Udovica narednika Afrima Bunjakua, koji je ubijen na dužnosti kada je kosovsku policiju na severu zemlje napala naoružana grupa Srba 2023. godine, govori Radiju Slobodna Evropa o svojim sećanjima na njegov život. Ljumnije Bunjaku (Lumnije) kaže da s nestrpljenjem čeka sudsku presudu koja će biti objavljena 24. aprila protiv optuženih za napad u Banjskoj, gde je stradao njen suprug, proglašen za Heroja Kosova.

Hrabar i patriota.

To su jedine dve reči za koje Ljumnija Bunjaku kaže da najbolje opisuju njenog supruga, policajca Afrima Bunjakua, koji je proglašen za Heroja Kosova nakon što je ubijen na dužnosti kada je 2023. njega i njegove kolege napala grupa naoružanih Srba.

"Ponekad kažem: Da me je bar jednom naljutio, setila bih se", kaže Ljumnija, dok gleda njegovu veliku fotografiju s crnim prugama, koja zauzima središnji deo dnevne sobe porodične kuće.

Ona kaže da je strahovala od opasnosti profesije kojoj je njen suprug težio otkako su se venčali pre 30 godina.

Ali, kako se priseća Ljumnije, to je bila strast koju nije mogla a da ne podrži.

"Oduvek je voleo taj posao. Kažu da je čak i kao dete, kada su ga u školi pitali šta želi da bude, rekao: 'Želim da budem policajac'", priseća se ona za RSE.

Ta želja se Afrimu Bunjakuu ispunila 2001. godine, kada je počeo da radi kao kosovski policajac.

Tokom čitavog zajedničkog života, bračni par Bunjaku je, zajedno s Afrimovim roditeljima i njihovo četvoro dece, živeo je u Samodreži kod Vučitrna.

Selo se nalazi oko pola sata vožnje od zone severa Kosova, gde međuetničke tenzije traju od kraja rata 1999. godine.

To područje, naseljeno većinom srpskog stanovništva, u kontinuitetu se protivilo priznavanju kosovskih vlasti, dok su tenzije kulminirale 24. septembra 2023. oružanim napadom na policiju u selu Banjska u opštini Zvečan, gde je ubijen narednik Bunjaku.

Prema kosovskim vlastima, tim napadom je pokušana aneksija severnog dela zemlje.

"Kad god bi desilo nešto tamo (na severu), kao da mi je srce to osećalo, govorila sam da će Afrima poslati tamo. On je uvek bio spreman, nikada nije oklevao da ode", kaže Ljumnija.

U ranim jutarnjim satima te nedelje, narednik Bunjaku je bio u prvoj policijskoj patroli koja je reagovala u selu Banjska.

U sukobu između napadača i policije, koji je trajao nekoliko sati, tog dana su ranjena još četiri policajca. Trojica napadača su ubijena.

Hrabrost Bunjakua i njegova posvećenost poslu, iako je čine ponosnom, za Ljumnije su često bili izvor strepnje.

"On se nikada u životu nije plašio. Verujte mi, kada bi otišao (na sever), srce mi je osećalo da će on prvi ići (i reagovati). Govorila sam mu: Afrime, zaboga, kada se nešto desi, nemoj ti prvi da trčiđ (da reaguješ)", prepričava 52-godišnjakinja.

'Ako su ubili Afrima, ubijte i mene'

Pre napada u Banjskoj, kako se Ljumnije priseća, njen muž je već nekoliko meseci služio u zoni severna.

Ona kaže da je počela da se navikava na tu rutinu i da je svakodnevna strepnja počela da bledi.

Ali, to se promenilo u noći 24. septembra, iako nije bila svesna šta se dešava na severu.

"...Nisam mogla da zaspim do oko tri sata ujutru. Onda sam utonula u dubok san. Dvorište se napunilo policajcima, lekarima. Kucali su na vrata. Sišla sam dole", priseća se Ljumnije.

"Rekla sam im: Ako su ubili Afrima, ubijte i mene", kaže ona drhtavim glasom dok joj pogled luta po ormaru ispunjenom fotografijama, zahvalnicama i uspomenama iz života njenog muža.

Ljumnije kaže da je smrt muža prihvatila veoma teško.

Priseća se, kao kroz maglu, kako je nekoliko dana nakon događaja njen muž proglašen Herojem Kosova.

"Tih prvih dana, da vam pravo kažem, nisam ni znala šta je to heroj... Posle nekog vremena, naravno, imali smo brojne posetioce koji su nam ulili nadu. Normalno da nam je to olakšalo bol. Ali, na samom početku... Ne znam", objašnjava Ljumnije.

Vremenom je, kaže udovica narednika Bunjakua, zajedno s decom počela da pronalazi više snage kako bi zamenila tugu lepim uspomenama na njega.

"Sada smo tek malo počeli da se prilagođavamo (stvarnosti). Kažu da vreme leči rane, ali je bilo veoma teško", priča ona.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnice protiv 45 osoba u slučaju Banjska.

Protiv trojice njih, koji se nalaze u pritvoru, Osnovni sud u Prištini objaviće presudu u petak popodne, dok je sud odbio da sudi u odsustvu ostalima koji su u bekstvu.

Za trojicu optuženih – Blagoja Spasojevića, Vladimira Tolića i Dušana Maksimovića – tužilaštvo je tražilo kaznu doživotnog zatvora.

"I mi tražimo doživotni zatvor. Iako se on (Afrim) neće vratiti u život, to može biti neka vrsta olakšanja", kaže Ljumnije.

'Heroj i kod kuće'

U malo slobodnog vremena što je imao, Afrim je, prema rečima Ljumnije, bio veoma angažovan oko kuće i poljoprivrede.

"Voleo je da obrađuje zemlju. U poslednje vreme držao kokoške. Do sada sam ih čuvala... Nisu mi bile potrebne. Ali pošto ih je on ostavio (kao uspomenu), nisam mogla da ih se rešim. To mu je bio hobi", kaže ona.

Za razliku od muževljevog rada na terenu, Ljumnije je svoje vreme posvećivala brizi o deci i kući.

Ona kaže da je sa suprugom prebrodila velike životne teškoće, kao što je bila smrt njihovog prvog sina u nesreći 2012.

Ljumnije kaže da lik svog supruga sada svakodnevno vidi u njihovo troje dece: ćerki i dvojici sinova. Njen najmlađi sin ima 13 godina, dok je dvoje starijih u dvadesetim godinama.

Udovica narednika Bunjakua kaže da su ona i Afrimin imali planove za starost koji nisu išli dalje od njihove skromne kuće u selu.

"Sadio bi drveće i govorio da sinovi možda neće ostati ovde (na selu), ali da će unuci (uživati u plodovima) kada dođu, rekla je ona.

U očima Ljumnije, Afrimova posvećenost kao supruga i oca učinila ga je herojem mnogo pre nego što ga je država proglasila herojem.

"Sada nas poznaje celo Kosovo, ali Afrima su poznavali po dobrom i pre nego što se ovo desilo. Koga god da ste pitali za njega, svi su ga znali kao dobrog čoveka", kaže ona.

Policija Kosova je i dalje glavni autoritet koji održava red na severu zemlje.

Vojska države, Kosovske bezbednosne snage (KBS), nemaju pravo da ulaze na to područje, prema sporazumu iz 2013. godine između Vlade i mirovnih snaga NATO-a – KFOR-a.

Na severu Kosova je, pored Bunjaka, u policijskoj operaciji 2011. ubijen je i policajac Enver Zimeri. I on je bio iz oblasti Vučitrna.