Narod Kosova i Srbije treba se lišiti ksenofobije, rasizma i nacionalizma, rečeno je u petak na debati Civilni Dijalog Kosovo – Srbija, održanoj drugog dana posete intelektualaca iz Beograda, Prištini, koju organizuje Kosovska fondacija za otvoreno društvo u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji.
Susret srpskih i albanskih intelektualaca u Prištini i održani dijalog između njih, pokazuje da Srbi i Albanci mogu na jedan vrlo konstruktivan način da vode razgovor o pitanjima koja treba da se reše i koja su vrlo važna za oba naroda i za obe zajednice unutar Kosova, izjavila je Sonja Biserko, direktorica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji tokom debate.
Istoričar Latinka Perović ovom prilikom je izjavila da mora da se počne proces da se društvo liše ksenofobije, rasizma i nacionalizma, jer je ono porazno po perspektivu zajednice kao celine ali i perspektivu ljudi koji žive u tim zajednicama.
Perović navodi da realne okolnosti između Srba i Albanaca obeležavaju vrlo teško istorijsko nasleđe u odnosima Srba i Albanaca, koje je opterećeno teškim nepoverenjem, ektremnim reakcijama, uključujući ksenofobiju i rasizam.
„Zbog toga je ovaj naš susret jedna kap u moru potreba da se ti odnosi menjaju, da se ceo naš prostor civilizuje. Ne smemo biti u tom smislu arogantni i gubiti iz vida gde mi stojimo u odnosu na evropski svet kome težimo. Ne smemo biti kratkovidi što se tiče naših obaveza i napora i naročito moramo biti vrlo strpljivi“, kazala je Perović.
Dijalog je već počeo
Branimir Stojanović, filozog i analitičar, ocenio je da postoji traumatična istorija odnosa Srba i Albanaca, i pošto ona još uvek nije napisana.
Problem i jedne i druge zajednice je u negiranju zajedničke prošlosti što dovodi do brisanja sekvenci uspele zajedničke istorije između ova dva naroda.
„Mi nažalost nemam kvalitetno napisanu kvalitetnu istoriju odnosa ta dva naroda, nemamo studije koje nisu opterećene otvorenim, manje-otvorenim, ili potpuno sakrivenim rasizmom. Zapravo,, nauka odnosa između Albanaca i Srba još ne postoji a da nije korumpirana najordinarnijim mehanizmima rasističkih ideologija. A najmlađe generacije su pod uticajem školskog aparata koji je vrlo primitivan i regresivan i koji imaju istorijske knjige koje su ispod svkaog nivoga“, kazao je Stojanović.
On je dodao da ovakav susret ima funkciju da kaže da je dijalog društva i građana već počeo, bez obzira kako će države pregovarati.
Tokom debate, Biserko je takođe rekla da je vrlo važno da Srbi na Kosovu postanu subjekt umesto objekat instrumentalizacije beogradske politike, što je prisutno kod Srba južno od Ibra ali ne i na severu.
“Medjutim sve poruke iz sveta relevantnih faktora pokazuju da neće biti podele Kosova. Mislim da je vrlo važno da Srbi na severu što pre shvate tu činjenicu i da se sami okrenu Prištini kao glavnom gradu i da svoje interese i svoju budućnost grade u tom kontekstu”, kazala je Biserko.
Jedan od organizatora ove posete, Luan Shllaku, kazao je da je potrebno da se što više razgovara a ne pregovara i da se otvore kanali komunikacija.
„Smatrali smo da je civlini dijalog ono što nedostaje ili što treba da bude mnogo veći. Ovakvi okrugli stolovi mogu otvoriti mnoge puteve komunikacija različitih društvenih grupa koje žele da inteziviraju kretanja. Danas, u vreme globalizacije, izgubljena je šansa po nas kada živimo ovako blizu, a kada je komunikacija i kretanje među nama veoma siromašno“, rekao je Shllaku.
Susret srpskih i albanskih intelektualaca u Prištini i održani dijalog između njih, pokazuje da Srbi i Albanci mogu na jedan vrlo konstruktivan način da vode razgovor o pitanjima koja treba da se reše i koja su vrlo važna za oba naroda i za obe zajednice unutar Kosova, izjavila je Sonja Biserko, direktorica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji tokom debate.
Istoričar Latinka Perović ovom prilikom je izjavila da mora da se počne proces da se društvo liše ksenofobije, rasizma i nacionalizma, jer je ono porazno po perspektivu zajednice kao celine ali i perspektivu ljudi koji žive u tim zajednicama.
Perović navodi da realne okolnosti između Srba i Albanaca obeležavaju vrlo teško istorijsko nasleđe u odnosima Srba i Albanaca, koje je opterećeno teškim nepoverenjem, ektremnim reakcijama, uključujući ksenofobiju i rasizam.
„Zbog toga je ovaj naš susret jedna kap u moru potreba da se ti odnosi menjaju, da se ceo naš prostor civilizuje. Ne smemo biti u tom smislu arogantni i gubiti iz vida gde mi stojimo u odnosu na evropski svet kome težimo. Ne smemo biti kratkovidi što se tiče naših obaveza i napora i naročito moramo biti vrlo strpljivi“, kazala je Perović.
Dijalog je već počeo
Branimir Stojanović, filozog i analitičar, ocenio je da postoji traumatična istorija odnosa Srba i Albanaca, i pošto ona još uvek nije napisana.
Problem i jedne i druge zajednice je u negiranju zajedničke prošlosti što dovodi do brisanja sekvenci uspele zajedničke istorije između ova dva naroda.
„Mi nažalost nemam kvalitetno napisanu kvalitetnu istoriju odnosa ta dva naroda, nemamo studije koje nisu opterećene otvorenim, manje-otvorenim, ili potpuno sakrivenim rasizmom. Zapravo,, nauka odnosa između Albanaca i Srba još ne postoji a da nije korumpirana najordinarnijim mehanizmima rasističkih ideologija. A najmlađe generacije su pod uticajem školskog aparata koji je vrlo primitivan i regresivan i koji imaju istorijske knjige koje su ispod svkaog nivoga“, kazao je Stojanović.
Biserko: Vrlo važno je da se Srbi što pre okrenu Prištini kao glavnom gradu
On je dodao da ovakav susret ima funkciju da kaže da je dijalog društva i građana već počeo, bez obzira kako će države pregovarati.
Tokom debate, Biserko je takođe rekla da je vrlo važno da Srbi na Kosovu postanu subjekt umesto objekat instrumentalizacije beogradske politike, što je prisutno kod Srba južno od Ibra ali ne i na severu.
“Medjutim sve poruke iz sveta relevantnih faktora pokazuju da neće biti podele Kosova. Mislim da je vrlo važno da Srbi na severu što pre shvate tu činjenicu i da se sami okrenu Prištini kao glavnom gradu i da svoje interese i svoju budućnost grade u tom kontekstu”, kazala je Biserko.
Jedan od organizatora ove posete, Luan Shllaku, kazao je da je potrebno da se što više razgovara a ne pregovara i da se otvore kanali komunikacija.
„Smatrali smo da je civlini dijalog ono što nedostaje ili što treba da bude mnogo veći. Ovakvi okrugli stolovi mogu otvoriti mnoge puteve komunikacija različitih društvenih grupa koje žele da inteziviraju kretanja. Danas, u vreme globalizacije, izgubljena je šansa po nas kada živimo ovako blizu, a kada je komunikacija i kretanje među nama veoma siromašno“, rekao je Shllaku.
