Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Beograd ne priznaje ni Fejta, ni Beč


Natpis u Zubnom Potoku
Ove sedmice 25 direktora ministarstava inostranih poslova država članica Krizne grupe u Beču razmatraju mandat šefa međunarodne civilne misije na Kosovu Pitera Fejta, dve godine nakon što je preuzeo dužnost, a nekoliko sedmica nakon što je predstavio strategiju za integraciju severa Kosova u zonu pod nadležnošću insitucija vlasti u Prištini. Zvanični Beograd ne priznaje odluke ove grupe, a Fejta upozorava da svojim potezima rizikuje dodatne nestabilnosti.

Kakva god da bila odluka Međunarodne upravljačke grupe, za Beograd neće biti ni najmanje bitna. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i izjavio za RSE je upravo to kratko zaključio:

“Tu grupu Srbija ne priznaje. Ona je neleglana. Samim tim bilo kakvi njeni zaključci su ništavni.”

Piter Fejt predstavio je nedavno strategiju za vraćanje severnog dela Kosova pod nadležnost prištinskih vlasti. Predlog strategije predviđa primenu zakona Kosova u zoni oko Kosovske Mitrovice, te formiranje nove opštine Severna Mitrovica sredinom 2010. godine. Fejtov potez, učinjen u koordinaciji sa kosovskom premijerom Hašimom Tačijem, podstakao je nervozu ne samo na severu Kosova (koji je pod kontrolom tamošnjih Srba) nego i u Beogradu. Iz Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju za naš program govori Zvonimir Stević:

“Fejt i oni koji podržavaju njegov plan moraju da budu svesni činjenice da na Severu među Srbima neće naći 'podobnu ličnost'. Nikog neće naći za ostvarenje tog opasnog plana. Ali će snositi odgovornost za posledice koje bi nastale pri pokušaju da se on sprovede.”

RSE: “Kakve bi posledice mogle biti ukoliko Međunarodna upravljačka grupa podrži njegov plan i krene u implementaciju?”

Stević: “To bi značilo postojanje mogućnosti ekscesa.”

RSE: “Da li je to pretnja?”

Stević: “Pretnja sa čije strane.”

RSE: “Kada pominjete ekscese, da li je to pretnja sa srpske strane?”

Stević: “Ne, nije. Ali takav pristup međunarodnog predstavnika u svakom slučaju će destabilizovati, uneti konfuziju, nemire i postojanje mogućnosti ekscesa.”

PRODUBLJENE PODELE MEĐU SRBIMA


Sprečavanje blokade Suda u Mitrovici
Upozorenja iz Beograda nikako nisu pucanj iz prazne puške. Da je tako uverava niz incidenata zabeleženih u deceniji nakon što su vlast u Srbiji preuzele demokratske snage. Najbrutalnije slike, uz jednu žrtvu na strani međunarodnih snaga i više desetina povređenih, desile su se u martu 2008. (na samom početku Fejtovog mandata) kad su iz zgrade Suda u Kosovskoj Mitrovici pripadnici Kfora izbacivali zaposlene koji su tu protestovali.

U međuvremenu u samoj Kosovskoj Mitrovici desile su se mnoge promene. U decembru vlast u Beogradu raspustila je opštinsku vlast koju su činili Šešeljevi radikali i Koštuničin DSS, i za kraj aprila ove godine raspisla vanredne izbore. Podele među samim Srbima su produbljene do granice koju mnogi smatraju rizičnom. O tome je prošle sedmice govorio i vladika koji se ne ustručava od političkog angažmana - raško prizrenski Artemije:

“Ako postoji deoba u našem narodu na Kosovu i Metohiji to je plod politike Beograda!”

Artemijeve reči su razumljive jer su izgovorene na Saboru u Kosovskoj Mitrovici sa kog su, sem vladike, glas protiv Fejtovog plana uputili i srpski opozicionari iz redova partija Vojislava Koštunice i Velimira Ilića, a sa njima radikali iz stranke Vojislava Šešelja. Između njih i vlasti stoji čitava lista pitanja u kojima se ne mogu pronaći sličnosti. Međutim, jedan od izuzetaka je upravo Piter Fejt koji je svojim potezima, a najviše sa poslednjim planom za sever Kosova, iritirao kako vlast tako i opoziciju. O tome govori bivši ambasador Srbije u Parizu i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić:

“Naime taj plan je u velikoj meri vezan za predloge koje je još 15. oktobra prošle godine izložila Međunarodna krizna grupa, predlažući da se upravo na primeru opštine Štrpci napravi takozvani model srpske zajednice za Kosovo koji bi verovatno važio i za sever Kosova.”

FEJTOVA ZAMISAO TEŠKO OSTVARIVA


Štrpce
Štrpci - opština čiju upravu su u januaru preuzeli pobednici lokalnih izbora koje je organizovala vlast u Prištini (pre svega predstavnici srpskih stranaka koje priznaju kosovsku vlast), i to od onih koji su do tada upravljali opštinom kao pobednici izbora koje je ranije organizovala Srbija. Danas u Štrpicma rade dve opštinske administracije, jedna koja priznaje Beograd, druga Prištinu.

Ovo iskustvo najblaži je primer koji pokazuje koliko bi bilo teško ostvariti Fejtovu zamisao, pogotovu što srpska strana u njegovim potezima vidi samo jednu misiju. Zvornimir Stević:

“Kakav je Fejtov rad najbolje ilustruje činjenica da za račun Prištine konstantno pokušava da međusobno zavadi i svađa kosmetske Srbe.”


Na drugoj starni pozicija Beograda u odnosu na kosovsko pitanje trenutno je takva da ostavlja prostor za i dalje nepriznavanje odluka Međunarodne upravljačke grupe. Takvu ocenu iznosi Predrag Simić. On podvlači da će očigledno svi faktori uključeni u kosovski problem čekati odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu pre nego što zauzmu konačni stav:

“Možemo govoriti o tome šta je međunarodna zajednica ali u ovom trenutku od ukupnog broja članica Ujedinjnih nacija dve trećine nisu priznale Kosovo. Mislim da tek sa savetodavnim mišljenjem Suda u Hagu možemo govoriti o nekakvom jasnijem stavu međunarodne zajednice a ne samo jednog njenog dela, pre svega Zapada.”

Holandski diplomata Fejt imenovan je 28. februara 2008. godine na dužnost međunarodnog civilnog predstavnika. On je vrhovni autoritet za nadgledanje sprovođenja plana Martija Ahtisarija, koji Beograd ne priznaje, i obavezan je da interveniše i otkloni poteze koji su u suprotnosti sa ovim planom. To bi značilo i da je obavezan da reši pitanje Severa, što ne uspeva dve godine od proglašenja nezavisnosti. Na dvogodišnjem polaganju računa Upravljačkoj grupi u Beču, nema sumnje, to je Fejtov najveći neuspeh.

Pročitajte i ovo:
Podrška Međunarodne upravljačke grupe Prištini
Izazovi strategije za sever Kosova
Plan o integraciji neodrživ bez srpske saglasnosti?
Strategija Prištine neprihvatljiva za Srbiju
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG