Problemi u uspostavljanju političkog dijaloga između Prištine i zvaničnog Beograda ne bi trebalo da utiču na komunikaciju i ojačavanje „društvenog dijaloga“ između naroda Kosova i Srbije, rečeno je između ostalog tokom skupa, prvog u nizu, albanskih i srpskih intelektualaca.
Na Kosovu boravi grupa poznatih intelektualaca iz Beograda u sklopu dvodnevne posete koju organizuje Kosovske fondacije za otvoreno društvo u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji.
Ova poseta ima za cilj da otvori kanale komunikacije i saradnje u oblastima kulture, umetnosti, ljudskih prava, omladine, ekonomiju, medija, kao i da se doprinese u razvijanju otvorenih društava. Prva aktivnost ove posete bio je okrugli sto srpskih i albanskih intelektualaca na temu 'Ulaganje u civilni dijalog'.
Direktorica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, izjavila je ovom prilikom da je srpsko-albanski dijalog na nivou civilnog društva uvek postojao, mada je on znatno opao nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Ovakav skup, Biserko je nazvala prilikom da se društvo na obe strane oglasi o svojim prioritetima i preduzme neke konkretne mere u rešavanju svakodnevnih problema.
“Možda je došlo vreme da se kroz pritsak društva na dnevni red ipak stave egzistencijalna pitanja od interesa svih zajedno, kao i svakog pojedinca. Rekla bih da je predlog ovog dijaloga u tome što su se naši uvek odnosili na realan život i svakodnevne potrebe ljudi i zbog toga je pobeda na duži rok na našoj strani. Ovaj dijalog će svakako vremenom naterati i političku elitu da nam se prilagodi i da ga prati”, kazala je Biserko.
Pomirenje konačan cilj
Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik kosovskog dnevnika Koha Ditore, kazao je da konačan cilj dijaloga između naroda Kosova i Srbije treba da bude pomirenje.
„Ne trebamo da se oslanjamo na politiku, trebamo da se oslonimo na ideju da dijalog komunikacije, međusobno priznanje i prihvatanje, suočavanje sa prošlošću a naročito napori za budućnost, su takođe jedini održivi put ne samo za dijalog već i zapomirenje“, naglasio je Bajrami.
Tema o dijalogu o tehničkim pitanjima Prištine i Beograda nije zaobišla ni ovaj skup.
Borka Jovićević iz Beograda ovom prilikom je rekla da se ne bi zadovoljila da se desi dijalog već da se treba pristupiti produkcijama u pojedinim sredinama zajedno, te da dijalog pređe u stvaranje.
“Deo te stvarnosti, ono što će učiniti naše razgovore jasnim i čistim jeste uviđanje okolnosti pod kojima se nalazimo. Naši životi su stvarni životi a nisu nikakva tehnička pitanja. Jer hleb, hranu, umetnost, teatar oni zovu tehničkim pitanjima. To nije tehničko pitanje. Mi smo tu, živi, i to je stvarnost”, kazala je Jovićević.
Među prisutnima je bio i Dragoljub Todorović advokat koji je branio Albance posle 1999. godine, koji su bili u zatvorima širom Srbije, kao i porodice ratnih žrtava. Na osnovu svog iskustva, Todorović je rekao da nema dijaloga između Srba i Albanaca i istorijskog pomirenja između dok se ne razreše zločini.
“Radi se o stravičnim zločinima. To se ne može uporediti ni sa Hrvatskom ni sa Bosnom. To što su radile državne institucije Srbije na Kosovu to je nezabeleženo. Ubijene su žene i deca. U Bosni i Hrvatskoj su u većini razdvajeni od vojno sposobnih muškaraca. Ti su zločini strašni i sada bojim se, ima tendencija da velike sile, EU, pritiskaju da se vodi dijalog. Ne smeju se te masovne grobnice u Dunavu, Batajnici i Perućcu, ne smeju se one sad zatrpavati radi dijaloga, diskusije o tehničkim pitanjima“, kazao je Todorović.
Političke smetnje u rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje, po rečima direktorice Kosovske fondacije za civilno društvo, Venere Hajrullahu, može uticati i na evropske integracije obe strane.
“Stvarnost koju vidimo je takva da u procesu evropske integracije, Kosovo i Srbija su taoci jedan drugom. Ni jedno mesto neće postati članica EU bez priznanja jedni drugih i bez normalizovanja međudržavnih odnosa“, kazala je Hajrullahu.
