"Brigada sever" – sličan potpis na grafitima u dva grada i dve države, ali različite poruke.
Grafiti "Brigada Sever, Vojvodina Vojvođanima" osvanuli su na nekoliko lokacija u Novom Sadu, najvećem gradu pokrajine Vojvodine, na severu Srbije.
Objavila ih je 13. novembra neformalna organizacija "Mlada Vojvodina", koja se u javnosti zastupa stav da "Vojvodina treba da bude republika".
"Brigada Sever" bio je i potpis na grafitima koji su se, istog dana kada i novosadski, pojavili na severu Kosova. Na tim grafitima, poziva se na "otpor" vlastima Kosova u danima kada su predstavnici Srba izašli iz institucija.
"Od 21.11. obaveza je svakog otpor na svakom koraku! Brigada sever", piše na grafitima u Severnoj Mitrovici u bojama zastave Srbije. To je reakcija na odluku Vlade Kosova o kažnjavanju vozila sa tablicama koje izdaju paralelni srpski organi, a koje se smatraju nelegalnim. Odluka stupa na snagu 21. novembra.
RSE nema informacije ko stoji iza potpisa "Brigada Sever" na severu Kosova.
Grafiti sa sličnim potpisom pojavili su se u Severnoj Mitrovici i u avgustu, uz poruku "Ne brinite! Tu smo! Čekamo!", na početku povišenih tenzija između Srbije i Kosova.
Stavljanje poziva na bojkot kosovskih vlasti u isti kontekst sa pozivima na otcepljenje Vojvodine, Aleksandar Popov iz novosadskog nevladinog Centra za regionalizam vidi kao "provokaciju".
"Meni se čini da je to nečija provokacija da se kompromituje i ovo malo autonomije koja je samo prazan ram bez slike", rekao je on u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Region Vojvodine, u kojem prema poslednjim podacima živi oko 1,9 miliona ljudi, dom je za više od 20 nacionalnih zajednica i ima Ustavom zagarantovanu pokrajinsku autonomiju u Srbiji.
Sa druge strane, Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i smatra ga pokrajinom, pod nazivom "Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija".
Kakva je "veza" između Kosova i Vojvodine?
Na pitanje RSE kakva ideja stoji iza grafita "Brigada Sever, Vojvodina Vojvođanima", neformalna grupa "Mlada Vojvodina" nije odgovorila do objavljivanja ovog teksta.
Visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i nekadašnji poslanik u Skupštini Vojvodine, Milenko Jovanov je za RSE ocenio da između Kosova i Vojvodine postoji "samo jedna" spona.
"Jedina paralela između Autonomne pokrajine Vojvodine i Kosova i Metohije je to što su autonomne pokrajine u Republici Srbiji. Ne postoji nijedna druga paralela koja može da se pravi", kazao je Jovanov.
Aleksandar Popov smatra da poređenje Vojvodine sa severom Kosova, "niti je logično, niti je primereno, niti je korisno za bilo koga u Vojvodini".
Sever Kosova, iako deo države Kosovo, nije potpuno integrisan u kosovski sistem. U četiri opštine na severu sa većinskim srpskim stanovništvom vlast ima Srpska lista, partija koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Poruke na grafitima u Vojvodini kritikuje i generalni sekretar regionalne stranke Liga socijaldemokrata Vojvodine, Bojan Kostreš.
"S obzirom na to da je reč o, pretpostavljam, mladima ljudima takva rigidna i možda agresivna poruka nije dobra. Zatezanje odnosa ili bilo kakav konflikt između Vojvodine i Beograda nije dobar u ovom momentu ni za Vojvodinu ni za čitavu državu Srbiju", ocenio je on za RSE.
Kako to vide građani Vojvodine?
Marija iz Novog Sada smatra da "kosovsko pitanje sa vojvođanskim separatizmom nikada nije imalo, nema i neće imati nikakve veze".
"Verujem, da je procenat onih koji se zalažu za otcepljenje Vojvodine uvek bio na nivou statističke greške, ali i političari i mediji vole tome da pridaju važnost veću nego što to pitanje zaslužuje", rekla je ona.
"Mislim, da se iza svega krije motiv svake vlasti da dezavuiše pitanje prave decentralizacije koja je svakom društvu, pa i našem potrebna", zaključuje Marija.
Za Stefana iz Zrenjanina i Kosovo i Vojvodina su "pokrajine u Srbiji".
"Ja se protivim nezavisnosti Kosova. Ali mislim da postoji velika šansa da će se sada totalno odvojiti od Srbije", rekao je.
Misli da se ne može povući "nikakva paralela između kosovskog i vojvođanskog pitanja".
"Vojvodina je multietnička, sve nacije su prihvaćene i nema nikakvih tenzija. Sasvim je drugačiji princip postavke politike prema Kosovu i prema Vojvodini. Kosovo je već 30 godina na tom raskršću podele, dok u Vojvodini ne vidim ništa slično", ocenio je.
"Kada vidim parolu 'Vojvodina Vojvođanima', nemam nikakav problem sa tim", kaže Ivana iz Zrenjanina.
