Pitanje severa Kosova i integracija zajednica u kosovski sistem koje žive u tom delu ne može se rešiti bez učešća četiri najvažnija faktora koji funkcionišu na Kosovu, među kojima je i srpska Vlada, izjavio je za RSE Petar Miletić, potpredsednik Skupštine Kosova iz redova SLS-a a ujedno i predsedavajući Konsultativnog veća za zajednice (KVZ).
„To su vlada u Prištini, vlada u Beogradu, međunarodna zajednica i lokalno stanovništvo koje živi na severu, bez obzira da li su to Srbi ili Albanci. Ova četiri faktora moraju biti uključena u rešavanju tog pitanja kako god se ono završilo“, izjavio je Miletić nakon sastanka Konsultativnog veća za zajednice koji funkcioniše pri Uredu predsednika Kosova.
Sa druge strane, Direktor Evropskog centra za pitanja zajednica na Kosovu Adrian Zeqiri kaže da je uticaj Beograda nad kosovskim Srbima, naročito na
severu Kosova, stvorio zid između severa i ostalog dela Kosova.
Zeriqi smatra da će se integracija stanovništva na severu desiti kada Vlada Srbije prestane da finansira svoje paralelne strukture u tom delu zemlje.
“Smatram da Beograd treba da ukine finansiranje struktura koje se protive svakog elementa prisutnosti Kosova u tom delu”, naglasio je on.
Primedbe zajednica se ne uzimaju za ozbiljno
Sastanku KVZ-a, održanim iza zatvorenih vrata, po prvi put je prisustvovala i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, ali se nije obratila medijima. Po rečima Miletića, ona je tokom sastanka izrazila podršku ovom veću.
Petar Miletić
„Mi nažalost danas nismo imali vremena da govorimo o specifičnim problemima koje zajednice imaju već smo se jednostavno danas upoznali sa predsednicom i ona nam je održala jedan pozdravni govor. Ali ćemo svakako u narednom periodu imati prilike i vremena da uspostavimo mehanizme saradnje sa kabinetom predsednice i rešavati sve one probleme koje budu iznesene u KVZ“, kazao je Miletić.
Mandat KVZ-a je da obezbedi mehanizme za redovnu razmenu mišljenja između zajednica i Vlade, kao i da daje komentare na zakonodavne ili političke inicijative i traže da se stavovi zajednica unestu u relevantne projekte i programe.
I pored tog mandata, Miletić kaže da se često primedbe ovog veća ne uzimaju za ozbiljno, te da postoji veliki prostor za napredak.
„Nažalost, moram da konstatujem da vrlo često nije bilo sluha za ono o čemu je Veće govorilo. Poslednji najsvežiji primer je oko obrazovanja gde je najviše pogođena bošnjačka zajednica. Oni imaju određene primedbe na aktuelni zakon, čak i na zakon koji se priprema o obrazovanju, mi smo formirali radnu grupu koja je dala svoje primedbe. Međutim, na te primedbe niko ne odgovara. Prosto bi bilo umesno da se kaže da te naše primedbe ne stoje, ili bilo šta. Čini mi se da se ne shvataju ozbiljno“, kazao je Miletić.
Na Kosovu pored srpske zajednice žive i pripadnici bošnjačke, turske i RAE zajednica.
„To su vlada u Prištini, vlada u Beogradu, međunarodna zajednica i lokalno stanovništvo koje živi na severu, bez obzira da li su to Srbi ili Albanci. Ova četiri faktora moraju biti uključena u rešavanju tog pitanja kako god se ono završilo“, izjavio je Miletić nakon sastanka Konsultativnog veća za zajednice koji funkcioniše pri Uredu predsednika Kosova.
Sa druge strane, Direktor Evropskog centra za pitanja zajednica na Kosovu Adrian Zeqiri kaže da je uticaj Beograda nad kosovskim Srbima, naročito na
Adrian Zeqiri smatra da će se integracija stanovništva na severu desiti kada Vlada Srbije prestane da finansira svoje paralelne strukture.
severu Kosova, stvorio zid između severa i ostalog dela Kosova.
Zeriqi smatra da će se integracija stanovništva na severu desiti kada Vlada Srbije prestane da finansira svoje paralelne strukture u tom delu zemlje.
“Smatram da Beograd treba da ukine finansiranje struktura koje se protive svakog elementa prisutnosti Kosova u tom delu”, naglasio je on.
Primedbe zajednica se ne uzimaju za ozbiljno
Sastanku KVZ-a, održanim iza zatvorenih vrata, po prvi put je prisustvovala i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, ali se nije obratila medijima. Po rečima Miletića, ona je tokom sastanka izrazila podršku ovom veću.
Mandat KVZ-a je da obezbedi mehanizme za redovnu razmenu mišljenja između zajednica i Vlade, kao i da daje komentare na zakonodavne ili političke inicijative i traže da se stavovi zajednica unestu u relevantne projekte i programe.
I pored tog mandata, Miletić kaže da se često primedbe ovog veća ne uzimaju za ozbiljno, te da postoji veliki prostor za napredak.
„Nažalost, moram da konstatujem da vrlo često nije bilo sluha za ono o čemu je Veće govorilo. Poslednji najsvežiji primer je oko obrazovanja gde je najviše pogođena bošnjačka zajednica. Oni imaju određene primedbe na aktuelni zakon, čak i na zakon koji se priprema o obrazovanju, mi smo formirali radnu grupu koja je dala svoje primedbe. Međutim, na te primedbe niko ne odgovara. Prosto bi bilo umesno da se kaže da te naše primedbe ne stoje, ili bilo šta. Čini mi se da se ne shvataju ozbiljno“, kazao je Miletić.
Na Kosovu pored srpske zajednice žive i pripadnici bošnjačke, turske i RAE zajednica.
