Dostupni linkovi

Udri neprijatelja gde ga boli


Tokom nasilja u Beogradu, 21. februara demoliran je McDonalds, Foto: Ljudmila Cvetković.

Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbiju su preplavili anonimni mejlovi i sms poruke sa pozivima na bojkot robe onih zemalja koje su priznale Kosovo.

Istina, bojkot se ne odnosi samo na inostranu robu i lance inostranih prodavnica već i na banke koje sa inostranim kapitalom posluju u Srbiji. Do sada, anonimne pozive na izbegavanje strane robe i usluga osudili su ekonomisti, Narodna banka, ali i predstavnici stranih banaka.

Na nakoliko lokacija u centru Beograda, prethodnih dana deljene su nepotpisane brošure u kojima se građani pozivaju na bojkot kompanija iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Pod parolom ''Udri neprijatelja gde ga boli'' građani su pozvani da ne otvaraju svoje tekuće račune i da ne vrše novčane transakcije preko banaka koje potiču iz zemalja koje su priznale nekadašnju srbijansku južnu pokrajinu kao državu. Navedena su i imena desetak banaka koje posluju u Srbiji, a koje treba bojkotovati, ali takođe i imena naftnih kompanija i mobilnih operatera.


Jedan od retkih javnih poziva na bojkot inostrane robe može se videti na internet stranici You Tube gde Mladen Obradović, predstavnik ultra-desničarske organizacije 'Obraz', koju je policija svojevremeno označila kao fašističku organizaciju, kaže:

"Ne samo da treba prekinuti dipomatske odnose sa zemljama koje priznaju otimanje Kosova i Metohije, već treba preduzeti oštre mere protiv njihovih firmi koje ispumpavaju na desetine i stotine miliona dolara iz naše zemlje."

Ekonomisti oštro osuđuju ovakve pozive, ističući da nijedan embargo građanima nikada nije doneo ništa dobro. Bojkoti su uvek neuspešni, sem ako iza njih ne stoji vlada, ali ni u tom slučaju bojkot ne može dugo trajati, kaže za RSE ekonomista Aleksandar Stevanović:

"Blago rečeno, to su vrlo opasne besmislice – pozivati na bojkot kao sredstvo borbe. To će najviše boleti nas, ako bi taj bojkot i uspeo. Prva stvar koju je bitno znati, kod bilo kog bojkota, je da nijedan ne može uspeti osim ako nema debelu zaleđinu države i vlade. Ako je izbor prepušten pojedincima, oni će uglavnom izabrati ono što je kvalitetno i što najbolje zadovoljava njihove potrebe, bez obzira gde je napravljena. Ideja bojkota se zaista može nazvati besmislicom, ali će to postati jedna opasna besmislica ako iza toga stane vlada. Ono što je najžalosnije i što se može primetiti je da su neke od tih ideja lansirane upravo iz krugova vlade, odnosno da su na mnoge blogove i adrese svesno slate poruke upravo od ljudi koji su bliski Vladi ili pripadnicima vladajućih stranaka."

I upravo jedan takav tekst, nedavno je na internetu objavio i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković. On je, kako u tom tekstu navodi, nedavno zatvorio svoj račun u jednoj inostranoj banci i na takav bojkot pozvao sve svoje prijatelje.

Ali, da stvar nije baš potpuno bezopasna govori i činjenica da je i Narodna banka reagovala na anonimne pozive javnosti da bojkotuju strane banke. Banke sa većinskim stranim kapitalom su takođe domaće i posluju po domaćim propisima i supervizorskim nadzorom Narodne banke Srbije, navodi se u saopštenju Centralne banke.

Ali, čak i da se odluče na bojkot, građani to neće moći baš lako da izvedu, kaže Aleksandar Stevanovic:

"Nije mi jasno kako bismo kod bojkota napravili kriterijum šta je podobno, a šta nije, jer bismo u tom slučaju morali naći neke kineske operativne sisteme za računare, preći na vozila iz Zastavinog programa ili na Dačiju, osim ako bojkoterima ne smeta što je u vlasništvu Francuza itd. Ne mogu se baviti utvrđivanjem nacionalnosti kompanija kada većina kompanija ni nema nacionalnost. To su čista metodska pitanja koja govore o apsurdnosti same takve ideje."

Stručnjaci ističu da neredi i poziv na bojkot stranih roba i banaka mogu naneti veliku štetu ugledu Srbije, ali i njenim građanima i privredi.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže za RSE, da ova banka trenutno radi bez ikakvih restrikcija, ali da će usled negativnog razvoja događaja prvo obustaviti sve investicione projekte. On naglašava da je poziv na bojkot, u kome učestvuju i neki od vladinih zvaničnika, jako loša poruka:

"Zaista mislim da je to izraz nečeg jako neodgovornog, a nosi i elemente određenog rizika, pa čak i opasnosti. Dakle, jedna jako loša poruka, u današnjem svetu, u XXI veku, ići sa takvim idejama je apsolutno kontra svemu civilizacijskom i svemu onome gde Srbija trebala da bude. Nezaboravimo da to dolazi od onih koji su čvrsto zagrabili svoje pozicije u državnim administracijama. Sve posledice osetiće narod dok će oni koji to šalju uglavnom nastaviti da se bave politikom bez preuzimanja odgovornosti za takve izjave, sa veoma primerenom platom i nastavkom davanja takvih izjava koje ne donose ništa dobro Srbiji."

Sa druge strane, postoje i oni koji pozive na bojkot smatraju trivijalnim i jeftinim političkim marketingom. Sociolog Božidar Jakšić, za RSE, kaže:

"To su takve budalaštine i autogolovi da o njima ne vredi ni razgovarati. Bojkotovali smo slovenačku robu, a sada smo srećni što možemo kupovati frižidere 'Gorenje' – to je jednostavno budalaština. To je idiotizam, jedan ekonomski i socijalni idiotizam u službi najprizemnije političke propagande."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG