Američka ambasada u Prištini saopštila je u utorak da je spremna da ojača partnerstvo s budućom kosovskom vladom i da ponovo pokrene strateški dijalog između dve zemlje.
Međutim, u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, ambasada je naglasila da će realizacija tog cilja zahtevati poteze Vlade Kosova koji "unapređuju zajedničku agendu za regionalni mir i regionalnu stabilnost", kao i "međusobni ekonomski prosperitet".
Ambasada je to navela u odgovoru na pitanje kako SAD planiraju da sarađuju s budućom kosovskom vladom, koja bi trebalo da bude formirana posle prevremenih parlamentarnih izbora 28. decembra.
Na tim izborima, Pokret Samoopredeljenje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je vipe od 51 odsto glasova.
Ta partija je saopštila da joj je cilj brzo formiranje novih institucija.
Brojanje glasova je završeno 9. januara, ali izborni proces još nije zvanično okončan, zbog zakonskih rokova za žalbe i potvrđivanje rezultata.
Kurti i Samoopredeljenje predvodili su kosovsku vladu u periodu 2021–2025. godine.
Prošla godina je uglavnom protekla s vladom u tehničkom mandatu, pošto Kurti – uprkos pobedi na izborima 9. februara 2025. – nije uspeo da formira novu vladu, što je dovelo do raspuštanja Skupštine i prevremenih izbora.
Tokom prethodnog mandata, njegova Vlada se često suočavala s kritikama međunarodnih partnera, posebno zbog poteza koji su opisani kao nekoordinisani i jednostrani.
Od zatvaranja većine srpskih institucija na Kosovu do ukidanja upotrebe srpskog dinara, takvi potezi su smatrani štetnim za srpsku zajednicu i kao faktorom koji je povećao tenzije na severu zemlje.
Kritike su išle toliko daleko da se govorilo o potresima u odnosima Kosova i SAD.
Kurti je, međutim, više puta isticao da SAD ostaju glavni partner Kosova, iako je priznao da postoje razlike u pristupu po nekim pitanjima.
Prošle godine, SAD su preduzele jednu od najoštrijih mera protiv Kosova, suspendujući Strateški dijalog između dve zemlje, mehanizam koji ima za cilj produbljivanje bilateralnih odnosa.
Vašington je tu odluku povezao s postupcima kosovske tehničke Vlade u vreme institucionalne blokade i porasta tenzija u zemlji, ali je Vlada odbacila kritike.
