Dostupni linkovi

Kosovska platforma: Priznanje u sadašnjim granicama


Zastava Kosova na zgradi Skupštine, Priština

Skupština Kosova je nakon više pokušaja usvojila Zakon o obavezama, odgovornostima i ovlašćenjima Državne delegacije Republike Kosova u procesu dijaloga sa Republikom Srbijom kao i platformu o dijalogu bez glasova većeg dela opozicije.

Ovo pitanje je, na zahtev poslanika pozicije i zbog nedostatka kvoruma, sa vanredne sednice prebačeno na redovnu koja je usledila, kada su se i stvorili uslovi za glasanje.

Nakon glasanja, premijer Kosova Ramuš Haradinaj je kazao da je Kosovo sada bolje pripremljeno za ovaj proces, ali je istakao da nije dobra strategija opozicije da napusti salu.

Avdulah Hoti šef poslaničkog kluba opozicionog Demokratskog saveza Kosova rekao je da je tokom sednice bilo brojnih kršenja pravilnika i Ustava. On je istakao da Zakon o dijalogu i platforma nisu u skladu sa Ustavom Kosova te je najavio da će ovaj zakon uputiti Ustavnom sudu.

Kopredsedavajući Državne delegacije za dijalog Fatmir Ljimaj predstavljajući Platformu rekao je da je Kosovu potreban dijalog, da neće pobeći sa pregovaračkog stola i da će principi Platforme biti vodič državne delegacije.

"Pozivam vas da sa velikom ozbiljnošću shvatimo težinu ovog važnog trenutka. Kosovo mora da odgovori dijalogu i da sa velikom spremnošću uđe u ovaj proces. U interesu je dveju naših država i regiona da okončamo ovo pitanje ali poštujući jedni druge. Idemo u Brisel, ne da pregovaramo o našoj državi, već da afirmišemo i osnažimo našu državu, kako bi dali mogućnost za mir u regionu, kako bi pronašli put početka saradnje u regionu, i idemo u Brisel kako bi dali šansu dvema državama i narodima na evrointegracije", kazao je Ljimaj i pozvao poslanike na kraju rasprave da glasom podrže ovu platformu.

Vladajuća Demokratska partija Kosova (DPK) podržala je Platformu navodeći da je finalizacija dijaloga sa Srbijom potrebna a u cilju recipročnog priznanja Kosova i Srbije.

Platformu su podržale i ostale vladajuće partije Inicijativa za Kosovo i Alijansa za budućnost Kosova, kao i poslaničku klub šest plus koji okuplja manjinske poslanike iz nesrpske zajednice.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije, koja učestvuje u izradi dokumenata u ovom procesu, pozvali su poslanike da danas odluče o načinu predstavljanja Kosova u procesu dijaloga, o pregovaračkim pristupima i principima.

Dukađin Gorani iz ove partije je kazao da je cilj nacrta zakona o dijalogu određivanje mandata Državne delegacije u procesu, a cilj platforme je određivanje političkih načela od društvenoj i državnog interesa.

Gorani je dodao da se na zakonu i Platformi radilo u vreme "lokalne netrpeljivosti, regionalnih provokacija i međunarodnih nejasnoća", ali i u vreme "kulminacije spekulacija o podeli zemlje, rasparčivanju teritorije i riziku od državnog i nacionalnog preživljavanja".

"Stoga se nadam da ćete predložene dokumente razumeti i interpretirati kao napore za stvaranjem proceduralnih i institucionalnih garancija unutar jednoj nesigurnog i teškog procesa", kazao je on.

Opozicija napustila sednicu

Kosovska opozicija napustila je vanrednu sednicu Skupštine na kojoj se raspravlja Platforma o dijalogu sa Srbijom.

Opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) i pokret Samoopredeljenje usprotivili su se odluci većine poslanika da se najpre raspravlja Platforma a ne zakon o dijalogu.

Opozicija je tvrdila da se ne može govoriti o Platformi s obzirom da se o tome treba raspravljati onda kada zakon o dijalogu stupi na snagu. Takođe, opozicija smatra da Državna delegacija za dijalog nema nikakva ovlašćenja za taj proces.

