Osam dana nakon izricanja ukupne zatvorske kazne od 81 godine četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, protesti protiv prvostepene odluke i pozivi za donošenje državne strategije za žalbu nastavljaju da rastu.
Ovu strategiju, za koju se Vlada Kosova obavezala da će je izraditi, ne bi trebalo da se ograniči samo na finansiranje timova odbrane, već bi trebalo da obuhvati prikupljanje kosovske i međunarodne ekspertize, kao i koordinisano diplomatsko angažovanje, ocenjuju poznavaoci političkih prilika s kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Državna strategija koja prevazilazi žalbu
Vlada Aljbina Kurtija (Albin) nije objasnila kako bi u žalbenom postupku izgledala strategija za osporavanje osuđujuće presude za ratne zločine protiv Hašima Tačija (Hashim Thaci), Jakupa Krasnićija (Krasniqi), Kadrija Veseljija (Veseli) i Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) koju je izrekao suda poznat kao Specijalni sud.
Kurtijeva kancelatija nije odgovorila na pitanja RSE o detaljima u vezi s tom strategijom.
Ipak, Kurti je govoreći o strategiji 19. septembra izjavio da je potreban konsenzus za što primereniji i efikasniji odgovor na presudu, kako u pogledu pomoći timovima u žalbenom postupku, tako i na diplomatskom planu.
Prema mišljenju Donike Emini iz Savetodavne grupe za politike Balkana u Evropi i bivšeg poslanika Skupštine Kosova Iljira Dede (Ilir), u strategiju bi trebalo da budu uključene sve institucije u zemlji, kao i opozicija, dok bi njen nosilac trebalo da bude Ministarstvo pravde.
Ovaj vladini resor se dosad nije oglašavao povodom presude, a još manje o nekoj strategiji. Ministarka Donika Gervala (Donika Gervalla), našla se u središtu kritika i njena smena se stalno traži na večernjim protestima na trgovima glavnog grada Kosova.
Domaća i međunarodna ekspertiza
Pored uloge Ministarstva pravde, Emini i Deda smatraju da bi strategiji bio potreban jasan mehanizam koordinacije između institucija, timova odbrane, eksperata i predstavnika Kosova u inostranstvu.
To bi, prema njihovim rečima, izbeglo odvojeno delovanje i odredilo ko prikuplja dokumente, ko koordiniše ekspertizu, a ko je odgovoran za diplomatsku komunikaciju.
Deda savetuje da Kosovo angažuje stručnjake iz različitih oblasti, kao što su međunarodni pravnici, istoričari, arhivisti, vojni stručnjaci i istraživači dokumenata, kako bi pomogli odbrani svakog od osuđenih da postigne uspeh u žalbenom postupku.
"Njihova uloga nije da prepravljaju istoriju ili da stvaraju nove činjenice, već da pomognu odbrani da pronađe i razume postojeći materijal", navodi Deda.
On kaže da prioritet treba da budu pravnici s neposrednim iskustvom u žalbenim postupcima pred međunarodnim krivičnim sudovima.
"Žalba nije ponavljanje suđenja. Ona mora precizno da utvrdi pravne greške koje presudu čine neodrživom, činjenične greške koje su dovele do nepravde, kao i greške u utvrđivanju kazne", ističe Deda.
To, prema njegovim rečima, podrazumeva da državna podrška mora da se prilagodi potrebama timova odbrane i procesnim standardima žalbenog postupka, dok odlučivanje o argumentima i pravnoj strategiji ostaje na odbrani.
Emini, s druge strane, argumentuje da, osim direktne podrške timovima odbrane, međunarodna ekspertiza može biti od izuzetnog značaja za još jednu dimenziju: za diplomatiju i međunarodnu komunikaciju.
"Da bi se slučaj stavio u širi kontekst i da bi se vodile rasprave o samom načinu na koji je ovaj proces vođen, a da se svaka rasprava ne svede na političke tenzije koje postoje unutar Kosova", navodi ona.
Žrtve i diplomatija
Sudsko veće u Hagu proglasilo je četvoricu bivših lidera OVK krivično odgovornim za ratne zločine kao što su proizvoljno pritvaranje, surovo postupanje i mučenje stotina ljudi, kao i za ubistvo 96 osoba.
Deda ističe da, iako Kosovo kroz diplomatiju treba jasno da stavi do znanja da prvostepena presuda nije konačna i da se krivična odgovornost pojedinaca ne može pretvoriti u kolektivnu krivicu OVK, oslobodilačkog rata ili samog države Kosovo, podrška žalbenom postupku ne sme da se pretvori u negiranje patnje žrtava.
"Poštovanje prema žrtvama ne slabi odbranu, naprotiv, povećava njen kredibilitet", kaže Deda.
Dok ističe da diplomatija treba da bude deo svake buduće strategije u žalbenom postupku, Emini naglašava da Vlada mora biti mnogo pažljivija i strateška u načinu na koji to sprovodi.
"Diplomatija nije samo otići na svaki sastanak i reći da se ne slažete s presudom i da je sud pogrešio", kaže ona.
Emini kritikuje Vladu zbog nedostatka delovanja u ovoj oblasti, navodeći da je trebalo da uloži više u stvaranje međunarodne rasprave o ovom procesu, koji je počeo hapšenjem četvorke 2020. godine.
Cilj, prema njenim rečima, ne bi bio vršenje direktnog pritiska na sud, već da se proces prati, proučava i o njemu ozbiljno diskutuje u pravnim, akademskim i političkim krugovima.