Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kosovo još nije spremno preuzeti kontrolu svog neba od Mađara


Međunarodni aerodrom Adem Jašari u Prištini

Autor: Luljeta Krasniqi Veseli (Priredila: Amra Zejneli)

Da bi Kosovo konačno počelo da kontroliše svoj visoki vazdušni prostor, nisu potrebne samo tehničke i kadrovske pripreme, već postoje i neki uslovi političke prirode, kaže za Radio Slobodna Evropa direktor Uprave za civilnu avijaciju Kosova Eset Beriša.

Kosovo, kaže Beriša, trenutno nema kapacitete da upravlja visokim vazdušnim prostorom, ali navodi da su to planovi za budućnost.

Niskim vazdušnim prostorom iznad Kosova od 205 do 6.205 metara upravlja Agencija za vazdušne navigacijske usluge, dok je vazdušni prostor iznad te visine otvoren za civilne letove 3. aprila 2014. i pod kontrolom je Mađarske, odnosno HungaroControla, koji pruža tehničke usluge za kontrolu saobraćaja na toj visini.

HungaroControl je najpre imao petogodišnji sporazum za kontrolu visokog vazdušnog prostora Kosova, a s obzirom da Kosovo u međuvremenu nije uspelo da ispuni uslove, taj sporazum je produžen na neodređeni period, u dogovoru sa NATO-om.

Naime, komandant misije KFOR-a, odnosno NATO-a, odgovoran je za bezbednost vazdušnog prostora Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkim sporazumom iz 1999, te sadašnjim zakonima Kosova.

Forum stručnjaka u Briselu

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), jedan zvaničnik NATO-a je kazao da su se jula ove godine civilni i vojni tehnički stručnjaci sastali u sedištu NATO-a u Briselu, u okviru sastanaka za normalizaciju avijacije na Balkanu, gde su izražena i stajališta po pitanju normalizacije avijacije u regionu Balkana.

"Okvir za sastanke za normalizaciju avijacije na Balkanu koji predvodi NATO stvoren je kako bi se izrazila mišljenja o sporazumima o normalizaciji vazdušnog prostora u regionu Balkana od strane svih međunarodnih i regionalnih strana. Na ovom forumu stručnjaci se bave tehničkim pitanjima koja su potrebna za ponovno otvaranje vazdušnog prostora Kosova za komercijalne letove", navodi se u odgovoru.


Severnoatlanski savez nije pružio ostale detalje o tome kada bi Kosovo moglo samo da upravlja visokim vazdušnim prostorom.

Kosovske vlasti su 2014, onda kada je HungaroControl preuzeo upravljanje tim prostorom, obećale da će nakon petogodišnjeg perioda Kosovo preuzeti kontrolu tog prostora, što se nije desilo.

Neodređeni rokovi

Direktor Uprave za civilnu avijaciju Kosova Eset Beriša za RSE potvrđuje da je sporazum između NATO-a i HungaroControla o upravljanju visokog vazdušnog prostora produžen na neodređeno i da se može prekinuti u svakom trenutku, kada se stvore politički uslovi i kada se izvrši obuka ili izrazi spremnost za preuzimanje tih odgovornosti od strane domaćih autoriteta.

Kosovo, kaže direktor Uprave za civilnu avijaciju Eset Beriša, trenutno nema kapacitete da upravlja visokim vazdušnim prostorom, ali navodi da su to planovi za budućnost
Kosovo, kaže direktor Uprave za civilnu avijaciju Eset Beriša, trenutno nema kapacitete da upravlja visokim vazdušnim prostorom, ali navodi da su to planovi za budućnost


Beriša ističe da se pripreme za preuzimanje odgovornosti ipak sprovode kao što je obučavanje novih kontrolora vazdušnog prostora.

"Pored osoblja, neophodna je i nabavka potrebne opreme, kao što je radar i program za upravljanje letovima, a koji je predviđen u planu nabavke agencije", dodaje.

I direktor Agencije za navigacijske usluge Bahri Nuredini ističe da je ugovorom između NATO-a i HungaroControla iz 2014. predviđeno da se on automatski produži ukoliko dve strane nemaju neke zamerke.

"Neodređeni rokovi nose dva elementa. Prvi je učlanjenje Kosova u Međunarodnu organizaciju civilne avijacije, tako da bi period za preuzimanje upravljanja od domaćih vlasti bio mnogo lakši za NATO i mađarske vlasti. Koliko smo mi spremni? Sve tehničke i kadrovske pripreme mogu da se urade, ali bez pomoći NATO-a i HunaroControla, nemoguće je sve to postići a bez jedne zajedničke tranzicije. Da li se radi na tome? Sad za sad ne, s obzirom da Kosovo još uvek nije član organizacije", kazao je Nuredini.

A tu su i finansije

Kako bi Kosovo to postiglo treba da aplicira za članstvo u Međunarodnoj organizaciji civilne avijacije, što je na Vladi Kosova, odnosno Ministarstvu spoljnih poslova. Iz tog ministarstva, međutim, RSE na uput o tome nije dobio odgovor.

Alji Aljiu bivši direktor Odeljenja za avijaciju u Ministarstvu infrastrukture navodi da je preuzimanje kontrole nad visokim vazdušnim prostorom zapostavljeno, te da su potrebne velike investicije i usavršavanje kadra.

"Sigurno nisu na potrebnom nivou, jer u suprotnom ne postoji razlog zašto ne bi preuzeli kontrolu vazdušnog prostora, jer je to pogodno i za zemlju. Nad našom teritorijom odvijaju se mnogi letovi. To pitanje je zapostavljeno, a pažnja se više pridaje stvarima koje i nisu važne za našu državu. Ovde se radi o velikim državnim koristima", ističe Aljiu.

S druge strane, preuzimanje kontrole tiče se i finansija.

Kada bi Kosovo kontrolisalo visok vazdušni prostor, kaže Bahri Nuredini, ono bi zaradilo milione evra i stvorilo bi mnoga nova radna mesta.

"Zavisno od letova koji koriste teritoriju Kosova za prolaz, a na osnovu podataka iz ranijih godina iz HungaroControla, godišnji prihod toga je oko četiri i po do šest i po miliona evra", navodi on.


S druge strane, NATO je i dalje u procesu normalizacije vazdušnog prostora Kosova. Potpuna normalizacija niskog vazdušnog prostora predviđa i otvaranje vazdušnih koridora između Kosova i Srbije.

Prema navodima Uprave za avijaciju Kosova, zvaničnici NATO-a su bili posvećeni tome da se ostvare što bolja tehnička i zakonska rešenja o otvaranju novih vazdušnih koridora u niskom vazdušnom prostoru Kosova, međutim srpska strana je oklevala da postigne bilo kakav sporazum sa kosovskom stranom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG