Na osnovu poslednjeg izveštaja Međunarodne krizne grupe za Kosovo, Srbi na severu Kosova odbijaju integraciju u kosovske institucije zbog mnogih povlastica koje im pruža Beograd.
U izveštaju se dodaje da Priština i međunarodna zajednica nisu puno učinile kako bi se postigla integracija srpske zajednice. Kosovski zvaničnici navode da je integracija ove zajednice dugo godina bila prioritet Vlade Kosova, te da će tako biti u budućnosti.
Hajredin Kuçi, zamenik premijera Kosova, navodi da je pristup kosovskih institucija bio i ostao pozitivan kada su u pitanju napori za integraciju Srba.
“Naše reakcije su uvek bile da budemo u pozitivnom smislu privlačni za lokalni narod, i naravno deo našeg rada su i investicije za socio-ekonomski razvoj. Ali, za tako nešto, pre nego što donesemo odluke, moramo da imamo i lokalne partnere, ljude koji rade potpuno transparentno i logistiku institucija Kosova”, navodi Kuçi.
Poznato je da Beograd od završetka rata na Kosovu pa do danas izdvaja budžetska sredstva kako bi finansirao socio-ekonomske aktivnosti Srba koji žive na Kosovu.
Ministar za Kosovo u Vladi Srbije, Goran Bogdanović, ranije je izjavio za srbijanske medije da ova vlada godišnje izdvaja 250 miliona evra za investicije na Kosovu.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije, u razgovoru za RSE, navodi da će institucije Srbije nastaviti da finansiraju obrazovanje i zdravstvo, ali i ostale projekte koji su u interesu Srba na Kosovu.
“Beograd redovno investira, svake godine. Ja ne bih precizirao cifru. Mi pratimo samo ono što Ministarstvo za KiM finansira, odnosno, ono što je ranije finansirao Koordinacioni centar. Međutim, sva ostala ministarstva finansiraju plate, socijalna davanja, penzije, i svakako finansiraju infrastrukturne projekte na Kosovu, gde god Srbi žive”, kaže Ivanović.
Ravnopravni građani
U sredinama gde žive Srbi, investira i Vlada Kosova, a najviše ih ima na severu zemlje. Kuçi nije dao precizan podatak koliko će Vlada investirati u tom delu kako bi se integrisala srpska zajednica.
Hajredin Kuci
“Trenutno, ne znam tačnu cifru, ali je Vlada Kosova uzela u obzir investicije za taj deo, a to podrazumeva korektnost i balans kada su u pitanju investicije”, kaže Kuçi.
Sa druge strane, Ivanović navodi da investicije iz Beograda ne predstavljaju smetnju za integraciju Srba u kosovske institucije. Ali, kako navodi, Beograd je učinio mnogo više za Srbe na Kosovu, nego što to čini Priština.
"Ja mislim da to održava srpsku zajednicu dole. Jer, u stanju u kojem oni žive, kada se osećaju nebezbedni, kada nemaju ekonomsku perspektivu, kada im se ne nudi mogućnost da se zapošljavaju u pokrajnskim institucijama u Prištini, onda je ovo jedina mogućnost da oni prežive ovu situaciju. Prema tome, ja to smatram neophodnom pomoći za opstanak srpske zajednice. Nikome od njih nije zabranjeno da eventualno dobije sredstva za socijalna davanja, ili neke infrastrukturne projekte, ako to institucije iz Prištine nude”, kaže Ivanović.
Kuçi međutim ocenjuje da kosovske institucije neće slediti logiku Beograda, kako bi osvojili Srbe putem finansijskih sredstava.
“Nije logika da se osvoje materijalnim sredstvima. Oni su ravnopravni građani Republike Kosovo. Naš razvoj treba uvek biti izbalansiran na celoj teritoriji republike, ali i za sve ostale zajednice”, zaključuje Kuçi.
U izveštaju se dodaje da Priština i međunarodna zajednica nisu puno učinile kako bi se postigla integracija srpske zajednice. Kosovski zvaničnici navode da je integracija ove zajednice dugo godina bila prioritet Vlade Kosova, te da će tako biti u budućnosti.
Hajredin Kuçi, zamenik premijera Kosova, navodi da je pristup kosovskih institucija bio i ostao pozitivan kada su u pitanju napori za integraciju Srba.
“Naše reakcije su uvek bile da budemo u pozitivnom smislu privlačni za lokalni narod, i naravno deo našeg rada su i investicije za socio-ekonomski razvoj. Ali, za tako nešto, pre nego što donesemo odluke, moramo da imamo i lokalne partnere, ljude koji rade potpuno transparentno i logistiku institucija Kosova”, navodi Kuçi.
Poznato je da Beograd od završetka rata na Kosovu pa do danas izdvaja budžetska sredstva kako bi finansirao socio-ekonomske aktivnosti Srba koji žive na Kosovu.
Ministar za Kosovo u Vladi Srbije, Goran Bogdanović, ranije je izjavio za srbijanske medije da ova vlada godišnje izdvaja 250 miliona evra za investicije na Kosovu.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije, u razgovoru za RSE, navodi da će institucije Srbije nastaviti da finansiraju obrazovanje i zdravstvo, ali i ostale projekte koji su u interesu Srba na Kosovu.
“Beograd redovno investira, svake godine. Ja ne bih precizirao cifru. Mi pratimo samo ono što Ministarstvo za KiM finansira, odnosno, ono što je ranije finansirao Koordinacioni centar. Međutim, sva ostala ministarstva finansiraju plate, socijalna davanja, penzije, i svakako finansiraju infrastrukturne projekte na Kosovu, gde god Srbi žive”, kaže Ivanović.
Ravnopravni građani
U sredinama gde žive Srbi, investira i Vlada Kosova, a najviše ih ima na severu zemlje. Kuçi nije dao precizan podatak koliko će Vlada investirati u tom delu kako bi se integrisala srpska zajednica.
“Trenutno, ne znam tačnu cifru, ali je Vlada Kosova uzela u obzir investicije za taj deo, a to podrazumeva korektnost i balans kada su u pitanju investicije”, kaže Kuçi.
Sa druge strane, Ivanović navodi da investicije iz Beograda ne predstavljaju smetnju za integraciju Srba u kosovske institucije. Ali, kako navodi, Beograd je učinio mnogo više za Srbe na Kosovu, nego što to čini Priština.
"Ja mislim da to održava srpsku zajednicu dole. Jer, u stanju u kojem oni žive, kada se osećaju nebezbedni, kada nemaju ekonomsku perspektivu, kada im se ne nudi mogućnost da se zapošljavaju u pokrajnskim institucijama u Prištini, onda je ovo jedina mogućnost da oni prežive ovu situaciju. Prema tome, ja to smatram neophodnom pomoći za opstanak srpske zajednice. Nikome od njih nije zabranjeno da eventualno dobije sredstva za socijalna davanja, ili neke infrastrukturne projekte, ako to institucije iz Prištine nude”, kaže Ivanović.
Kuçi međutim ocenjuje da kosovske institucije neće slediti logiku Beograda, kako bi osvojili Srbe putem finansijskih sredstava.
“Nije logika da se osvoje materijalnim sredstvima. Oni su ravnopravni građani Republike Kosovo. Naš razvoj treba uvek biti izbalansiran na celoj teritoriji republike, ali i za sve ostale zajednice”, zaključuje Kuçi.