Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Otima li Crna Gora kosovsku teritoriju?


Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti izjavio je da Kosovo gubi delove teritorije u pograničnim područjima. Kurti je optužio kosovske vlasti da tolerišu širenje Crne Gore na kosovskoj teritoriji. Vlada Kosova odbacuje ove optužbe.

Zbog predizborne kampanje čelnici institucija i političkih partija su zapostavili probleme razgraničenja Kosova sa drugim zemljama, zbog čega ono gubi svoju teritoriju, ocenio je danas pokret Samoopredeljenje.

Pokret smatra da je najmanje 6.600 hektara zemlje posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma pripalo Crnoj Gori. To znači menjanje granica Kosova koje su određene ustavom iz 1974. godine, kaže lider pokreta Aljbin Kurti.

“Crnogorska policija ulazi na teritoriju Kosova. Situacija na terenu nam kaže da će se poštovati Kumanovski sporazum a ne ustav iz 1974”
, rekao je Kurti.

Prema oceni Kurtija, u Kumanovskom vojno-tehničkom sporazumu iz juna 1999. godine, koji su potpisali Kfor i vojska Srbije, a kojim je definisano povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova, pogranične oblasti su definisane prema starim i lažnim kartama koje su predstavili srpski oficiri.

S druge strane, plan Martija Ahtisarija predviđa da se pitanje granice Kosova sa susednim zemljama mora rešiti imajući u vidu graničnu liniju ‘Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo u okviru SFRJ, kako je ona izgledala zaključno sa 31. decembrom 1988. godine’.

Direktor granične policije Kosova Behar Seljimi je izjavio da je rano govoriti o brojkama i dodao da se prema Crnoj Gori poštuje granica određena ustavom iz 1974. godine.

Ali Kurti veruje da je Kosovo prvo izgubilo deo teritorije prema Makedoniji i sada sličan problem ima sa Crnom Gorom. On je upozorio da njegov pokret mobiliše ljude pograničnih područja kako bi sprečili oduzimanje teritorije.

VLASTI ĆE ODREDITI GRANIČNU LINIJU


U oktobru su stanovnici nekih sela opštine Peć protestovali zbog postavljanja znakova na graničnom prelazu između Kosova i Crne Gore i samim tim ulaska na teritoriju Kosova. Lokalni Albanci veruju da se radi o graničnim oznakama, međutim crnogorske vlasti su objasnile da su postavljeni saobraćajni znaci.

Vlasti u Prištini uveravaju da nema otvorenih problema sa Crnom Gorom i ističu da se granično pitanje ne sme politizovati.

Portparol Vlade Kosova Memlji Krasnići izjavio je da će određivanje granične linije početi kada se s tim usaglase nadležni organi Podgorice i Prištine.

“Radi se o tehničkom pitanju koje će početi da se rešava nakon što se dve strane dogovore o tome. Za razliku od procesa određivanja granice sa Makedonijom, u razgovorima sa Crnom Gorom ne očekujemo probleme oko definisanja granične linije”, rekao je Krasnići.

Portparol Vlade odbacuje kao neosnovane kritike pokreta Samoopredeljenje, navodeći da niko ne sme koristiti ovo pitanje za svoje političke ili druge ciljeve.

“Mi nemamo problema sa Crnom Gorom. Granične linije na osnovu ustava iz 1974. godine su jasne i biće osnova za demarkaciju. Pozivamo da se ne donose preuranjeni zaključci u nedostatku podataka a one koji to sada rade pozivamo da prestanu da zloupotrebljavaju ovo pitanje zarad svojih političkih ili drugih agendi”, kaže Krasnići.

Prethodno su Kosovo i Makedonija u oktobru postigli dogovor o demarkaciji granice. Time je Makedonija i zvanično ‘dobila najmanje 2.500 hektara kosovske zemlje, onako kako je i predviđeno sporazumom koji je potpisala sa Beogradom tokom 2001. godine’. Iako to nije naišlo na odobravanje lokalnih meštana, dogovor je podržala međunarodna zajednica.
XS
SM
MD
LG