Dostupni linkovi

Kosovo može poslužiti kao najbolji primer kada je u pitanju upotreba jezika nacionalnih manjina, kažu kosovski zvaničnici. Iako postoje mnoge poteškoće u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika, volja da se to pravo poštuje ipak postoji, dodaju oni.

Albanski i srpski jezik zvanični su jezici na Kosovu.

Na osnovu poslednjeg popisa, preko 90 odsto kosovskog stanovništva čini albanska zajednica, a ostali su Srbi, Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije i Egipćani.

Po Zakonu o upotrebi jezika, turski, bosanski i romski imaju status službenih jezika u opštinama gde živi najmanje pet odsto pripadnika tih zajednica od ukupne populacije. U mestima gde ih je tri odsto, ti jezici su takođe u službenoj upotrebi.

Tako je na primer, pored albanskog i srpskog, turski jezik službeni jezik u Prizrenu i Mamuši, bosanski jezik je službeni u Peći, Dragašu, Prizrenu, a u Gračanici kraj Prištine službeni jezik je i romski.

Dvojezičnost je demokratska mera koju svaka demokratska država treba da poštuje, a priznanje jezika je osnovno pravo svih nacionalnih manjina, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Agim Čeku, zamenik predsedavajućeg skupštinskog Odbora za prava zajednica i povratak.

Kosovo je, dodaje on, u odnosu na postotak manjinskih zajednica najbolji primer u svetu po tome.

To se pravo poštuje, i to je pravo urezano u našim ustavima i zakonima, ali i u svest naših ljudi: Agim Čeku
To se pravo poštuje, i to je pravo urezano u našim ustavima i zakonima, ali i u svest naših ljudi: Agim Čeku

"Mi smo to prihvatili kao vrednost, kao standard. Ne mogu reći da je sve idealno. Ima tehničkih problema, ali nema nedostatka volje. To se pravo poštuje, i to je pravo urezano u našim ustavima i zakonima, ali i u svest naših ljudi", navodi on.

"Dvojezičnost je bitna za integraciju, jer kada ljudi vide natpise na svom jeziku u mestima kroz koja prolaze, kada uzimaju dokumente na svom jeziku, mogu da čitaju zakone, imaju medije... To je ono što čini da se osećaju kao kod kuće", dodaje Čeku.

Kancelarija poverenika za jezike pri uredu premijera Kosova vodi računa o sprovođenju Zakona o upotrebi jezika na Kosovu.

Rukovodilac kancelarije, Slaviša Mladenović, smatra da je dvojezičnost jedan od najbitnijih elemenata za integraciju zajednica različitih etničkih grupa u multietničkom društvu, i najveći simbol istinske multietničnosti.

"Ukoliko nema dvojezičnosti, nema prave integracije, nema pravog pluralizma, jer se ne može podjednako čuti glas svih", kaže Mladenović.

On ipak ukazuje i na probleme po pitanju poštovanja Zakona o upotrebi jezika, kao što su loše prevedeni zakoni i neharmonizovani tekstovi.

"Mislim da je opšta konstatacija da se zakon u većini institucija na lokalnom ili centralnom nivou ne poštuje dovoljno, ili se ne poštuje uopšte", kazao je on.

Da bi došlo do poboljšanja potrebna je politička volja i angažovanje svih nadležnih političkih lidera, smatra Mladenović.

Na analizi stanja na terenu radio je i Evropski centar za pitanja manjina na Kosovu (ECMI).

Poteškoće u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika postoje, ali i volja da se to pravo poštuje
Poteškoće u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika postoje, ali i volja da se to pravo poštuje

Direktor centra, Adrian Zećiri, kaže da prostor za poboljšanje situacije postoji. Nedostatak finansijskih sredstava i resursa, te nedostatak kvalifikovanog kadra, neki su od elemenata koji utiču na slabije sprovođenje zakona. On dodaje i da činjenica da se u albanskim i srpskim školama više ne uče ti jezici, dodatno otežava situaciju.

Na osnovu sprovedenih studija ovog centra na Kosovu ali i u zemljama sveta, uočeno je da dvojezičnost pomaže društvima.

"U Kanadi, Švajcarskoj, Nemačkoj, Danskoj, te između Italije i Austrije, dvojezičnost je samo prednost. I statistički gledano, to ne doprinosi stvaranju problema. Naprotiv, to pozitivno utiče na ekonomski razvoj, komunikacija je mnogo lakša. Ni na Kosovu nema problema što se tiče dvojezičnosti, jedino je problem nedostatak profesionalnog kadra", zaključuje Zećiri.

Upravo je dvojezičnost ono što je poslednjih dana uzburkalo Makedoniju i prouzrokovalo proteste. Zbog dogovora lidera opozicione stranke SDSM Zorana Zaeva i albanske partije DUI da albanski jezik postane jedan od zvaničnih jezika u zemlji gde albansko stanovništvo čini jednu trećinu, pristalice lidera VMRO-DPMNE-a, Nikole Gruevskog, protestvovale su jer smatraju da se time dovodi u pitanje postojanost Makedonije i ugrožavaju nacionalni interesi.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG