Specijalni izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ukazao je da EU kategorički odbacuje svaki utisak da Sporazum o putu ka normalizaciji i implementacioni aneks nisu formalno zaključeni ili da nisu "pravno obavezujući",
To je njegov komentar na to što Srbija nije saglasna sa odredbama sporazuma koje se odnose na bilo kakvo priznanje Kosova.
"Sporazum i implementacioni aneks postali su pravno obavezujući izjavom visokog predstavnika Evropske unije i potpredsednika Evropske komisije Žozepa Borela Borelja od 18. marta 2023. u Ohridu, koja je usaglašena sa obema stranama", rekao je Lajčak u intervjuu za list Politika objavljenom 31. decembra.
Rekao je da je taj izraz saglasnosti detaljno objašnjen stranama u Ohridu i da se one tome nisu protivile.
Lajčak je, međutim, dodao da je EU primila k znanju zabrinutost koju je izrazila Srbija i očekuje da će se o tome razgovarati u dijalogu.
Ukazao je i na to da prema poslednjim zaključcima Evropskog saveta o proširenju 12. septembra države članice zadužuju EU da pre kraja januara 2024. uključi obaveze Beograda koje proizilaze iz Sporazuma u pregovaračkom poglavlje 35 za Srbiju, koje pokriva normalizaciju odnosa sa Kosovom.
On je rekao da su posle trilateralnog sastanka na nivou glavnih pregovarača u novembru obe strane prvi put prihvatile filozofiju paralelnog pristupa - korak po korak za implementaciju Sporazuma o putu ka normalizaciji i implementacionog aneksa.
Lajčak je dodao da se razgovori o daljim koracima nastavljaju i da u EU očekuju da će strane uskoro postići dogovor kako bi implementacija konačno mogla da počne.
Očekivanja od Prištine i Beograda
Ukazao je da je jasno da se od Kosova očekuje da konačno krene napred sa uspostavljanjem Zajednice opština sa srpskom većinom, a od Srbije da paralelno ispunjava suštinske delove svojih obaveza iz sporazuma i naveo da taj proces mora da bude "transparentan i fer".
Formiranje Zajednice je dogovoreno u okviru dijaloga Prištine i Beograda a Srbima na Kosovu bi trebala da pruži veću autonomiju. Nacrt statute za formiranje Zajednice su Prištini i Beogradu u oktobru predstavili izaslanici EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije.
Lajčak je rekao da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti u oktobru u načelu prihvatili evropski nacrt statuta o Zajednici opština sa srpskom većinom na sastanku sa evropskim liderima, i da je zaključeno da je potreban dodatni rad na Statutu pre nego što počne implementacija.
Ukazao je da je to jasan korak napred i da se sada aktivno razgovara o uspostavljanju asocijacije/zajednice na osnovu iznetih predloga, da su već održana dva kruga razgovora sa Srbijom na ekspertskom nivou o nacrtu statuta ali da će razgovori morati da se nastave posle praznika.
"Međutim, ovo ne može biti beskrajni proces i očekujemo da će implementacija sporazuma i osnivanje asocijacije/zajednice početi početkom 2024. godine", rekao je Lajčak.
Specijalni izaslanik EU je izrazio očekivanje da će novi lokalni izbori na severu Kosova biti raspisani bez odlaganja i ukazao na značaj toga što je proces ka sprovođenju novih izbora već počeo.
"Važno je da je proces ka sprovođenju novih izbora za gradonačelnike u četiri opštine konačno počeo osnivanjem inicijativnih grupa kosovskih Srba ranije u decembru", rekao je Lajčak.
Značaj uspostavljanja 'reprezentativnih' lokalnih vlasti na severu Kosova
On je naglasio da je ponovno uspostavljanje potpuno reprezentativnih lokalnih samouprava na severu Kosova neophodno za deeskalaciju situacije na terenu i za širi proces normalizacije, a potrebno je i za nastavak uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Žao mi je što se registracija inicijativnih grupa u početku suočila s neočekivanim administrativnim preprekama, ali sam od tada dobio uveravanja s Kosova da će ovi problemi biti uskoro rešeni kako bi prikupljanje potpisa za opoziv gradonačelnika moglo da počne odmah", rekao je Lajčak.
On je to rekao u osvrtu na konstataciju novinara da su gradonačelnici albanske nacionalnosti odbili da podnesu ostavke, a da su Srbi zatim postupili prema administrativnom uputstvu ali da još nisu dobili pozitivan odgovor od Prištine, koja je sama usvojila tu proceduru.
U četiri opštine na severu Kosova su krajem maja na vlast došli albanski gradonačelnici, koje lokalno srpsko stanovništvo ne prihvata posle bojkota poslednjih izbora u aprilu. To pitanje je podiglo tenzije, a zapadne zemlje i EU su od Kosova tražili da organizuje nove izbore.
Centralna izborna komisija (CIK) je 18. decembra otvorila put za prikupljanje potpisa u okviru peticije za smenu gradonačelnika u tri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, tako što je predsednicima Skupština opština Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok prosleđen zvanični odgovor oko tog pitanja.
Lajčak je kazao i da EU očekuje da obe strane svojom retorikom i delima deluju u duhu dijaloga i pomirenja, da je situacija na severu Kosova osetljiva i da ne može istovremeno biti eskalacija ili tenzije i napredak u normalizaciji odnosa.
"EU će nastaviti da pažljivo prati situaciju da li se u potpunosti poštuju zakonski procesi i vladavina prava. Svi se slažu da građani na severu Kosova, bez obzira na to da li su iz većinske ili nevećinske zajednice, treba da uživaju prednosti vladavine prava i dobrog upravljanja", rekao je Lajčak.
Rekao je da je dijalog jedina platforma za rešavanje svih otvorenih pitanja i potencijalnih izvora tenzija između Kosova i Srbije.
