Dostupni linkovi

Pandemija produbila nejednakost u nevećinskim zajednicama na Kosovu


Romkinja u romskom kampu u selu Plemetina kod Prištine, april 2019.

Seljatin (Selatin) Emini, pripadnik romske zajednice iz Prilužja kod Obilića u centralnom području Kosova, četvoročlanu porodicu izdržava od socijalne pomoći.

Priča da su se tokom pandemije korona virusa suočavali sa još većim egzistencijalnim problemima.

"Kosovska socijala za pet članova iznosi 137 evra, nikako [ne može da se živi] pravo da vam kažem", kaže Emini za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ističe da su se tokom pandemije suočavali sa dodatnim problemima zbog loših uslova za život.

"Živimo u kući od 50 kvadrata sa lošom infrastrukturom, kanalizacije nema, nemamo ni put", reči su Seljatina Eminija.

Kako kaže, većina pripadnika romske zajednice na Kosovu živi od socijalne pomoći jer ne mogu da nađu posao.

Ipak, napominje da su im teške dane tokom pandemije donekle olakšavale humanitarne organizacije i lokalne vlasti, te da su redovno dobijali pakete pomoći u vidu prehrambenih i higijenskih proizvoda.

Uticaj pandemije na pripadnike manjina

Pandemija COVID-a 19 je pogoršala finansijsku situaciju pripadnika manjina na Kosovu iz redova romske, aškalijske i egipćanske (RAE) zajednice, zaključuje se u istraživanju nevladine organizacije "Glas Roma, Aškalija i Egipćana", koje je objavljeno 1. aprila.

Istraživanje je sprovedeno na 600 isptanika iz pomenutih zajednica u 14 od ukupno 38 kosovskih opština.

Više od pola tih ispitanika je reklo da je tokom pandemije porasla nezaposlenost među zajenicom RAE, te da su se njihove finansije pogoršale.

Romska, aškalijska i egipćanska su ustavno priznate manjinske zajednice na Kosovu. Imaju i zagarantovana mesta u Skupštini Kosova.

Na osnovu popisa stanovništva na Kosovu, Romi, Aškalije i Egipćani čine oko dva odsto od ukupnog broja građana.

'Produbljena nejednakost među zajednicama'

Zamenica ministra zdravlja Kosova Dafina Gedža (Gexha) Bunjaku je ocenila da je pandemija korona virusa najviše pogodila neformalnu ekonomiju.

RSE o pandemiji COVID-a 19

Kroz priče, analize, video zapise i infografike pratite kako pandemija COVID-a 19 utiče na zemlje Zapadnog Balkana i šire.

"Naravno da su tokom pandemije posebno pogođeni oni iz neformalne ekonomije jer nisu prijavljeni i poslodavcima je bilo lakše (da otpuste radnike)", navela je ona.

Poslanica iz redova vladajućeg Samoopredeljenja Fatmire Kolčaku (Kollcaku), koja je i predsednica parlamentarne Komisije za zdravstvo i socijalnu zaštitu, poručuje da postoji mogućnost da je pandemija korona virusa doprinela produbljivanju nejednakosti među romskom, aškalijskom i egipćanskom zajednicom.

"Jasno je da [sredstva) treba usmeriti, posebno u vreme krize, na građane koji su najugroženiji, najsiromašniji], rekla je ona.

Kritike na račun Vlade

Sa druge strane, poslanik u Skupštini Kosova iz redova opozicione Demokratske partije Kosova Bekim (Haxhiu) Hadžiu smatra da Vlada Kosova tokom pandemije nije uspela svim građanima ravnomerno da pruži pomoć, kako bi se ublažile ekonomske posledice.

"Vlada je uglavnom podbacila u smislu pomoći, pogotovo manjinama", rekao je Hadžiu za RSE.

Dodaje da je na Vladi odgovornost što nema zdravstvenih statističkih podataka o nevećinskim zajednicama, pogotovo kada je reč o pripadnicima romske, aškalijske i egipćanske zajednice koji žive na severu Kosova.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, na Kosovu živi 8.824 Roma, 15.436 Aškalija i 11.524 Egipćana.

