Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Apel Srbima da izađu na kosovske izbore


Ilustrativna fotografija: Lokalni izbori na Kosovu održavaju se 15. novembra
Aktivisti Helsinškog odbora u Srbiji borave na Kosovu kako bi srpskoj zajednici preneli važnost izlaska na lokalne izbore. Ova poseta dolazi posle apela koji je potpisalo 96 intelektualaca, kojim se pozivaju kosovski Srbi da izađu na predstojeće lokalne izbore na Kosovu, u nedelju, 15. novembra.

Sastancima i susretima sa meštanima i lokalnim srpskim liderima aktivisti Helsinškog odbora počeli su kampanju ohrabrivanja Srba da izađu na lokalne izbore 15. novembra.

Posle brojnih poziva zvaničnog Beograda da Srbi ne treba da izađu na kosovske izbore, 96 intelektualaca iz Srbije je uputilo Apel srpskoj zajednici da pokažu odgovornost za sopstvenu budućnost i izađu na izbore.

Ovi stavovi su danas predstavljeni u Gračanici na skupu aktivista iz Srbije sa lokalnim meštanima i političarima. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

“Decentralizacija i učešće na lokalnim izborima su jedan vid demokratizacije i možda najbolji način da se ljudi privuku i učestvuju na tim izborima zato što se kroz te izbore i učešć na njima rešavaju najkonkretniji životni, egzistencijalni problemi,” kazala je Biserko.
Sonja Biserko

Bivši gradonačelnik Knina iz ’94. i ’95. godine Drago Kovačević, istakao je da iskustvo Srba iz Hrvatske treba da posluži kao primer kosovskim Srbima i da ne dozvole da svoj život prepuste Beogradu, već da budu deo političkog života na Kosovu.

“Izbori su uvek najbolji način da se izaberu politički predstavnici. Ja znam da vas mnogi obeshrabuju da nije lako doneti tu odluku, jer se tu mešaju i krupna velika politička pitanja na koja vi ne možete uticati, a sve posledice ćete i u najvećem delu snositi vi, znači to se tiče vašeg života,”
kaže Kovačević.

Aktivisti Helsinškog odbora će od danas do subote imati brojne sastanke, okrugle stolove i kontakte sa ljudima na terenu kako bi objasnili potrebu za što masovnijim izlaskom Srba na lokalne izbore.

ZVANIČNI BEOGRAD JEDNOGLASAN


Vlasti u Beogradu, koje se protive učešću Srba, optužuju intelektualce koji su potpisali apel, za izazivanje podela i sukoba, i produbljivanje jaza između stanovništva na Kosovu i vlasti u Beogradu.

U apelu, koji potpisuju brojni poznati profesori fakulteta, režiseri, književnici, novinari i predstavnici nevladinog sektora, navodi se da samo aktivnim učestvovanjem u političkom životu Kosova srpska zajednica može da rešava najznačajnije svakodnevne probleme, da pokaže svest o složenosti sopstvenog položaja, ali i položaja Srbije.

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju kaže da je, za razliku od mnogih u Beogradu, lično iskustvo navelo da potpiše apel.

"Prošle godine sam sa grupom ljudi bila u enklavama. Na osnovu tog iskustva, zaista mislim da ljudi treba da učestvuju, uređuju svoj sopstveni život i svoje zajednice u odnosu na okolnosti u kojima žive,“ rekla je Pavičević.

Zvanični Beograd jednoglasan je suprotnom pozivu Srbima. S obzirom na to da je reč o prvim izborima od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, i koje po prvi put organizuje Priština, srpsko učešće bi, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo Olivera Ivanovića, imalo višestruko negativne konsekvence.

"Svako iole masovnije pojavljivanje Srba na biračkim mestima u ovakvoj situaciji bi stvorilo privid legitimiteta ljudi koji se ligitimišu kroz ove izbore da donose i važnije odluke nego što je lokalna samouprava. Time bi pozicija Srbije bila apsolutno narušena u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Druga posledica je da bi to izazvalo podelu, polarizaciju među Srbima jer Srbija neće odustati od svojih lokalnih samouprava. I konačno, dugoročno će to voditi produbljavanju jaza između Srba na Kosovu i Metohiji i naše vlasti, kojoj jedino možemo verovati, a to je ova vlast ovde," rekao je Ivanović.

