Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Komitet Evropskog parlamenta traži da Srbija uskladi politiku prema Kosovu


Zgrada Evropskog parlamenta

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta je ubedljivom većinom izglasao izveštaj o evropskim integracijama Kosova, u kojem se ocenjuje da je zemlja pokazala samo ograničeni napredak u reformama koje su vezane za Evropsku uniju.

Prema nalazima Evropskog parlamenta, ovo je posledica "stalne polarizacije među političkim partijama". U dokumentu takođe se navodi da je nedostatak međustranačkog konsenzusa negativno uticao na sposobnost skupštine i vlade da preduzme održive reforme.

Autor izveštaja je evropski poslanik Igor Solteš, koji je u dokumentu naveo i zabrinutost zbog "široko rasprostranjene korupcije; elemenata zarobljene države, nepotrebnog političkog uticaja, nepoštovanja pravednih suđenja i pravnih postupka, uključujući i slučajeve ekstradicije".

U izveštaju o Kosovu se upozorava da su kosovski građani jedini u regionu koji ne uživaju slobodu kretanja u evropskim državama.

Stoga, ovim izveštajem se poziva Evropska unija da bez nepotrebnih odlaganja odobri viznu liberalizaciju koja je "od vitalnog značaja" jer će poboljšati stabilnost i približiti Kosovo EU, tako što će poboljšati lakoću putovanja i poslovanja, istovremeno pomažući u borbi protiv krijumčarenja ljudi i korupcije.

Prištinske vlasti se pozivaju da uspostave poboljšani pravni okvir kako bi se omogućio sveobuhvatan pristup istrazi i krivičnom gonjenju, koji treba konsolidovati zamrzavanjem, konfiskacijom i vraćanjem imovine i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou, organizovanom i finansijskom kriminalu, pranju novca kao i finansiranju terorizma.

U izglasanom izveštaju se izražava žaljenje zbog nespremnosti prištinskih vlasti da se bave slučajevima ratnih zločina. Poziva se zvanična Priština da dokaže svoju čvrstu i nedvosmislenu posvećenost specijalnim komorama i specijalnom tužilaštvu u Hagu, a izražava se i duboka zabrinutost zbog prošlogodišnjeg pokušaja članova Skupštine Kosova da ukinu Zakon o Specijalnom sudu.

Izveštaj primećuje da je došlo do smanjenja broja prijava za azil kosovskih državljana u evropskim državama. Kosovskim vlastima se priznaje da su uspešno radile na sprečavanju odliva stranih boraca, kao i u borbi protiv terorističkih pretnji.

U poglavlju koji se tiče normalizacije odnosa između Prištine i Beograda, izveštaj o Kosovu, kao i onaj o Srbiji, ima istu poruku: pozivaju se obe zemlje da primene sve postignute sporazume. Od kabineta pomagačice dijaloga Frederice Mogherini se traži da preda redovan izveštaj o stepenu implementacije postignutih sporazuma.

U ovom izveštaju se takođe ističe važnost ubrzanja "nove faze dijaloga", koja se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz pravno obavezujući sporazum.

Izveštaj se osvrće i na mogućnost razgraničenja između Kosova i Srbije. U konačnom tekstu se naglašava da Evropski parlament podržava i za njega je prihvatljiv svaki sporazum, samo ako je "obostrano usaglašen, te uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona, kao i međunarodno pravo".

Posle ovog glasanja u Spoljnopolitičkom komitetu, izveštaj o Kosovu treba da bude izglasan na plenarnoj sednici u novembru, kada dobija formu Rezolucije Evropskog parlamenta.

'Srbija da uskladi spoljnu politiku'

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta je usvojio izveštaj o Srbiji u kojem poziva zemlju da uskladi njenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije, uključujući i politiku prema Rusiji.

U dokumentu o Srbiji, čiji je autor izveštač za Srbiju u ovoj instituciji David McAllister, se naglašava da Skupština Srbije i dalje ne vrši efikasan nadzor izvršne vlasti te da je potrebno poboljšati transparentnost, inkluzivnost i kvalitet zakonodavnog procesa.

U dokumentu se pozdravlja smanjenje upotrebe hitnih procedura za usvajanje zakona, ali ističe i dalje "često korišćenje hitnih procedura ugrožava parlamentarni i javni nadzor".

U izglasanom izveštaju se priznaje da je Srbija u protekloj godini preduzela važne korake u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima. Zemlja, je prema izveštaju, napredovala u oblasti razvoja funkcionalne tržišne ekonomije, obezbeđivanje ekonomskog rasta i očuvanja makroekonomske i monetarne stabilnosti.

"Srbija, kao i svaka zemlja koja teži članstvu, mora biti ocenjena po sopstvenim zaslugama. Pristupanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, koje je u potpunosti zavisno od objektivnog napretka koji postiže svaka zemlja, uključujući i Srbiju", poručuje se u izveštaju.

