Za nešto više od dve godine, na Kosovu je uhapšeno nekoliko ljudi pod sumnjom da su špijunirali za Bezbednosno-informativnu agenciju Srbije (BIA).
Posmatrani zajedno, ovi slučajevi ukazuju na širok spektar informacija za koje je, prema navodima kosovskog Specijalnog tužilaštva, postojao interesa: od Policije Kosova i Obaveštajne agencije Kosova (AKi), do političkih dešavanja, izbora, pripadnika određenih zajednica i uticajnih pojedinaca.
Neki od tih slučajeva su još uvek pred sudom, dok u drugim već postoje osuđujuće presude.
Oni sami po sebi ne dokazuju postojanje jedinstvene operacije ili koordinisane mreže BIA na Kosovu, ali nameću pitanje šta ona traži i šta može da uradi s informacijama kada ih pribavi.
"Najviše se radi na pridobijanju ljudi. Bilo radi informacija, bilo radi uticaja kroz institucije", rekao je za Radio Slobodna Evropa Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose u Beogradu.
Suđenje u jednom od najnovijih slučajeva počelo je 7. septembra u Osnovnom sudu u Prištini.
Fatmir Šeholi (Sheholli) je optužen za špijunažu i ucenu.
Specijalno tužilaštvo Kosova tvrdi da ga je regrutovala BIA i da je prikupljao informacije o političkim dešavanjima, bezbednosnoj situaciji i funkcionisanju kosovskih institucija.
Prema optužnici, on se sumnjiči da je učestvovao i u planu za kompromitovanje kosovskih zvaničnika i mešanja u lokalne izbore 2025.
U njegovom telefonu je, prema navodima Tužilaštva, pronađena i fotografija dokumenta pod nazivom "Strogo poverljivo 2", čiji sadržaj navodi postojanje plana da se islamska veroispovest koristi za unos razdora među Albancima i promenu percepcije Zapada o Kosovu.
Autorstvo i autentičnost dokumenta nisu javno razjašnjeni.
Islamska zajednica Kosova je odbacila tvrdnje koje se u njemu navode i zahtevala je istragu o njegovom poreklu i autentičnosti.
Objavljivanje sadržaja tog dokumenta izazvalo je reakcije i sukobe na društvenim mrežama, uključujući navode o povezanosti BIA-e i članova muslimanske zajednice na Kosovu.
Međutim, optužnice ne otkrivaju šta se dalje dešava s informacijama koje se, prema navodima Tužilaštva, prikupljaju i prosleđuju srpskoj obaveštajnoj službi.
Eksperti za obaveštajna pitanja navode da je samo prikupljanje informacija tek jedan deo posla obaveštajne službe.
Podjednako je važno ko te informacije obezbeđuje, kakav pristup ima izvor i za šta se kasnije mogu upotrebiti te informacije i razvijena mreža.
Danijel Lomas (Daniel), profesor obaveštajnih poslova i bezbednosnih studija na Univerzitetu u Notingemu u Engleskoj, kaže da je prva faza obično prikupljanje informacija.
"Najpre nastojite da dođete do informacije od izvora, dakle o politici zemlje, njenoj ekonomiji, o tome ko jača, ko slabi, o političkim glasinama, razvijajući pritom mreže ljudi širom društva", objašnjava Lomas za RSE.
Ipak, prema njegovim rečima, tako stvorene mreže mogu kasnije dobiti drugu funkciju: da budu iskorišćene za ostvarivanje političkog uticaja.
Radio Slobodna Evropa se obratila BIA-i povodom njenog stava o ovim slučajevima i navodima o njenim aktivnostima na Kosovu, ali nije dobio odgovor.
Kakve informacije se traže?
Optužnice podignute na Kosovu pružaju određene podatke o vrsti informacija za koje se sumnja da su tražene.
Bedri Šabani (Shabani) i Muharem Ćerimi (Muharrem Qerimi) optuženi su da su prikupljali i prosleđivali informacija u vezi s Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), Policijom Kosova i Obaveštajnom agencijom Kosova.
Prema optužnici, Šabani je takođe prikupljao materijale o masakru u Račku, dok je Ćerimi prikupljao informacije o svedocima Specijalnog suda.
Obojica su se izjasnila da nisu krivi i sudski postupak protiv njih se nastavlja.
U drugom slučaju, Fehim Salji (Sali) se sumnjiči da je tokom 2024. i 2025. prikupljao i prosleđivao informacije i dokumenta o određenim osobama na Kosovu, uključujući i osobe koje je Tužilaštvo opisalo kao pripadnike vehabijskih krugova.
Među osobama koje su već osuđene za špijunažu su Aleksandar Vlajić i Jelena Đukanović.
Janjić kaže da interesovanje obaveštajne službe nije ograničeno samo na konkretne dokumente ili podatke. Podjednako su važni i ljudi koji im imaju pristup.
Prema njegovim rečima, BIA se interesuje za izvore koji mogu da pruže informacije, ali i za uticajne osobe.
"Zna se ko čini većinsko stanovništvo na Kosovu – to su Albanci – i zna se ko ima uticaj u ekonomiji", kaže Janjić.
On dodaje da je cilj doći do "kvalitetnih izvora informacija".
Međutim, značaj izvora unutar neke institucije ne svodi se nužno samo na ono što iz nje može da se izvuče.
Lomas kao primer navodi policiju.
"Policija može da učini više nego što može običan građanin. Ona poseduje različita ovlašćenja za nadzor. Može imati pristup određenim vrstama informacija", kaže on.
Osoba unutar policije, prema njegovim rečima, može pomoći i u identifikovanju drugih pojedinaca koji bi mogli biti mete regrutovanja ili stvoriti uslove za sprovođenje drugih operacija.
Šta se dešava s informacijama?
Janjić je obazriv kada odgovara na pitanje šta se konkretno dešava s informacijama koje stignu do BIA-e.
"To, iskreno da vam kažem, mogu samo da pretpostavim", kaže on.
U principu, prema njegovim rečima, informacije prelaze u analitičke sektore, gde se "sortiraju, klasifikuju" i potom koriste u zavisnosti od procene, pre svega, političke.
On pominje ucenjivanje i uticaj kao neke od mogućnosti za njihovu upotrebu.
Lomas objašnjava ovaj proces iz perspektive kako generalni funkcionišu obaveštajne službe.
Informacije o politici, institucijama i pojedincima, kaže on, mogu stranoj službi ukazati na to gde se nalaze slabosti ili razdori unutar neke Vlade, partije ili društva.
"Obaveštajni podaci vam omogućavaju da otvorite pukotine unutar vlada, političkih partija, šireg društva, jer vam pružaju jasna saznanja o tome kako da iskoristite određeno društvo", kaže Lomas.
Sledeći korak, prema njegovim rečima, može biti ono što je u svetu obaveštajnih službi poznato kao "tajna akcija": ne više samo prikupljanje informacija, već preduzimanje mera na osnovu onoga što je saznato.
"...dakle, više ne stojite samo sa strane i prikupljate informacije, već i radite nešto na osnovu njih", kaže on.
To ne znači da slučajevi otkriveni na Kosovu dokazuju postojanje takve koordinisane strategije BIA-e.
Sudski postupci se tiču individualne odgovornosti konkretnih osoba, dok deo tvrdnji Tužilaštva još nisu dokazane pravosnažnim presudama.
Radio Slobodna Evropa je uputio pitanje Specijalnom tužilaštvu Kosova o broju ljudi koji su pod istragom, optužnicom ili suđenjem zbog špijunaže u korist Srbije, o mogućim vezama i zajedničkim metodama među slučajevima, kao i o sumnjama u umešanost osoba unutar javnih institucija, ali nije dobio odgovor.
Obaveštajna agencija Kosova takođe nije odgovorila pošto je RSE tražio njenu procenu mogućeg obima delovanja BIA-e i riziku koji ona može predstavljati po kosovske institucije.
