisel, jer imamo aspiracije ka Evropskoj budućnosti i videćemo kakve će reakcije biti u narednim danima. Pretpostavljam da u narednim mesecima može očekivati i neki kompromis ili nekakva modifikacija rezolucije ukoliko dođe do nekakvog sporazuma“, kaže Vujačić.

Sa stavom da su šanse Srbije male slaže se i nekadašnji ministra spoljnjih poslova i predsednik SPO-a Vuk Drašković.

“Da ne kažem i manje nego minimalne. Trebali smo iskoristiti tekst ove rezolucije da ga usaglasimo sa svim članicama EU što bi podržale i sponzorisale SAD i onda bi smo imali šanse da donesemo jednu rezoluciju kojom bi albanska i srpska strana bile pozvane na međusobni dijalog i pregovore o važnim pitanjima života i saradnje“, naglašava Drašković.

Evropski problem

Uprkos tome što je EU pozvala Srbiju da zajedno napišu tekst rezolucije, Srbija se o taj zahtev oglušila. Sada se postavlja pitanje da li takva odluka može da utiče na njeno usporavanje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji? Dušan Janjić kaže da je budućnost neizvesna, ali da ni političkim elitama u Srbiji ne odgovara da se put ka EU učini bržim i stabilnijim.
Janjić: Nikako ne bi bilo dobro da dođe do dalje konfrotacije sa EU, ali onda bi bilo sasvim sigurno da bi i Kosovo postalo uslov Srbiji za ulazak u EU


„Nikako ne bi bilo dobro da dođe do dalje konfrotacije sa EU, ali onda bi bilo sasvim sigurno da bi i Kosovo postalo uslov Srbiji za ulazak u EU, a plašim se da deo vladajuće elite, pre svega Ivica Dačić, sudeći na osnovu onoga što je izjavio u Parlamentu, a tu je i predsednik Boris Tadić, i žele tu vrstu izgovora da privremeno ili trajno odustanu od evropskih integracija“
, smatra Janjić.

Ali, Srbija svoje stavove nije usaglasila ni sa Amerikom, to bi, takođe, moglo predstavljati izvestan problem i lagano zakočenje u odnosima Srbije i Sjedinjenih Država. Ipak, Ilija Vujačić naglašava da su to samo spekulacije.

„Mislim da će EU morati da izađe sa nekim predlogom, jer ovo je prvenstveno evropski problem, a Amerikanci su zauzeli svoj stav od ranije i on je poznat i verujem da će EU biti ta koja će nešto inicirati i za to tražiti podršku Amerike koja će nakon toga uslediti,a ne obrnuto. Mislim da SAD neće diktirati ovu priču, a neće ni želeti da je diktiraju“
, zaključuje Vujačić.

Odmah nakon predavanja rezolucije, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić otputovao je u Njujork, gde će narednih dana razgovarati s generalnim sekretarom svetske organizacije Ban Ki Munom i predstavnicima brojnih zemalja članica UN.

Cilj ovih susreta, kako su naveli, jeste postizanje što šire podrške prilikom septembarskog glasanja u GS UN, ali i priprema zasedanja Saveta bezbednosti posvećenog Kosovu, koje će se pod predsedavanjem Rusije održati 3. avgusta.

****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Veler: Srbija sebi namestila autogol
Most RSE: Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom

Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE

Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu

Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a

"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,

1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,

2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,

3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".

Šefovi diplomatija EU o Kosovu i BiH

Šefovi diplomatija EU o Kosovu i BiH
Autor:
Branka Trivić

Na poslednjem zasedanju pre letnje pauze, a nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, šefovi diplomatija 27 zemalja-članica Evropske unije ponudili su posredničku ulogu u direktnim razgovorima između Beograda i Prištine u Briselu.

U Evropskoj uniji je postignut i dogovor da se krajem godine ukinu vize za državljane Bosne i Hercegovine i ojača prisustvo Unije u toj zemlji tako što će Ured visokog predstavnika postati delegacija EU, izjavio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar. Predlog za ukidanje viza Evropska komisija će podneti 2. septembra, tako da ta mera može stupiti na snagu već 19. decembra, a najkasnije 1. januara 2011.

Kao što se i očekivalo, Catherine Ashton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, pokušala je da pronađe najmanji zajednički imenitelj između članica koje priznaju i onih koje ne priznaju Kosovo. Istakla je ono što su svi podržali: da i Beograd i Priština dele evropsku budućnost i da u skladu sa tim treba da se opredele za dijalog u čemu će im Evropska unija pomoći.

“Ono što sam ponudila Prištini i Beogradu, a razgovarala sam i sa predsednikom Tadićem i sa premijerom Thacijem, jeste opredeljenje za zajedničku budućnost u Evropskoj uniji, kao i dijalog koji treba da otvori puteve ka budućnosti”,
kazala je Ashton.

Tekst u celini, ako vas interesuje, možete pročitati OVDE

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG