Dostupni linkovi

Sve RFE/RL stranice
VIJESTI
logotip stranice logotip stranice
Prethodni Naredni
Vanredno
Kosovo

Pšenice ove godine na Kosovu malo i lošeg kvaliteta

Hladno proleće je umanjilo očekivanja za obilne prinose pšenice od ovogodišnje žetve na Kosovu.
1/14 Hladno proleće je umanjilo očekivanja za obilne prinose pšenice od ovogodišnje žetve na Kosovu.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Ove godine akcija prikupljanja žetve počela je sredinom jula, za razliku od prethodnih godina kada je počinjala početkom meseca.
2/14 Ove godine akcija prikupljanja žetve počela je sredinom jula, za razliku od prethodnih godina kada je počinjala početkom meseca.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Osim niskih prinosa, pšenica požnjeta ove godine nema ni odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženja mlinara Kosova.
3/14 Osim niskih prinosa, pšenica požnjeta ove godine nema ni odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženja mlinara Kosova.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Kombajni na polju pšenice.
4/14 Kombajni na polju pšenice.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Pogled odozgo na kombajne tokom procesa žrtve.
5/14 Pogled odozgo na kombajne tokom procesa žrtve.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Klimatski uslovi tokom ove godine nisu bili pogodni za razvoj poljoprivrednih kultura, dok su se neki regioni Kosova suočili sa poplavama, koje su oštetile ili čak uništile poljoprivredne useve.
6/14 Klimatski uslovi tokom ove godine nisu bili pogodni za razvoj poljoprivrednih kultura, dok su se neki regioni Kosova suočili sa poplavama, koje su oštetile ili čak uništile poljoprivredne useve.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Prinos požnjevene pšenice ove godine je, navode poljoprivrednici, mnogo manji nego ranije.
7/14 Prinos požnjevene pšenice ove godine je, navode poljoprivrednici, mnogo manji nego ranije.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Prema rečima poljoprivrednika, ove godine je bilo mnogo kiše, magle i jutarnjeg mraza, koji su uticali da zrno pšenice ne nabubri koliko bi trebalo.
8/14 Prema rečima poljoprivrednika, ove godine je bilo mnogo kiše, magle i jutarnjeg mraza, koji su uticali da zrno pšenice ne nabubri koliko bi trebalo.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Poljoprivrednici tvrde da je lošem prinosu pšenice možda doprinelo i nepravilno rukovanje ovom poljoprivrednom kulturom.
9/14 Poljoprivrednici tvrde da je lošem prinosu pšenice možda doprinelo i nepravilno rukovanje ovom poljoprivrednom kulturom.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Kombajn u njivi u opštini Podujevo tokom žetve pšenice.
10/14 Kombajn u njivi u opštini Podujevo tokom žetve pšenice.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Među faktorima koji su štetili pšenici pominju se i razne bolesti koje su se pojavile u vlažnim uslovima.
11/14 Među faktorima koji su štetili pšenici pominju se i razne bolesti koje su se pojavile u vlažnim uslovima.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Još jedan pogled tokom procesa žetve u selu Hertice, opština Podujevo.
12/14 Još jedan pogled tokom procesa žetve u selu Hertice, opština Podujevo.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Pšenica, kao sirovina za proizvodnju brašna, smatra se strateškim proizvodom nacionalne bezbednosti.<br /> <br /> Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, prosečna potrošnja pšenice na Kosovu je bila veća od 410.000 tona. Međutim, lokalna proizvodnja tokom godina iznosila je oko 300.000 tona pšenice. To je nateralo Kosovo da uvozom ispuni svoje potrebe sa ovim proizvodom.
13/14 Pšenica, kao sirovina za proizvodnju brašna, smatra se strateškim proizvodom nacionalne bezbednosti.

Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, prosečna potrošnja pšenice na Kosovu je bila veća od 410.000 tona. Međutim, lokalna proizvodnja tokom godina iznosila je oko 300.000 tona pšenice. To je nateralo Kosovo da uvozom ispuni svoje potrebe sa ovim proizvodom.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Ove godine na Kosovu je pšenicom zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.
14/14 Ove godine na Kosovu je pšenicom zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.
Žetva na Kosovu ove godine je počela 15. jula, oko dve nedelje kasnije nego inače. Hladno proleće smanjilo je očekivanja za obilne prinose pšenice. Osim toga, pšenica požnjevena ove godine nema odgovarajući kvalitet za proizvodnju brašna, ističu iz Udruženju mlinara Kosova.
Prethodni slajd
Naredni slajd

Kosovo ove godine neće moći da podmiri svoje potrebe za pšenicom od sezone žetve. Štaviše, rod ove godine nije ni kvalitetan.

Poljoprivrednik Korab Sejdiu iz opštine Podujevo požeo je preko 150 hektara pšenice.

Ali, ove godine je količina pšenice koju je obezbedio bila manja.

"Ove godine smo uspeli da obezbedimo do 3.000 kilograma pšenice za jedan obrađeni hektar – upola manje u odnosu na prošlu godinu", rekao je poljoprivrednik Korab Sejdiu za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa.

Zbog manje požnjevene pšenice, Sejdiu kaže da "ove godine nema hleba i da je kvalitet loš".

Za nastalu situaciju poljoprivrednik krivi klimatske uslove koji su ove godine bili nepovoljni za poljoprivrednike.

"Bilo je dosta kiše, magle, jutarnjeg mraza", kaže on, objašnjavajući da je to dovelo do toga da pšenica nije rodila koliko bi trebalo.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ove godine je berba počela 15. jula, kako obično počinje početkom ovog meseca.

Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Fatona Pecija, ove godine pšenicom je zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.

U međuvremenu, poljoprivrednik Valon Vehapi iz opštine Lipljan kaže da je manji prinos pšenice ove godine uzrokovan i nepravilnim rukovanjem ovom poljoprivrednom kulturom.

On je već požnjeo preko 100 hektara pšenice.

I Vehapi, kao i Sejdiu, ove godine je dobio manje pšenice nego što je očekivao, jer je ciljao na 7.000 kilograma po hektaru, a dobio je do 5.000.

"Klimatski uslovi nisu bili idealni za poljoprivredu, ni za pšenicu ni za kukuruz. To je zato što su meseci maj i jun bili hladni i vlažni. Zbog velike vlažnosti pojavile su se mnoge bolesti koje su štetile biljci pšenice. To je uticalo i na moju zemlju. Kako sam obrađivao zemlju i tretirao biljku radeći 12 sati dnevno, očekivao sam i do 7.000 kilograma po hektaru, ali sam izašao sa nešto više od 5.000 kilograma“, kaže Vehapi za RSE.

Iz Saveza poljoprivrednika Kosova kažu da su niske temperature tokom proleća smanjile očekivanja za veliku proizvodnju pšenice.

Čelnik ovog saveza Tahir Tahiri kaže da će prosečna proizvodnja po hektaru ove godine biti manja u odnosu na prethodne godine.

On, međutim, ne navodi koliki će procenat svojih potreba za pšenicom Kosovo moći da obezbedi 2023.

"Bojim se da će to biti najslabija i najteža godina što se tiče domaće proizvodnje. Ne sećam se da su mart, april, maj i jun bili ovoliko vlažni za 40 godina. Imali smo poplave, tuče... Ali najgora je bila produžena vlaga koja je stvarala uslove za pojavu raznih bolesti", kaže on.

Nekoliko oblasti na Kosovu suočilo se sa poplavama ove godine. U januaru su poplavama pogođene opštine Srbica, Južna Mitrovica, Klina i Istok. U međuvremenu, u junu, opština Peć se suočila sa poplavama.

Zejnulahu: Pšenica ne ispunjava kriterijume za proizvodnju brašna

Pored nedovoljne količine pšenice koju je Kosovo obezbedilo ove godine, njen kvalitet nije odgovarajući, kaže lider Udruženja mlinara Kosova Baškim Zejnulahu.

On objašnjava da kvalitet ove poljoprivredne kulture zavisi od regiona u kojima se sadi. Prema njegovim rečima, Kosovska ravnica, gde se nalazi opština Lipljan, imala je dobar rod i kvalitet.

Međutim, kvalitet pšenice u drugim regionima, prema Zejnulahu, ne garantuje da se može prerađivati i proizvoditi brašno.

"Pšenica mora da ima minimum kvaliteta za preradu brašna. Ovogodišnja pšenica je bila tako lošeg kvaliteta da je nemoguće proizvesti brašno. Ova pšenica, ovakvog kvaliteta, može da se preradi kao stočna hrana, ali ne i kao hrana za ljude", naglašava on.

Pšenica je sirovina za proizvodnju brašna i kao takva se smatra strateškim proizvodom za nacionalnu bezbednost.

Radio Slobodna Evropa je pitao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja o količini i kvalitetu pšenice, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Žetva u selu Pleshin, oko 50 kilometara zapadno od glavnog grada Kosova Prištine
Žetva u selu Pleshin, oko 50 kilometara zapadno od glavnog grada Kosova Prištine


Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, prosečna potrošnja pšenice po glavi stanovnika, uključujući i proizvode koji sadrže pšenicu, iznosi 207 kilograma, odnosno preko 410.000 tona pšenice.

Međutim, lokalna proizvodnja tokom godina iznosila je oko 300.000 tona pšenice.

Ovo je učinilo da Kosovo ispuni svoje potrebe sa ovim proizvodom kroz uvoz.

Kosovski farmeri su 2021. godine proizveli 280.000 tona pšenice.

Prema podacima Kosovske carine za tu godinu, iz raznih evropskih zemalja uvezeno je 115.000 tona pšenice i brašna.

Povezani sadržaji
​
XS
SM
MD
LG