Dodaje i da je "autonomija Vojvodine pitanje za njene građane, a ne za vlast u Beogradu."
"Isto kao što vlast u Beogradu ne treba da podgreva tenzije na Kosovu, koje je samostalno."
Ko stoji iza parole "Brigada Sever, Vojvodina Vojvođanima"?
Reagujući na ispisivanje grafita koje potpisuje "Mlada Vojvodina", Milenko Jovanov je za RSE rekao da je to "opasna aktivnost, jedne potpuno bezopasne političke grupacije".
"To rade isti oni koji su veoma glasni kada vide parole poput 'Srbija Srbima', tako da to pokazuje prvo da su licemerni, a drugo da su itekako skloni određenom fašističkom načinu razmišljanja", dodaje.
Smatra da iz grafita stoje "oni koji žele da povrate ulogu zastupnika interesa građana Srbije koji žive na području AP Vojvodine", a koji su od "priče o Vojvodini najviše profitirali".
Na pitanje na koju političku grupaciju misli, Jovanov nije precizirao.
Sa druge strane, Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ocenjuje: "Znajući sve aktere koji se zalažu za autonomiju u Vojvodini, oni to sigurno ne bi radili, posebno ne u ovom trenutku jer to kompromituje njihovu ideju."
Jedno od glavnih pitanja za koje se zalažu te stranke je donošenje takozvanih "vojvođanskih zakona" - Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine i Zakona o finansiranju nadležnosti, što je ustavna obaveza Srbije od 2006. godine, kada je izglasan nov Ustav.
Regionalna stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), svoj politički identitet zasniva na zahtevima za proširenjem autonomije Vojvodine.
Generalni sekretar te partije, Bojan Kostreš je u razgovoru za RSE ocenio da su grafiti u Novom Sadu pokušaj "skretanja pažnje".
"Mislim da je takva jedna poruka praktično pokušaj skretanja pažnje i vlastima u Srbiji, ali i srpskim nacionalistima da pored takozvane 'južne srpske pokrajine', čiju je nezavisnost priznao veliki broj zapadnih zemalja, postoji takođe po nacionalističkoj nomenklaturi, i takozvana 'severna srpska pokrajina', odnosno Vojvodina."
Dodaje i da "ljudi koji tu žive, žele da budu deo Srbije, ali žele i da žive kvalitetnije i da se prihvati pravo Vojvodine da upravljanja svojim resursima".
"Otcepljenje Vojvodine stvar prošlog vremena"
Pitanje autonomije Vojvodine je jedna od glavnih političkih tema u toj pokrajini, a stranke su svoje programe polarizovale na zahteve za veću autonomiju pokrajine i one koje se tome protive.
Stranke čiji su zahtevi veća autonomija za Vojvodinu su zbog toga često bile optuživane za separatističke težnje od strane desno orijentisanih političkih snaga.
"Ne treba da se vraćamo u prošlost, naravno, ali u budućnosti treba da pronađemo mehanizme kojima će Vojvođani moći da upravljaju svojom ekonomijom i da budu odgovorni za svoj prosperitet", smatra Kostreš čija se stranka u prošlosti zalagala za ideju "Vojvodina republika".
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da su od te ideje "odustali svi ozbiljni akteri i na političkoj i na društvenoj sceni u Vojvodini".
"Ona je bila aktuelna tamo negde u prvoj deceniji ovog veka. Ali se shvatilo da je to kontraproduktivno i da je, pre svega, nerealno", ocenio je Aleksandar Popov.
Ustavom Srbije iz 2006. godine, Vojvodini je zadržan status pokrajine u Srbiji, ali joj prava nadležnosti iz osamdesetih godina nisu vraćene, što je zahtev nekoliko vojvođanskih partija.
"Razvojni put" nekadašnje dve pokrajine
Autonomija Vojvodine, koju je uživala u SFR Jugoslaviji, znatno je smanjena 1988. godine, u vreme dolaska na vlast bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.
U takozvanoj antibirokratskoj revoluciji, poznatoj i kao jogurt-revolucija, dirigovana masa je jogurtom gađala i pod opsadom držala sedište najviših funkcionera Saveza komunista Vojvodine.
Funkcioneri su optuženi da su "autonomaši", a smenile su ih Miloševićeve pristalice.
Tokom 1989. i 1990. godine izmenjen je Ustav iz 1974. godine, koji je Vojvodini i Kosovu, kao tadašnjim pokrajinama, garantovao široku autonomiju. Ukinute su im izvršna, zakonodavna i sudska vlast.
Represija na Kosovu kulminirala je krajem devedesetih godina. Zbog egzodusa i zločina srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu NATO snage su u martu 1999. godine bombardovale SR Jugoslaviju. Više od 10.000 ljudi je ubijeno u tom ratu, a na hiljade je nestalo.
Rat na Kosovu je završen Kumanovskim mirovnim sporazumom, kojim su se vojska i policija Srbije povukle sa Kosova, a devet godina kasnije Kosovo je proglasilo nezavisnost.
Facebook Forum