Na Kosovu boravi grupa poznatih intelektualaca iz Beograda u sklopu dvodnevne posete koju organizuje Kosovske fondacije za otvoreno društvo u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji.
Ova poseta ima za cilj da otvori kanale komunikacije i saradnje u oblastima kulture, umetnosti, ljudskih prava, omladine, ekonomiju, medija, kao i da se doprinese u razvijanju otvorenih društava. Prva aktivnost ove posete bio je okrugli sto srpskih i albanskih intelektualaca na temu 'Ulaganje u civilni dijalog'.
Direktorica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, izjavila je ovom prilikom da je srpsko-albanski dijalog na nivou civilnog društva uvek postojao, mada je on znatno opao nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Biserko: Vreme je da se na dnevni red ipak stave egzistencijalna pitanja svih
Ovakav skup, Biserko je nazvala prilikom da se društvo na obe strane oglasi o svojim prioritetima i preduzme neke konkretne mere u rešavanju svakodnevnih problema.
“Možda je došlo vreme da se kroz pritsak društva na dnevni red ipak stave egzistencijalna pitanja od interesa svih zajedno, kao i svakog pojedinca. Rekla bih da je predlog ovog dijaloga u tome što su se naši uvek odnosili na realan život i svakodnevne potrebe ljudi i zbog toga je pobeda na duži rok na našoj strani. Ovaj dijalog će svakako vremenom naterati i političku elitu da nam se prilagodi i da ga prati”, kazala je Biserko.
Pomirenje konačan cilj
Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik kosovskog dnevnika Koha Ditore, kazao je da konačan cilj dijaloga između naroda Kosova i Srbije treba da bude pomirenje.
„Ne trebamo da se oslanjamo na politiku, trebamo da se oslonimo na ideju da dijalog komunikacije, međusobno priznanje i prihvatanje, suočavanje sa prošlošću a naročito napori za budućnost, su takođe jedini održivi put ne samo za dijalog već i za
Bajrami: Međusobno priznanje i prihvatanje i suočavanje sa prošlošću su put ka pomirenju
Tema o dijalogu o tehničkim pitanjima Prištine i Beograda nije zaobišla ni ovaj skup.
Borka Jovićević iz Beograda ovom prilikom je rekla da se ne bi zadovoljila da se desi dijalog već da se treba pristupiti produkcijama u pojedinim sredinama zajedno, te da dijalog pređe u stvaranje.
“Deo te stvarnosti, ono što će učiniti naše razgovore jasnim i čistim jeste uviđanje okolnosti pod kojima se nalazimo. Naši životi su stvarni životi a nisu nikakva tehnička pitanja. Jer hleb, hranu, umetnost, teatar oni zovu tehničkim pitanjima. To nije tehničko pitanje. Mi smo tu, živi, i to je stvarnost”, kazala je Jovićević.
Među prisutnima je bio i Dragoljub Todorović advokat koji je branio Albance posle 1999. godine, koji su bili u zatvorima širom Srbije, kao i porodice ratnih žrtava. Na osnovu svog iskustva, Todorović je rekao da nema dijaloga između Srba i Albanaca i istorijskog pomirenja između dok se ne razreše zločini.
“Radi se o stravičnim zločinima. To se ne može uporediti ni sa Hrvatskom ni sa Bosnom. To što su radile državne institucije Srbije na Kosovu to je nezabeleženo. Ubijene su žene i deca. U Bosni i Hrvatskoj su u većini razdvajeni od vojno sposobnih muškaraca. Ti su zločini strašni i sada bojim se, ima tendencija da velike sile, EU, pritiskaju da se vodi dijalog. Ne smeju se te masovne grobnice u Dunavu, Batajnici i Perućcu, ne smeju se one sad zatrpavati radi dijaloga, diskusije o tehničkim pitanjima“, kazao je Todorović.
Političke smetnje u rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje, po rečima direktorice Kosovske fondacije za civilno društvo, Venere Hajrullahu, može uticati i na evropske integracije obe strane.
“Stvarnost koju vidimo je takva da u procesu evropske integracije, Kosovo i Srbija su taoci jedan drugom. Ni jedno mesto neće postati članica EU bez priznanja jedni drugih i bez normalizovanja međudržavnih odnosa“, kazala je Hajrullahu.