Može li špijunaža da destabilizuje neku zemlju?
Lomas upozorava da ne treba preuranjeno zaključivati da špijunaža, sama po sebi, može destabilizovati neku državu.
"Mislim da vas špijunaža može dovesti samo do određene tačke", kaže on.
Strane službe, prema njegovim rečima, nemaju potrebu da same stvaraju podele ili nezadovoljstvo unutar nekog društva. One ih mogu identifikovati i iskoristiti.
Da bi objasnio ovaj mehanizam, Lomas navodi Rusiju kao primer.
On pominje debate u Nemačkoj o migracijama, ističući da zabrinutost dela društva u vezi s tim pitanjem nije stvorila Rusija. Međutim, prema njegovim rečima, spoljni ruski akteri su pojačali takva nezadovoljstva, između ostalog i putem društvenih mreža.
On to poredi s požarom: nezadovoljstva već postoje, dok mešanje sa strane može dodati "ulje na vatru", čineći ih većim i opasnijim.
Lomas ne tvrdi da slučajevi na Kosovu dokazuju identičan model.
Ipak, u regionu Zapadnog Balkana, on ovo vidi i u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine i njenog šireg sukoba sa Zapadom.
Prema njegovim rečima, Rusija može imati interes na prostorima gde se mogu održavati postojeće tenzije i gde bi se pažnja NATO-a mogla preusmeriti na neku drugu krizu.
Na Kosovu, debata koju je izazvao dokument "Strogo poverljivo 2", čije autorstvo i autentičnost nisu razjašnjeni, pokazala je koliko brzo jedno osetljivo pitanje može proizvesti polarizaciju.
Za Janjića, curenje informacija, infiltracija u institucije i pokušaji ostvarivanja uticaja ne mogu se posmatrati potpuno odvojeno.
On delovanje obaveštajnih službi povezuje i s politikom Srbije nepriznavanja Kosova, kao i s interesom za informacijama koje se, prema njegovim rečima, mogu iskoristiti za njegovo diskreditovanje.
"Kada ne priznajete Kosovo, onda morate da prikupite što je više moguće negativnih podataka o tamošnjoj situaciji", kaže Janjić.
Kako Kosovo može da se zaštiti?
Prema Lomasu, zaštita ne počinje samo otkrivanjem i hapšenjem osumnjičenih.
Jedan od sredstava je i javno razotkrivanje načina na koje deluju strane obaveštajne službe.
On pominje iskustvo zapadnoevropskih zemalja, gde je objavljivanje slučajeva špijunaže takođe korišćeno za podizanje svesti javnosti i institucija o metodama regrutovanja i rizicima koje one nose.
"Činjenica da ste imali ova hapšenja i da su ona postala javna jeste način da se ljudima stavi do znanja da ove strane obaveštajne službe predstavljaju pretnju. One su opasnost. Neće nestati", kaže Lomas.
Podjednako je važna, kaže on, kontraobaveštajan rad: identifikovanje ljudi i institucija koje mogu biti najranjivije, otkrivanje pokušaja regrutovanja i razmena informacija s međunarodnim partnerima.
Janjić takođe stavlja naglaska na jačanje obaveštajnih i bezbednosnih kapaciteta na Kosovu.
Međutim, on navodi da odgovornost ne leži samo na kosovskim institucijama.
Prema njegovim rečima, NATO, SAD i evropski partneri imaju ulogu u podizanju bezbednosnih standarda, jačanju kapaciteta kosovskih institucija i uspostavljanju boljih mehanizama saradnje i razmene informacija.
Dosad otkriveni slučajevi, ipak, ne daju odgovor na mogući obim delovanja BIA-e na Kosovu.
Nije javno poznato koliko je ljudi moglo biti regrutovano, koliko dugo su mogle trajati veze sa srpskom obaveštajnom službom niti koliko je informacija do nje stiglo.
Za deo optuženih, i same tvrdnje Tužilaštva tek treba da budu dokazane na sudu.