Opozicija takođe smatra da je i sam zakon u suprotnosti sa Ustavom te je najavila da će ga poslati Ustavnom sudu ukoliko se on ne povuče.

Kopredsedavajući Državne delegacije za dijalog Fatmir Ljimaj kazao je da se nacrt zakona o dijalogu ne veže sa Platformom, da zakon reguliše ovlašćenja i da nema veze sa političkim dokumentom.

Nakon što je predsednik Skupštine odlučio da nastavi sa raspravom o Platformi, DSK i Samoopredeljenje su napustili salu.

Dardan Molićaj iz opozicione Socijaldemokratske partije, koja učestvuje u Državnoj delegaciji za dijalog i u izradi zakona i Platforma, kazao je da DSK i Samoopredeljenje ne žele da se usvoji ni zakon ni Platforma zato što će narednih dana Kosovo posetiti "važni zvaničnici SAD-a i Nemačke kojima DSK želi da saopšti da zemlja nije stabilna, i da je potrebna jedna sveobuhvatna vlada a kako bi oni ušli u nju".

Molićaj je dodao da se radi o partijskim interesima.

Rešavanje svih otvorenih pitanja

Platforma, koju je izradila Državna delegacija za dijalog sa Srbijom, predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih granica, poštovanje prava albanske zajednice u Srbiji, rešavanje svih otvorenih pitanja sa Srbijom, ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN-a 1244.

Sa druge strane, Kosovo je spremno da pregovara o uspostavljanju diplomatskih i dobrosusedskih odnosa sa Republikom Srbijom.

"Platforma o dijalogu o konačnom, sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa između Republike Kosova i Republike Srbije", u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, sadrži uvod, 11 glavnih principa na osnovu kojih će delovati Državna delegacija za dijalog te poglavlja koja se odnose na značenje normalizacije, evropske integracije, ratne zločine, nestala lica i žrtve seksualnog nasilja, kao i zaštitu prava manjinskih zajednica, sukcesiju i sl.

U Platformi se navodi da je politički prioritet Kosova da postigne sporazum sa Srbijom, koji bi Kosovu omogućio napredak ka univerzalnom priznanju i članstvu u Savetu Evrope, Evropskoj uniji (EU) i Ujedinjenim nacijama (UN).

U trenutnim okolnostima, dodaje se, Kosovo ne može da ispuni svoje strateške ciljeve, stoga je priznanje od Srbije ključni korak u budućnosti, koji će ukloniti i poslednju smetnju za univerzalno priznanje Kosova.

U uvodnom delu Platforme navodi se da "Kosovo tokom 2019. očekuje da se proces dijaloga intenzivira i ubrza u cilju postizanja konačnog, sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma".

"Cilj ovog sporazuma je rešavanje svih otvorenih pitanja, omogućivši tako dvema državama da priznaju suverenitet jedna druge i otvaranje puta članstva Kosova u UN-u i EU", ističe se.

Na osnovu principa koji su istaknuti, glavni cilj Kosova je da od Srbije osigura priznanje njenog suvereniteta i nezavisnosti, uz pravno-obevezujuća obećanja da će Srbija prekinuti sve aktivnosti koje ometaju Kosovo u oblasti međunarodnog priznanja, da će poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo i da će odustati od suprotstavljanja prilikom apliciranja Kosova u međunarodne organizacije. Navodi se da neće biti ikakvih sporazuma ukoliko se ne postigne opšti sporazum.

Ističe se i da konačni sporazum mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova, koji predviđa da je "suverenitet i integritet Republike Kosova neosporiv, neotuđiva i neodvojiv".

Takođe, prava o prirodnim i ostalim resursima, koja se nalaze na teritoriji Kosova, pripadaju ekskluzivno Kosovu i to pitanje nije otvoreno za pregovore.

Dodaje se da na Kosovu neće biti nekog drugog nivoa vlasti osim lokalnog i centralnog.

Kao jedan od principa ističe se da konačni sporazum treba da bude jasan i bez dvosmislenosti, s ozbirom da je u prošlosti bilo slučajeva kada je "dvosmislena konstruktivnost rezultovala u asimetričnom sprovođenju sporazuma".

"Za Republiku Kosovo konačni, pravno-obavezujući sporazum stupa na snagu samo nakon ispunjavanja sledećih uslova: a) Srbija je priznala Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, b) referendum o sporazumu je održan na Kosovu, i c) sporazum je ratifikovan u Skupštinama dveju država", dodaje se.

Kosovo će takođe, pre dogovora o formatu i daljem toku procesa dijaloga, zatražiti da Srbija dâ obećanje da će prekinuti sve aktivnosti koje su na štetu Kosova.

Ističe se i da Ustav Kosova, koji je obuhvatio sve obaveze iz Ahtisarijevog plana, nije otvoren za pregovore.

Platforma predviđa da Kosovo u ovom procesu dijaloga reši sva otvorena pitanja sa Srbijom, uključujući i unapređenje prava albanske zajednice koja živi u Srbiji, uz potpuni reciprocitet sa srpskom zajednicom na Kosovu.

U Platformi se navodi da se pod procesom normalizacije i eventualnog sporazuma podrazumeva priznanje nezavisnosti i državnosti Kosova unutar postojećih granica, spremnost za uspostavljanjem diplomatskih odnosa, puno poštovanje prava države Kosova.

Podseća se da se EU izjasnila da je bez efektivne normalizacije odnosa Beograda i Prištine nemoguća stabilnost u regionu i stoga je sporazum urgentan i odlučujući kako bi Srbija i Kosovo mogle da ostvare napredak na svom evropskom putu.

Platforma o dijalogu takođe obuhvata poglavlje o ratnim zločinima, nestalim licima i žrtvama seksualnog nasilja. Navodi se da će dijalog obuhvatiti sedam glavnih stubova a u vezi ovih pitanja: krivična odgovornost za ratne zločine odnosno formiranje specijalnog tribunala za ratne zločine koje je Srbija počinila na Kosovu 1998. i 1999; ratna reparacija; mehanizam za kompezaciju ratnim žrtvama; rasvetljavanje sudbine nestalih i pravda žrtvama seksualnog nasilja; povratak imovine i građana na svojim ognjištima.

Platforma takođe navodi da s obzirom da Kosovo više nije država proizašla iz rata i da je međunarodno nadgledanje nezavisnosti uspešno okončano 2012, to treba da doprinese ukidanju Rezolucije 1244. Konačni sporazum Kosova i Srbije treba da podrži i Savet bezbednosti UN-a radi potrebne podrške međunarodne zajednice.

"Konačni rezultat u ovom procesu je glasanje u Savetu bezbednosti i na Generalnoj skupštini za članstvo Kosova u UN", ističe se u Platformi.

Dodaje se da se sporazum Kosova i Srbije treba postići uz posredstvo EU i s podrškom SAD-a, koji takođe trebaju da služe kao garant sprovođenja obaveza iz sporazuma, kao i da trebaju da postoje odredbe o posledicama u slučaju nesprovođenja sporazuma. Navodi se da se otvaranje poglavlja za evrointegracije treba usloviti sprovođenjem sporazuma.

U zaključku Platforme Kosovo poziva Srbiju da iskoristi ovu mogućnost i prizna aktuelnu realnost i to da je Kosovo spremno da pregovara o uspostavljanju diplomatskih i dobrosusedskih odnosa sa Republikom Srbijom.

Izrada Platforme uz Zakon o dijalogu predviđeni su rezolucijom Skupštine Kosova iz decembra 2018, kada je i formirana državna delegacija za dijalog.
Kosovo raspravlja o dijalogu iako uslov Srbije za nastavak dijaloga još uvek nije ispunjen.

Reeker: Bojim se da je stav Kosova oko taksi naneo štetu odnosima sa SAD
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:03 0:00

Taksa Vlade Kosova od 100 odsto na robu iz Srbije stopirala je ovaj proces. I pored velikih pritisaka međunarodne zajednice da se ona ukloni, kosovski premijer Ramuš Haradinaj to odbija, navodeći da će taksa ostati na snazi dok Srbija ne prizna Kosovo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG