Više od 1,2 miliona građana Kosova odlučilo je da ne glasa.
U zemlji u kojoj je izlaznost na izbore tradicionalno bila visoka, to nije samo statistika - to je znak za uzbunu za politički sistem, ocenjuju poznavaoci političkih i društvenih prilika.
Izbori održani 7. juna zabeležili su jedan od najnižih nivoa učešća poslednjih godina, što, prema njihovim rečima, otvara ozbiljna pitanja o reprezentativnosti, poverenju i funkcionisanju demokratije.
Od 1.959.962 građana sa pravom glasa, glasalo je samo 726.071, odnosno 37,05 odsto, prema podacima Centralne izborne komisije.
U poređenju sa oko 45 odsto izlaznosti na izborima u decembru prošle godine, pad je značajan.
Apstinencija kao vid protesta
Sociolog Besim Golopeni (Gollopeni) sa Univerziteta "Isa Boletini" u Južnoj Mitrovici vidi ovaj pad kao direktan rezultat razočaranja građana političkom klasom.
Prema njegovim rečima, činjenica da su ovo treći izbori u periodu kraćem od godinu i po dana - nakon onih 9. februara 2025. i vanrednih izbora 28. decembra - dovela je do izraženog zamora birača.
"Česti pozivi na glasanje doživljavaju se kao znak da sistem ne uspeva da funkcioniše normalno", ocenjuje on za Radio Slobodna Evropa, dodajući da to direktno utiče na pad motivacije birača za učešće.
Analitičar Belgzim Kamberi iz Instituta "Musine Kokalari" u Prištini ovaj fenomen opisuje kao "apstinenciju iz protesta".
Prema njegovim rečima, građani nisu odlučili da kazne samo jednu stranku - ni vlast, ni opoziciju.
"Oni su, jednostavno, osetili da ih nijedna strana ne predstavlja i ostali su kod kuće. To je racionalna reakcija na politiku koja ne donosi konkretna rešenja", naglašava Kamberi za Radio Slobodna Evropa.
Kriza poverenja i beskonačni ciklus kriza
Osim izbornog zamora, Golopeni ističe još jedan problem - krizu poverenja u politiku.
"Posledne godine obeležene su poteškoćama u formiranju i funkcionisanju institucija, ponovljenim političkim krizama i raširenim utiskom da, bez obzira ko pobedi na izborima, život građana ostaje isti", kaže on.
Ovaj utisak, u kombinaciji sa rastom troškova života, ekonomskom nesigurnošću i emigracijom, pomerio je fokus građana dalje od politike.
"Pažnja se preusmerava sa politike na svakodnevne izazove. To čini učešće na izborima manje ili nimalo prioritetnim, posebno za mlade i one koji se osećaju udaljeno od institucionalnih procesa", dodaje on.
'Poziv na buđenje' za partije
Pad izlaznosti su kao zabrinjavajuć ocenile i međunarodne misije i domaće organizacije.
Posmatračka misija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) ocenila je ovaj trend kao "poziv na buđenje" za političke aktere, iako je izborni proces okarakterisala kao miran i profesionalan.
Organizacija "Demokratija na delu" (DnV) takođe je navela da su izbori održani u atmosferi jasnog izbornog zamora i znatno manjeg interesovanja u odnosu na ranije procese.
Jedan od razloga, prema njihovoj oceni, jeste i nedostatak novih političkih ponuda i stalno ponavljanje istih aktera i obećanja tokom kampanja.
Same političke partije nisu direktno adresirale ovaj fenomen, dok su na njega ukazali pojedini diplomatski predstavnici u zemlji.
Britanski ambasador na Kosovu Džonatan Hargreaves rekao je za Radio Slobodna Evropa da "primetno niska izlaznost na izborima u nedelju pokazuje da strpljenje građana prema političarima slabi".
Rezultati i promene
Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, Pokret Samoopredeljenje (LVV) osvojio je prvo mesto sa oko 42 odsto glasova, zatim slede Demokratska partija Kosova (PDK) sa oko 21 odsto, Demokratski savez Kosova (LDK) sa oko 17 odsto, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) sa oko sedam odsto i Srpska lista sa oko šest odsto.
Ovi rezultati, iako ne uključuju glasove dijaspore, uslovne glasove i glasove osoba sa posebnim potrebama, ukazuju na određene promene u odnosu na izbore iz decembra 2025. godine.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smatra da visoka izlaznost pokazuje građanski angažman i legitimitet političkog sistema, dok njen pad - posebno među mladima - predstavlja trend prisutan u mnogim zemljama.
U izveštaju OECD-a iz 2024. navodi se da svaka četvrta mlada osoba nema nikakvo interesovanje za politiku, dok je to slučaj za jednu od pet osoba u ukupnoj populaciji.
"Između početka devedesetih i početka 2020-ih, izlaznost na parlamentarne izbore širom zemalja OECD-a pala je sa 75 na 65 odsto u proseku", navodi se u izveštaju.
Slično tome, analiza Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokazuje da je globalna izlaznost opala sa oko 65 odsto 2008. godine na oko 56 odsto u 2023, što ukazuje na rastući skepticizam prema demokratskim procesima.
Kako vratiti poverenje?
Za stručnjake, pad izlaznosti predstavlja politički izazov koji zahteva dublja rešenja.
Kamberi pominje mogućnost reformi izbornog zakonodavstva, uključujući modele poput obaveznog glasanja, kakvo postoji u Belgiji.
"Jasno je da je potrebno preispitivanje ili duboka reforma postojećeg izbornog zakonodavstva", kaže Kamberi.
Za Golopenija, ključ je u poverenju.
"Građani moraju videti da izbori donose rešenja, a ne krize. Samo tada izlaznost može da raste", kaže on.
On upozorava da apstinencija, iako razumljiva kao reakcija, na kraju može da nanese štetu samim građanima.
"Ako se povučemo iz izbornih procesa, rizikujemo da stvorimo još nepovoljnije uslove za sopstveni život", zaključuje Golopeni.