PRETNJE

Ipak, deo Srba sa Kosova ne veruje Beogradu. Za učešće na lokalnim izborima predata je 21 srpska lista, a pojedini lideri sa Kosova poručuju da su upravo ovi raskrsnica za srpsko stanovništvo.

“Ovo što sada funkcioniše je jedan virtuelan svet. Mi imamo institucije koje nemaju nikakvog udela u praktičnom životu. I tamo gde smo većina, Albanci polako uzimaju prevlast zato što mi ne možemo da sprečimo izgrađu stanova, objekata, prodaju zemljišta. Ukoliko izađemo na izbore i osvojimo vlast u opštini, mi ćemo moći da odlučujemo o tome ko će ovde moći da gradi, stvara, pravi i da se razvija,” rekao je šef poslaničkog kluba Samostalne liberalne stranke u Skupštini Kosova i kandidat za gradonačelnika Gračanice Boban Stojanović.

Poruke da ovo nije dobra odluka uoči izbora uputili su i predsednik i premijer Srbije, ali i Sinod Srpske pravoslavne crkve. Prištinski mediji javljaju kako je centralna izborna komisija Kosova bila prinuđena da utvrdi alternativna glasačka mesta u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, pošto direkcija osnovnih škola u tim mestima ne dozvoljava da se u njima održe izbori.

Kako za naš RSE prenosi dugogodisnji dopisnik kosovskih medija iz Beograda, sada RTV Kosovo Fahri Musliu, Srbima se upućuju i pretnje.

"Zadnjih dana je predstavnik Ministarstva za Kosovo gospodin Ivanović pretio nekim Srbima da će izgubiti funkcije, odnosno radno mesto ako izlaze na izbore i ako se prihvate neke funkcije u lokalnim skupštinama," rekao je Musliu.

Odbacujući optužbe, Oliver Ivanović tvrdi da nikome neće biti uskraćeno demokratsko pravo da učestvuje na izborima.

"To je potpuna besmislica. Svako ima pravo da izrazi svoj stav time što će izaći i glasati. Međutim, onoga trenutka kada se izbori budu završili, oni koji eventualno budu izabrani moraju da se odluče. Neće moći fizički da budu na dva različita mesta i da primaju dve plate. A verovatno su na tako nešto i računali," kaže Ivanović.

"GLAS RAZUMA"

I pored ovakvih upozorenja iz Beograda, pojedini Srbi u izborima vide jedinu mogućnost opstanka na Kosovu.

Slično u apelu podseća i grupa intelektualaca iz Beograda, navodeći kao primer svojevremeni bojkot hrvatskih lokalnih izbora i organa vlasti u Hrvatskoj.

Time su doveli u pitanje svoj opastanak u toj državi i trebalo im je 15 godina da shvate tragične posledice takvih odluka i da shodno tome preuzmu ličnu odgovornost za sopstvenu sudbinu, navodi se u apelu.

"Mislim da je vrlo važno da se u liku svojih predstavnika pojavljuju kao politički subjekti te zajednice. Na taj način će pokazati da, bez obzira šta mislili o statusu Kosova, imaju neku vlastitu političku volju i da ne budu trajno zavisni od kalkulantstva beogradskih političara," kaže jedan od potpisnika, profesor Filosofskog fakulteta Aljoša Mimica.

Poziv Srbima da izađu na izbore ranije su uputili i diplomatski predstavnici vodećih zapadnih zemalja. No, kakav će efekat imati u situaciji kada se Beograd još jednom javlja sa suprotnim porukama?

"Nažalost, to ne može imati nekog uticaja, ali to jeste neki glas razuma. Jer, na Kosovu žive Srbi koji su tamo, a ne ljudi iz Beograda, tako da oni treba da razmisle. Videćemo, mada ipak mislim da kod Srba postoji raspoloženje da učestvuju na izborima," kaže Musliua.

Lokalni izbori na Kosovu zakazani su za 15. novembar, a u Centralnoj izbornoj komisiji uvereni su da će biti omogućeno slobodno i demokratsko glasanje.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG