Dostupni linkovi

'Sanjala sam da postanem učiteljica'


Na osnovu podataka Ministarstva prosvete, ukupno 63 učenika iz aškalijske, romske i egipćanske zajednice je napustilo osnovno obrazovanje školske 2020/21. godine. (Foto: Prazna učionica, fotografija iz arhive)

Kada je pre devet godina upisala osnovnu školu Edona Rama (16), koja pripada aškalijskoj zajednici na Kosovu, sanjala da jednoga dana postane učiteljica.

Međutim, zbog loših ekonomskih uslova sa kojima se suočavala njena sedmočlana porodica, ali i zbog društvenih okolnosti, bila je primorana da napusti školu i svoje snove ostavi po strani.

Iz organizacije Balkan Sunflowers Kosova navode da su ovakvi slučajevi brojni i da većina devojčica iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice (RAE), nakon završene osnovne škole, ne nastavlja dalje školovanje.

Mreža organizacija za žene iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu (RROGRAE) ocenjuju da devojčice iz ovih zajednica napuštaju školovanje zbog ranih brakova.

Želja i nemogućnost za obrazovanjem

Edona Rama iz Plemetine, opština Obilić kod Prištine, za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o početku svog školovanja, a onda i o prekidu.

„Kada sam pošla u prvi razred, pitali su nas šta bi želeli da budemo (kada porastemo), rekla sam da želim da budem učiteljica. Do devetog razreda sam puno učila i tokom školovanja sam postizala dobre uspehe. Ali sada sam prestala (da idem u školu) jer nemamo uslove. Mnogo nas je. Nemam dobru odeću, ne mogu da kupim knjige, sveske i putujem (do škole). Bila sam primorana da prekinem. Još uvek želim da idem. Ali za sada ne mogu", kaže Edona Rama.

Kada sam pošla u prvi razred, pitali su nas šta bi želeli da budemo (kada porastemo), rekla sam da želim da budem učiteljica. Do devetog razreda sam puno učila i tokom školovanja sam postizala dobre uspehe. Ali sada sam prestala (da idem u školu) jer nemamo uslove. Mnogo nas je. Nemam dobru odeću, ne mogu da kupim knjige, sveske i putujem (do škole). Bila sam primorana da prekinem. Još uvek želim da idem. Ali za sada ne mogu
Edona Rama

Dodaje da je u njenom razredu u osnovnoj školi “Pandeli Sotiri” bilo devet učenika, koji su nakon osnovne upisali i srednju školu u Obiliću. Drugarice su je ohrabrile da nastavi školovanje.

„Svi su se prijavili i rekli da žele da nastave školovanje. Imali su uslove i zašto ne bi nastavili školovanje. One su Albanke. Rekli su mi - dođi sa nama, da se zajedno prijavimo (za upis u srednju školu), da je dobro nastaviti školovanje. Rekla sam da nemam uslova. Ponudili su mi da mi plate put. Štedela bih od sebe da idem u školu. Ali, nisam mogla", priča dalje Edona Rama.

Loši ekonomski uslovi - prepreka u obrazovanju devojčica

Edonina majka, Luljeta (Luleta) Rama, navodi da ona nema novca da školuje svoju decu jer žive od socijalne pomoći koja iznosi 130 evra i dodaje da je i njena druga ćerka završila samo osnovnu školu.

“Nemamo uslove, imamo socijalnu pomoć i imamo decu. Do sada su išle i napustile (školu)", kaže Edonina majka Luljeta.

Zgrada u kojoj stanuje Edona Rama. Obilić, Kosovo
Zgrada u kojoj stanuje Edona Rama. Obilić, Kosovo

Ubeđenja da se devojčice ne trebaju obrazovati

Edona Rama i njena sestra nisu jedine iz aškalijske zajednice koje su napustile školu, kaže Nazmije (Hoxhaj) Hodžaj, koordinatorka obrazovnog centra Balkan Sunflovers Kosovo.

Ona za RSE navodi da devojčice iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice obično završavaju osnovnu školu, te da retko koja odustaje od osnovnog obrazovanja. Međutim, devojčice iz pomenutih zajednica retko završavaju srednju školu.

„U nekim porodicama ekonomska situacija je veoma teška. Osim ekonomskih poteškoća, devojčice ne mogu na dalje obrazovanje jer nemaju redovni prevoz. Putovanje taksijem je skupo. A i roditelji razmišljaju na taj način da devojčice ne treba da se obrazuju“, kaže Hodžaj.

Hodžaj: Nemoguće je ubediti roditelje

Dodaje da organizacija Balkan Sunflovers nastoji da pomogne svim mladim ljudima iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, a posebno devojčicama, tako što im omogućava obrazovanje, te pomažu oko dokumentacije onima koji žele da upišu i srednju školu.

Međutim, navodi dalje Hodžaj, teško uspevaju da decu iz pomenutih zajednica nateraju da, nakon osnovne škole, nastave sa daljim obrazovanjem.

