Krajnji cilj Kosova i Srbije ukoliko žele da budu deo EU zahteva rešavanje odnosa ove dve zemlje. U međuvremenu, politika na Kosovu mora da se orjentiše ka poduzimanju osnovnih reformi koje su potrebne kako bi Kosovo napredovalo u procesu evrointegracija, a ne da se ne fokusira puno na to da li će Srbija priznati Kosovo ili ne, smatraju domaći i strani analitičari.
Analitičar Verena Knaus u izjavi za naš program navodi da će evropska i demokratska Srbija morati da shvati da će joj Kosovo biti sused, te ocenjuje da je rešenje odnosa Kosova i Srbije neophodno zato što „niko ne želi drugi Kipar unutar EU“.
Ona je naglasila da dok, na jednoj strani, brzina integracije Kosova u EU zavisi od nacionalnih prioriteta i sprovedenih reformi, na drugoj strani je važno i tretiranje Kosova od strane EU.
„Više se treba učiniti i unutar EU; treba se reći državama članicama EU, njih pet, koje nisu priznale Kosovo da prestanu sa blokadom progresa Kosova i da se nezvisno od njihovog nepriznanja, pronađu načini da EU omogući ugovorne odnose sa Kosovom, da postignu trgovinske sporazume, odnosno da se Kosovu omogući evropska perspektiva a ne da to bude zapsano samo na papiru“, navodi Knaus.
Predstavnici nemačkog Bundestaga izjavili su da se na kraju razgovora Prištine i Beograda treba postaviti uslov Srbiji da prizna Kosovo. Ali, za kosovskog analitičara Shenolla Muharremija, priznanje Kosova od strane Srbije neće pomoći proces integracije Kosova u EU.
„Čak hipotetički, i kada bi Srbija sutra priznala Kosovo, Kosovo ima toliko strukturnih i fundamentalnih problema koji neće omogućiti unapređenje procesa integracije. Kosovo se treba fokusirati na slobodne i fer izbore, na funkcionalne institucije, da se bavi borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, da poboljša slobodu medija, a naročito u ovom trenutku da popravi upravljanje ekonomije“, navodi Muharremi.
Slično je prethodno izjavio i Komesar za proširenje EU Štefan File, naglašavajući važnost da Kosovo popravi vladavinu zakona, te da sprovede reforme u javnom tužilaštvu, dok je izrazio zabirnutost zbog prekida sporazuma sa MMF-om.
I analitičar Shenoll Muharremi naglašava kako je važno da se kosovskih vlasti fokusiraju na ispunjavanje kriterijuma koje je postavila EU, ali dodaje da za to nedostaje politička volja.
“Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nismo videli ni jedan konrektan slučaj koji bi nam dokazao da Kosovo ima političku volju da se bavi ovim pitanjem. Takođe su prisutni brojni ekonomski problemi. Neke političke odluke su poljuljale finansijsku stabilnost na Kosovu a to nas sve tera da verujemo da nema pozitivnih signala da se kosovski lidership kreće ka EU“, kaže Muharremi.
Analitičar Verena Knaus u izjavi za naš program navodi da će evropska i demokratska Srbija morati da shvati da će joj Kosovo biti sused, te ocenjuje da je rešenje odnosa Kosova i Srbije neophodno zato što „niko ne želi drugi Kipar unutar EU“.
Ona je naglasila da dok, na jednoj strani, brzina integracije Kosova u EU zavisi od nacionalnih prioriteta i sprovedenih reformi, na drugoj strani je važno i tretiranje Kosova od strane EU.
Verena Knaus smatra da se, nezvisno od nepriznanja Kosova od strane pet država EU, trebaju da pronađu načini da EU omogući ugovorne odnose sa Kosovom.
„Više se treba učiniti i unutar EU; treba se reći državama članicama EU, njih pet, koje nisu priznale Kosovo da prestanu sa blokadom progresa Kosova i da se nezvisno od njihovog nepriznanja, pronađu načini da EU omogući ugovorne odnose sa Kosovom, da postignu trgovinske sporazume, odnosno da se Kosovu omogući evropska perspektiva a ne da to bude zapsano samo na papiru“, navodi Knaus.
Predstavnici nemačkog Bundestaga izjavili su da se na kraju razgovora Prištine i Beograda treba postaviti uslov Srbiji da prizna Kosovo. Ali, za kosovskog analitičara Shenolla Muharremija, priznanje Kosova od strane Srbije neće pomoći proces integracije Kosova u EU.
„Čak hipotetički, i kada bi Srbija sutra priznala Kosovo, Kosovo ima toliko strukturnih i fundamentalnih problema koji neće omogućiti unapređenje procesa integracije. Kosovo se treba fokusirati na slobodne i fer izbore, na funkcionalne institucije, da se bavi borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, da poboljša slobodu medija, a naročito u ovom trenutku da popravi upravljanje ekonomije“, navodi Muharremi.
Slično je prethodno izjavio i Komesar za proširenje EU Štefan File, naglašavajući važnost da Kosovo popravi vladavinu zakona, te da sprovede reforme u javnom tužilaštvu, dok je izrazio zabirnutost zbog prekida sporazuma sa MMF-om.
I analitičar Shenoll Muharremi naglašava kako je važno da se kosovskih vlasti fokusiraju na ispunjavanje kriterijuma koje je postavila EU, ali dodaje da za to nedostaje politička volja.
“Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nismo videli ni jedan konrektan slučaj koji bi nam dokazao da Kosovo ima političku volju da se bavi ovim pitanjem. Takođe su prisutni brojni ekonomski problemi. Neke političke odluke su poljuljale finansijsku stabilnost na Kosovu a to nas sve tera da verujemo da nema pozitivnih signala da se kosovski lidership kreće ka EU“, kaže Muharremi.