U poglavlju o vladavini prava, u dokumentu se napominje da beogradske vlasti moraju da obezbede nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog Sistema. Srbija se poziva da ojača odgovornost, nepristrasnost, profesionalizam i ukupnu efikasnost pravosuđa, kao i da uspostavi sistem besplatne pravne pomoći.

Poseban prostor i u ovom izveštaju je posvećen odnosima između Srbije i Kosova.

Dokument o Srbiji, kao i onaj o Kosovu, poziva strane da primene sve postignute sporazume u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda I Prištine.

Ističe se važnost ubrzanja "nove faze dijaloga", koja se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz "definisani pravno-obavezujući sporazum".

Izglasani izveštaj se bavi i mogućnošću razgraničenja između Kosova i Srbije.

U završnom tekstu se ističe da je za Evropski parlament prihvatljiv i podržava svaki sporazum samo ako je "obostrano usaglašen, te da uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona kao i međunarodno pravo".

Posle ovog glasanja u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, izveštaj o Srbiji će se izglasati na novembarskoj plenarnoj sednici kada formalno postaje Rezolucija Evropskog parlamenta.

U Crnoj Gori ozbiljni izazovi koji se tiču vladavine prava i demokratije

Izveštaj o Crnoj Gori koji je izgalasan u spoljnopolitčkom komitetu Evropskog Parlamenta podseća podgoričke političare da “konstruktivni politički angažman zavisi od potpuno funkcionalnog parlamenta u kojem svi političari preuzmaju svoju odgovornost prema biračima”. U izglasanom dokumentu se pozdravlja povratak većine opozicionih partija u parlament nakon dugogodišnjeg bojkota, a preostale stranke se pozivaju da isto postupe u što kraćem roku.

Izveštaj beleži ozbiljne izazove koji se tiču vladavine prava i demokratije. Izražava se zabrinutost zbog sve učestalijih slučajeva nasilja i atentata “povezanih sa organizovanim kriminalom, koji imaju štetan uticaj na svakodnevni život običnih građana”. Pozivaju se tamošnje vlasti da se angažuju u sprečavanju sukoba interesa i nezakonitog obogaćivanja javnih funkcionera, uključujući i na opštinskom nivou.

Vlasti se pozivaju da “intenziviraju konfiskaciju kriminalnih sredstava, preduzmu istragu o neopravdanom bogatstvu i preduzmu druge korake u cilju uklanjanja kriminalnih bandi, razdvajajući veze između organizovanog kriminala, poslovanja i politike”. Izveštaj o Crnoj Gori pozdravlja umereni napredak u jačanju nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti, profesionalizma kao i efikasnosti pravosudnih institucija, te poziva na zaštitu od političkog uplitanja i na koherentnu primenu etičkih kodeksa i disciplinskih mera. S tim uvezi, u dokumentu se pozdravlja činjenica da su nove sudije i tužioci imenovani po prvi put koristeći novi sistem zapošljavanja.

U usvojenom izveštaju se ističe sve veća zabrinutost zbog stanja slobode izražavanja i slobode medija, u kojima su tri uzastopna izveštaja Komisije zabeležila "nikakav napredak". Izveštaj “u najjačem smislu” osuđuje zastrašivanje, masovne kampanje i verbalne i fizičke napade na novinare. Podsećaju se podgoričke vlasti da napredak u poglavljima 23 i 24, određuje ukupni tempo pregovora. U dokumentu se ističe osuda zbog finansijskog i uređivačkog pritiska na javni servis, kao i na Agenciju za elektronske medije.

Izveštaj ističe da je Crna Gora najnaprednija zemlja u pristupnim pregovorima. Pozdravlja se napredak zemlje u obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti i fiskalne konsolidacije i poziva na dalje poboljšanje odnosa javnog duga, transparentnosti budžeta, zapošljavanja i poslovnog okruženja, ali se podvlači da “korupcija, neformalna ekonomija, vladavina prava i teške regulatorne procedure nastavljaju da sprečavaju rast i ulaganja”.

Crna Gora se pozdravlja za konstruktivnu regionalnu saradnju i dobre bilateralne susedske odnose. Takođe se pohvaljuje za još jednu godinu potpunog usklađivanja sa svim stavovima EU i deklaracijama u kontekstu Zajedničke spoljne i sigurnosne politike.

Autor dokumenta o Crnoj Gori je evroposlanik Charles Tanock. Nakon procedureu spoljnopolitčkom komitetu, ovaj izveštaj će krajem novemba dobiti oblik Rezolucije Evropskog Parlamenta nakon glasanja na plenarnoj sednici koje je planirano za kraj novembra.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG