Budući da se Kosovu već više od dve dekade obećava evropska perspektiva, Priština je odlučila da preda aplikaciju za punopravno članstvo u Evropsku uniju (EU).
Aplikaciju će u četvrtak (15. decembar) u glavnom gradu Češke, trenutno predsedavajuće EU, predati premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti.
Postaviće se tako izazov pred evropske političare, jer odgovor na ovaj postupak neće biti jednostavan.
Razlog za to je taj što Kosovo kao državu nisu priznale sve članice Unije, iako ima perspektivu za članstvo u evropsku porodicu naroda.
Biće potrebni pravno-proceduralni manevri da bi EU pokušala da održi dato obećanje i poslednjoj zemlji Zapadnog Balkana, čime se formalno potvrđuje geostrateški cilj.
Iako je još 2008. godine proglasilo nezavisnost, državnost Kosova nisu priznali Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija. Zbog toga Kosova, u svim procedurama u vezi sa Briselom, je na posebnoj poziciji.
Michael Leigh iz German Marshall Funda i nekadašnji direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, navodi da je sada na Savetu ministara EU da jednoglasno odluči da li će od Komisije zatražiti formalnu izradu mišljenja o aplikaciji.
Reč je o redovnoj proceduri, koja sledi nakon što jedna zemlja aplicira za status kandidata.
Međutim, upozorava Leigh, imajući u vidu činjenicu da postoji pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, malo je verovatno da će Savet ministara EU uskoro zatražiti formalno mišljenje Komisije.
"Toga je svesna i Vlada Kosova, stoga ne verujem da po podnošenju ove aplikacije očekuje brz odgovor, na primer, o davanju statusa kandidata, kao što je nedavno odobreno Bosni i Hercegovini, a pre toga Ukrajini i Moldaviji. Mislim da to i ne očekuje", ističe Leigh za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Smatram da oni geopolitički ukazuju na to da Kosovo i aspiraciju zemlje prema EU treba shvatiti ozbiljno, posebno u sadašnjoj geopolitičkoj konfiguraciji Evrope i ne zaboravljajući orijentaciju Srbije, koja je u poslednje vreme prilično snažno okrenuta ka Rusiji", dodaje Michael Leigh.
Šta predstoji?
Kosovo se u svim zvaničnim dokumentima EU tretira kao "potencijalni kandidat".
Međutim, u Evropskom ugovoru se navodi da je EU zasnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina.
U članu 49 ovog sporazuma navodi se da "svaka evropska država", koja poštuje ove vrednosti i posvećena je njihovom promovisanju, može da se prijavi za članstvo u Uniji.
Prema redovnim procedurama, prvo se aplikacija za članstvo jedne zemlje nađe na stolu država članica EU, koje potom traže od Evropske komisije da izradi mišljenje o tome da li ta zemlja ispunjava uslove da postane kandidat za punopravno članstvo.
Mišljenje komisije, čija izrada zahteva višegodišnji period, potom služi kao osnova za konačnu odluku EU o dodelivanju kandidatskog statusa određenoj zemlji.
Prema nezvaničnim izvorima u Savetu EU, jedina zvanična reakcija nakon aplikacije će biti da EU o ovom pitanju "razmišlja o putu napred".
Ovi izvori potvrđuju da će države članice obaviti unutrašnje konsultacije.
Sve ove procedure pripadaće švedskom predsedavanju Unijom, čiji mandat počinje prvog januara 2023. i traje do 31. jula iste godine.
To je okvir kada bi se mogle završiti unutrašnje konsultacije i postići konsenzus o "putu dalje".
Nakon Švedske, predsedavanje preuzima Španija, država koja nije priznala nezavisnost Kosova. Stoga je malo verovatno da će se ikakav korak po pitanju kosovske aplikacije pokrenuti.
Pitanje konsenzusa pripada i domenu manevra, jer je reč o interpretaciji između jednoglasja i konsenzusa. Mada na prvu ruku zvuči kao ista terminologija, u procedurama EU ipak postoji razlika koja u slučaju Kosova jeste suštinska.
Naime, jednoglasna odluka podrazumeva da se sve države članice moraju izjasniti za određenu odluku da bi bila usvojena. S druge strane, konsenzus se smatra postojećim ako se ni jedna država ne izjasni protiv, pri čemu nije nužno da se izrazi za.
Za one koji zagovaraju nastavak relevantnih procedura za Kosovo, upravo je konsenzus formula spasa, jer se smatra uspehom ako se pet država ubedi da se ne izjasne protiv, čime se omogućuava nastavak procedura.
Da bi Evropska komisija počela sa izradom mišljenja, potreban je konsenzus, a ne jednoglasje Unije.
Model SSP-a moguća formula za nastavak procesa?
Jedini ugovorni odnos koji Kosovo ima sa Unijom je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Kosovo je 2015. sa Briselom potpisalo ovaj sporazum, oslanjajući se na legalno mišljenje evropskih stručnjaka, koji su zaključili da Evropska komisija može zaključivati u ime Unije određene sporazume sa entitetima, koji ne moraju nužno biti priznate suverene države.
U političkom mišljenju, koje su kosovske vlasti pripremile za države članice EU, uoči aplikacije, spominje se upravo izvodljivost SSP-a kao načina kako ići dalje u tretiranju aplikacije za članstvo.
"Primena formule koja se koristi u SSP-u Kosovo - EU, koja ne prejudicira stav o statusu državnosti pet nepriznajućih, čini to mogućim. Stoga, ona učvršćuje prihvatanje politike EU 'Različitost u priznavanju, jedinstvo u angažmanu' u ovom promenljivom geopolitičkom okruženju. Samit, koji je održan u Solunu u junu 2003. godine, potvrdio je da su vrata EU otvorena za sve države Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo", navodi se u ovom dokumentu u koji RSE ima uvid.
Dimitar Bechev iz Centra za Evropske Politike ocenjuje da će Savet EU pronaći način kako pristupiti kosovskoj aplikaciji jer su mu, kako navodi, potrebe uspešne priče.
On takođe navodi da bi se mogla pronaći formula, koja je korišćena prilikom potpisivanja SSP-a.
"Da li će biti pravnih problema sa državama koje ne priznaju Kosovo - u to nisam siguran. Moja pretpostavka je da će EU koristiti svoj pravni subjektivitet – kao što se desilo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo pruža smokvin list onima poput Španije ili Kipra koji bi mogli imati rezerve", tvrdi Bechev.
Facebook Forum