Međutim, ovi podaci ne predstavljaju tačnu demografsku sliku ove tri zajednice, jer se nisu svi odazvali popisu, dok u opštinama na severu uopšte nije održan.

Nema ni zvaničnih podataka o tačnom broju nezaposlenih pripadnika zajednice RAE.

Međutim, u jednom izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) od prošle godine, navodi se da je u martu 2019. socijalnu pomoć od kosovskih institucija dobilo 2.000 Roma, 3.581 Aškalija i 947 Egipćana.

Problemi u pristupu informacijama

Da je pandemija korona virusa loše uticala na životni standard manjinskih zajednica, u svom izveštaju iz 2021. godine je pomenuo i ombudsman na Kosovu.

Kako je navedeno, socio-ekonomska situacija manjinskih zajednica je bila ugrožena jer je vlada pravila propuste oko poštovanja jezika, te nije prilagođavala procedure za podnošenje zahteva za pomoć.

Na Kosovu su zvanični jezici albanski i srpski. Takođe, prema Zakonu o upotrebi jezika, turski, bosanski i romski imaju status službenih jezika u opštinama gde živi najmanje pet odsto pripadnika tih zajednica od ukupne populacije.

Vlada Kosova je 3. aprila 2020. godine, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica, usvojila i Operativni plan za hitni fiskalni paket.

Međutim, Kancelarija ombudsmana tvrdi da su pripadnici nevećinskih zajednica na Kosovu, koje ne govore ili ne razumeju službene jezike, kasno dobili tu informaciju.

Napominje se da su se sa problemima oko podnošenja zahteva za pomoć najčešće susretali pripadnici romske, aškalijske i egipćanske zajednice.

"To je zbog niskog nivoa obrazovanja, nedostatka elektronskih uređaja [pametnih telefona, računara itd.], nedostatka lične dokumentacije i lošeg pristupa informacijama i uslugama", navodi se u izveštaju.

Fridon (Lala) Ljalja, poslanik iz Nove demokratske inicijative Kosova, za RSE kaže da je politička kriza pre dve godine direktno uticala na ekonomsku pomoć ovim nevećinskim zajednicama.

"Tada [na početku pandemije] bila je posebna tačka u paketu za ekonomski oporavak, namenjena isključivo romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici, izdvojeno je dva miliona evra", rekao je on.

Međutim, kako kaže, ova mera pomoći je ukinuta nakon promene vlasti.

Kada je počela pandemija korona virusa na Kosovu je na čelu Vlade bio Aljbin (Albin) Kurti, ali je ona brzo oborena i na poziciju premijera je došao Avdulah (Avdullah) Hoti iz Demokratskog saveza Kosova.

Međutim, u februaru prošle godine su ponovo održani prevremeni parlamentarni izbori, nakon kojih se na vlast ponovo vratio Pokret Samoopredeljenje na čelu sa Kurtijem.

Mobilna ekipa za vakcinaciju Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:53 0:00

U izveštaju organizacije "Glas Roma, Aškalija i Egipćana" spominje se i pitanje imunizacije protiv korona virusa. Od 600 ispitanika, više od 70 odsto je reklo da je primilo vakcinu.

Ipak, Ministarstvo zdravlja Kosova navodi da ne postoje posebni podaci koji bi pokazali procenat vakcinisanih među zajednicom RAE.

Koja je razlika između Roma, Aškalija i Egipćana?

Aškalije i Egipćani tvrde da imaju drugačije poreklo od Roma.

Za razliku od Roma, koji imaju svoj jezik i različite su veroispovesti, Aškalije i Egipćani na Kosovu govore albanskim jezikom i islamske su veroispovesti.

Prema njihovom objašnjenju, Aškalije su poreklom iz Irana i stigli su na Balkan u IV veku.

Egipćani, pak, tvrde da su njihovi preci na Balkan došli iz Egipta.

Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG