Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Donika Gervala (Donika Gërvalla) izjavila je u četvrtak da je pismom obavestila Savet Evrope da Kosovo priprema nacrt statuta za uspostavljanje "mehanizma za samoupravu, koordinaciju i saradnju opština sa srpskom većinom na Kosovu".
Ovaj nacrt biće upućen na tumačenje Ustavnom sudu do kraja maja.
Vlada je ranije priznala da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom postavljeno kao uslov za prijem Kosova u Savet Evrope.
Prema Gervali, nacrt statuta zadovoljava potrebe građana srpske zajednice i istovremeno poštuje Ustav Kosova i principe Saveta Evrope.
"Nacrt obezbeđuje ne samo puno poštovanje Ustava i zakona Republike Kosovo, već u isto vreme sprečava nedozvoljene intervencije spolja, kako u opštinama Kosova tako i širom zemlje", napisala je ona na Fejsbuku (Facebook).
Gervala je navela da uz konkretizaciju zalaganja za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, Kosovo očekuje od Saveta Evrope da ispuni svoj deo obaveze i pozove Kosovo da se bez odlaganja pridruži Savetu Evrope, pošto je Priština ispunila sve uslove.
Komitet ministara Saveta Evrope sastaje se 16. i 17. maja u Strazburu. Ovo telo daje konačnu reč o prihvatanju neke države u članstvo. Zamenik ministra spoljnih poslova Krešnik Ahmeti (Kreshnik) rekao je 14. maja da pitanje prijema Kosova u ovu organizaciju za ljudska prava nije na dnevnom redu Komiteta ministara.
Džerald Knaus, iz Evropske inicijative za stabilnost, objavio je na mreži X, celo pismo koje je Gervala poslao predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, grčkom poslaniku Teodorosu Rusopulosu.
U pismu, čiju je autentičnost za RSE potvrdila Vlada Kosova, navodi se da će nacrt statuta koji Kosovo priprema biti upućen na tumačenje Ustavnom sudu Kosova do kraja maja.
"S tim u vezi, Vlada Kosova priprema nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom (u okviru obaveza iz članova 7. i 10.) inspirisan organizacijom Fridrih Ebert, koji će biti upućen na razmatranje Ustavnom sudu do kraja maja 2024", navodi se u pismu.
Članovi koji se pominju u ovom pismu odnose se na Sporazum o putu normalizacije i Aneks za sprovođenje sporazuma, koji su Kosovo i Srbija postigle prošle godine u dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
Član 7. tog sporazuma predviđa obezbeđivanje "odgovarajućeg nivoa samomenadžerisanja za srpsku zajednicu na Kosovu". To uključuje i formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Član 10 navodi da Kosovo i Srbija potvrđuju svoje obaveze da sprovode sve sporazume postignute u dijalogu.
Za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom dosad je predstavljeno nekoliko nacrta statuta, među kojima i jedan iz Evropske unije krajem prošle godine, ali i nemačke organizacije Fridrih-Ebert-Stiftung (FES).
Šta predviđa nacrt statuta Zajednice koji je izradio FES?
Krajem januara 2023. godine, FES je objavio nacrt statuta za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova, na čemu insistira Vlada premijera Aljbina Kurtija (Albin).
FES-ov nacrt, koji se sastoji od sedam poglavlja i 18 članova, predviđa način osnivanja, organizacionu strukturu, odnose sa centralnim vlastima, zakonsku regulativu, budžet, kao i druge aspekte rada Zajednice, uključujući simbole.
Prema FES-u, Zajednica opština sa srpskom većinom može imati i dodatna ovlašćenja, koja mogu preneti centralne vlasti Kosova.
Što se tiče strukture, ovim nacrtom statuta je predviđeno da Zajednica opština sa srpskom većinom ima: Skupštinu, predsednika, potpredsednika, Veće i Upravni odbor Zajednice.
FES je predvideo nekoliko ciljeva ovog tela, kao što su jačanje lokalne demokratije, omogućavanje, finansiranje ili promovisanje aktivnosti koje unapređuju učešće građana i demokratske prakse, kao i zastupanje interesa važnih za lokalnu demokratiju.
Dokument FES-a predviđa da će Zajednica opština sa srpskom većinom imati status pravnog lica, koji bi, kako se navodi, trebalo da mu dodeli Vlada Kosova pravnim aktom.
Prema dokumentu nemačke organizacije, Zajednica opština sa srpskom većinom će se finansirati iz priloga njenih članica, prihoda od usluga koje pruža Zajednica, pokretne ili nepokretne imovine, transfera centralnih vlasti, grantova, donacija, kao i finansijske podrške drugih udruženja i organizacija, domaćih i međunarodnih, uključujući i Srbiju.