„Ne možemo više da učinimo. Dajemo svoj maksimum za obrazovanje. Sva deca koja idu u školu dolaze ovde u centar na dodatnu nastavu tokom cele godine, od septembra do juna. Pomažemo im, obično kada završe deveti razred održavamo česte sastanke sa devojčicama i dečacima, da nastave (sa školovanjem). Ali nemoguće je ubediti roditelje da devojčice treba da nastave školovanjem", kaže Hodžaj.

Devoli: Devojčice napuštaju školu zbog ranih brakova

U prošlogodišnjem izveštaju Stejt departmenta o pravima dece citiraju se podaci Vlade Kosova da je visok nivo siromaštva u romskoj, aškalijskoj, egipćanskoj, bošnjačkoj i goranskoj zajednici doprineo da se oko 12 odsto devojčica udalo pre 15. godine. Na osnovu zakona, u brak je moguće stupiti sa 16 godina, ali uz saglasnost roditelja.

Đuljijeta Devoli (Xhulieta Devolli) iz Mreže organizacija za žene iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu, ocenjuje da su podaci Stejt departmenta tačni iako ne postoje statistički podaci o stupanju u brak pre 16. godine.

Devoli napominje da devojčice iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice napuštaju školu upravo zbog ranih brakova.

„I nije razlog samo udaja. Tu je i teška ekonomska situacija, udaljene škole, nedostatak odeće, knjiga, torbi, posebno za one devojčice koje dolaze iz ruralnih sredina. Međutim, iako to nije tako u 100 odsto slučajeva, tu su i rani brakovi, koji se sklapaju samovoljno ili na insistiranje porodice, okoline i tako dalje“, navodi Devoli.

Pandemija okidač za napuštanje škole

Devoli ukazuje da su se tokom pandemije korona virusa povećali slučajevi u kojima devojčice iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice prekidaju školovanje.

Tokom održavanja nastave na daljinu, navodi dalje Devoli, primećeno je da su neke devojčice napuštale školu zbog nedostatka računara i laptopova ili pak nisu znale kako da koriste tehnologiju koja bila neophodna za učenje sa distance.

Napominje i da je njena organizacija, uz pomoć UN Women, podelila 190 laptopova devojčicama koje su htele da napuste školu, a obezbeđena im je i obuka za korišćenje tehnologije.

Njihov cilj je bio da deca iz pomenutih zajednica budu u koraku sa većinskom, albanskom zajednicom, da ne zaostaju u učenju i da ne razmišljaju o prekidu školovanja.

Međutim, Devoli podvlači da je bilo i slučajeva kada su sami roditelji odbijali pomoć.

“Pandemija je bila kao okidač da napuste školu. Nisu hteli da nastavljaju školovanje, posebno devojčice, uprkos tome što su dobili tehnička sredstava, obuku i ostalo", kaže Devoli.

Međunarodni dan pismenosti se obeležava 8. septembra a Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) je saopštila je da se ove godine ovaj dan obeležava pod motoom "Pismenost za oporavak, sa akcentom na čoveka: sužavanje digitalne podele".

Podaci UNESCO-a pokazuju da je pandemija COVID-19 otežala učenje dece, mladih i odraslih. Dodaje se da je uvedena nastava na daljinu putem internet platformi ali nisu svi imali jednake mogućnosti za takvo učenje.

Ministarstvo obrazovanja: Obavezno obrazovanje napustilo 63 učenika RAE zajednica

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnologije u pisanoj izjavi za RSE navode da je stopa nepismenosti na Kosovu, među populacijom koja je starija od 15 godina, 4,18 odsto. Nepismenost među ženama je nešto veća i ona iznosi 5,07 odsto.

„Na Kosovu imamo približno 55 hiljada nepismenih građana. Kada govorimo o nepismenosti, moramo imati na umu da su u 80 odsto slučajeva to osobe starije od 50 godina", navode iz Ministarstva.

Na osnovu podataka Ministarstva prosvete, ukupno 63 učenika iz aškalijske, romske i egipćanske zajednice je napustilo osnovno obrazovanje školske 2020/21. godine.

Na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, na Kosovu živi 8.824 Roma, 15.436 Aškalija i 11.524 Egipćana. Tako Romi čine 0,51 odsto stanovništva, Aškalije 0,89, a Egipćani 0,66 odsto ukupnog stanovništva.

Od 2008. godine, Vlada Kosova ima strategiju za integraciju romske, aškalijske i egipćanske zajednice, kao i Akcioni plan za sprovođenje ovih strategija.

Egipatska zajednica je zatražila da ne bude uključena u strategiju za period od 2017-2021, jer ova zajednica smatra da ih ne treba izjednačavati sa romskom i aškalijskom zajednicom, te je zatražila od kosovskih institucija da se za njih napravi posebna strategija. Međutim, taj njihov zahtev nije realizovan.

*Priredila: Sandra Cvetković

XS
SM
MD
LG