Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Koliko je država povuklo priznanje Kosova?


Priština, ilustrativna fotografija

Ministarstvo inostranih poslova Kosovo tvrdi da je kosovsku nezavisnost priznalo 116 država članica Ujedinjenih nacija. Ta brojka se nalazi i na veb stranici ministarstva.

Na listi država koje su priznale Kosovo je i Gana, koja je, kako je za agenciju AFP u utorak potvrdio zamenik ministra vanjskih poslova Charles Owiredu, odlučila da povuče priznanje. Tu je i ostalih 13 država za koje šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdi da su povukle priznanje kao što su Burundi, Lesoto, Sao Tome i Principe, Surinam, Liberija, Papua Nova Gvineja, Komonvelt Dominika, Grenada, Gvineja Bisao, Unija Komora, Solomonska ostrva, Madagaskar i Palau.

Isto ministarstvo je Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavilo kopije diplomatskih nota kojima one obaveštavaju Ministarstvo o svojoj odluci.

U Ministarstvu spoljnih poslova Kosova kažu da o odluci Gane nisu zvanično obavešteni, kao ni o prethodnim povlačenjima.

Slučaj Gane

Jetljir Zuberaj, šef kabineta odlazećeg šefa diplomatije, je u ponedeljak za RSE rekao da je vest da je Gana povukla priznanje nezavisnosti Kosova „još jedna lažna vest i nastavak prljave kampanje Ivice Dačića na čemu ne vredi gubiti vreme“.

U demantiju Ministarstva od 12. novembra naglašava se da je Kosovo priznalo 116 država članica UN-a, da to ministarstvo ima regularne kontakte sa ambasadama Gane u različitim centrima širom sveta i da ni jedna od njih nema nikakve informacije o tvrdnjama srpskog ministra.

Ministarstvo takođe kritikuje medije što prenose “neistine koje serviraju srpske institucije putem lažnih vesti”.

Šta kažu građani

Kad je u pitanju broj priznanja, zbunjeni su i građani Kosova.

„Znam da je 16 država povuklo priznanje, a srpski ministar je najavio da će još njih 10 povući. Koliki je ukupan broj država koje su priznale, nisam siguran“, kaže Bahri Bajrami, penzionisani pravnik iz Prištine.

„Niko nas nije priznao, uopšte. Sve dok nas ne priznaju sve svetske sile, i onih pet stalnih članica UN-a, nismo država“, kaže Eljez Zeneljaj iz Prištine.

„Možda 70?“, odgovara studentica iz Prištine.

Zeman: Postaviću pitanje priznanja Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:36 0:00

Sumnje na podmićivanje

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova inače je u avgustu optužilo Vladu Srbije da nudi mito u zamenu za povlačenje priznanja Kosova, nakon pisanja centralnoafričkog portala o aferi u koju su upletene ministarka spoljnih poslova Centralnoafričke Republike (CAR) Silvi Baipo Temon i „specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Srbije“.

Kako je taj portal naveo, sredinom jula 2019. godine u Parizu izvesni Vladimir sastao se sa ministarkom spoljnih poslova Centralnoafričke Republike Silvi Baipo Temon i tom prilikom joj "nudio 200 miliona centralnoafričkih franaka (350.000 evra) u zamenu za notu o povlačenju priznanja Kosova". Ministarstvo spoljnih poslova Kosova označilo je Vladimira Cizelja, specijalnog savetnika srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića.

Naime, kosovske vlasti sumnjaju u autentičnost ne samo note Centralnoafričke Republike o povlačenju priznanja Kosova, već i svih prethodnih i tvrde da je reč o falsifikovanom dokumentima, u čemu je, kako navode, učestvovao upravo Vladimir Cizelj.

Uloga Rusije

O ulozi Rusije u kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova RSE je pisao u julu 2019. na osnovu sporazuma o saradnji koja je Rusija potpisivala sa različitim državama pre nego što bi one dostavile srpskim organima notu o povlačenju priznanja.

Gzim Visoka, profesor sa Univerziteta Dublin City u Irskoj smatra da je povlačenje priznanja politička činjenica u svetskoj politici koja ostaje kontroverzno pitanje usled nedostatka zakonskih i institucionalnih regulatornih mehanizama.

Prema njegovim rečima, u principu može se tvrditi da je povlačenje priznanja prihvatljivo samo kada država izgubi suštinske uslove na osnovu kojih je priznanje usledilo, kao što su posedovanje različitih stanovišta, nezavisna vlada, efektivna vlast i definisana teritorija.

Dodaje da ukoliko se to uzme kao osnova za procenu povlačenje priznanja Kosova, može se primetiti da države koje tvrde da su povukle priznanje ne dokazuju da prvobitni uslovi na osnovu kojih je priznata nezavisnost više ne stoje.

Posledice povlačenja priznanja

Ove zemlje imaju tendenciju da predstave politički argument Srbije da je priznanje bilo preuranjeno, da status Kosov još uvek nije rešen i da se o tome razgovara u Briselskom dijalogu, kaže Visoka, pritom dodajući da je jasno da se u dijalogu ne pregovara o državnosti Kosova.

„Povlačenje priznanja ne rezultira momentalnim gubitkom državnosti i nezavisnosti. Međutim, ono može doprineti diplomatskoj izolaciji, unutrašnjim političkim nemirima, ograničenim pristupom međunarodnim telima i izloženosti spoljnom mešanju. U tom smislu, povlačenje priznanja može postati instrument kojim može da se minira unutrašnji i međunarodni suverenitet pogođene države. U ovom slučaju, povlačenje priznanja može uticati na međunarodni položaj Kosova, ali u određenoj meri i na subjektivitet, da izbledi šanse Kosova da se učlani u međunarodnim organizacijama, a što je jedan od načina uspostavljanja međunarodnog subjektiviteta“, kazao je Visoka.

Srbija od 2017. sprovodi kampanju za povlačenje priznanja Kosova. Sam šef srpske diplomatije Ivica Dačić navodi da mu je cilj da broj zemalja koji priznaju Kosovo kao nezavisnu državu padne na 96, što je polovina članica Ujedinjenih nacija, kako bi se sprečilo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG