Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Agencija će “podsticati svest funkcionerima”


Svi koji se opiru, svi koje se ne ponašaju prema preporukama Agencije, biće javno obleženi i s njima će se postupati kako zakon nalaže.
Na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, u Srbiji je počela sa radom specijalna Agencija formirana sa zadatkom suzbijanja ove društvene bolesti.

Predstavnici Agencije koju je formirala Skupština, obratili su se medijima u Vladinoj zgradi “Palata Srbija”.

Pozivajući se na ovdašnja i istraživanja međunarodnih organizacija, članovi Agencije su posvedočili da su građani sudbinski zainteresovani za suzbijanje korupcije, pa uz to i obećali da će u svom radu biti uporni, pravedni i transparentni.

Predsednik Upravnog odbora Agencije koju je formirala Skupština, svojevremeno bio angažovan u Vladinom telu sa sličnim zadatkom, ali je brzo odustao. Čedomir Čupić za RSE prisetio se razloga takvog poteza:

“Ja sam tada dosta toga obećavao građanima po tribinama u Srbiji. I nije donet nijedan antikorpcijski zakon. To je jednostavno dovelo do toga da sam ja smatrao da ja ne mogu u tom telu više da ostanem.”

Čedomir Čupić: Svi koji se opiru, svi koje se ne ponašaju prema preporukama Agencije, biće javno obleženi i s njima će se postupati kako zakon nalaže. Foto: Vesna Anđić

Šest godina kasnije Čupić je taj koji je saopštio sedam osnovnih principa kojih će se držati Agencija za borbu protiv korupcije:

“Prvi: svi koji se opiru, svi koje se ne ponašaju prema preporukama Agencije, biće javno obleženi i s njima će se postupati kako zakon nalaže.”

Već na prvom koraku na udaru mogu biti partije koje zaokružuju drugu deceniju upornog izvrdavanja obelodanjivanja izvora sopstvenog finansiranja. Član Agencije univerzitetski profesor Zoran Stojiljković podseća da je u Srbiji do zakonskih izmena bilo registrovano čak 529 partija. Od te cifre, napominje Stojiljković:

“Samo 36 stranaka je pokazalo odgovornost i dalo neke izveštaje.”

NULTA TOLERANCIJA

Posle promena uslova formiranja partija, trenutno ih je registrovano manje od 20. Kontrola njihovog finansiranja do sada je je bilo u posao skupštinskih organa koji nema nadležnost pokretanja prekršajnih postupaka.

Zoran Stoiljković: Najindikativniji primer nepravičnosti u raspodeli jeste primer predsedničkih izbora u Srbiji. Tu od 5,2 miliona evra pobednik, tj. gospodin Tadić je dobio svih četiri miliona, a gospodin Nikolić je trčao drugi krug za iste pare kao i oni koji su ispali u prvom krugu. Foto: Vesna Anđić
Promena te vrste bi i te kako imala efekta, a sem toga Stojiljković insistira da bi Zakon o finansiranja političkih partija morao voditi računa i o kriterijumu pravičnosti:

“Najindikativniji primer nepravičnosti u raspodeli jeste primer predsedničkih izbora u Srbiji. Tu od 5,2 miliona evra pobednik, tj. gospodin Tadić je dobio svih četiri miliona, a gospodin Nikolić je trčao drugi krug za iste pare kao i oni koji su ispali u prvom krugu.”


S tim u vezi Agencija će “podsticati svest funkcionerima” da se ne bave samo svojim pravima, nego i obavezama. Zatim sledi naredni princip:

“Treće: javnost će biti upoznata sa našim strateškim i tekućim poslovima.”

Reč je o javnosti čijih 65 odsto, po istraživanju “Medija galupa”, misli da Srbija ide u pogrešnom pravcu. (Sa građanima razgovarala Novka Ilić).



Javnost je moguće uveriti da se država odlučno bori protiv korupcije, samo ako vlast uveri građane da zaista to i radi. Ili kako kaže naredni princip:

“Četvrto: uspostavićemo stalnu koordinaciju s državnim organima kjoima je obaveza da se bave borbom protiv korupcije.”

Do sada to čini se nije bio slučaj zbog čega ne čudi raspoloženje javnosti što podvlači i koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji Viliam Infante. On poziva na “nultu toleranciju” prema korupciji:

“Možemo govoriti o istraživanju koje su Ujedinjene nacije sprovele u poslednjim mesecima. To istraživanje pokazuje da građani Srbije žele da vide Vladu koja će primeniti strožije kaznene mere. Oni žele više istraga, više tužbi, kao i više presuda i kazni za kriminalce.”


NEDOVOLJNA PRIMENA ZAKONA


Na putu ka Evropskoj uniji jedan od srpskih izazova svakako će biti korupcija, podvukao je zamenik šefa misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mor:

“Šta god da je uzrok Srbija ne stoji najbolje kada je reč o korupciji a po istraživanjima Transparensi intenrnešnal. Zar to nije prepreka? Najbitnije je da Srbija gradi institucije na način koji odgovara javnom interesu. Iskreno verujem da aktuelna Vlada uporno radi u tom pravcu. Tako da verujem da će ta prepreka biti prevaziđena.”


Takođe, novoformirana Agencija, koju su neki opisivali suvišnom s obzirom da slično telo postoji i nije ukinuto, još se obavezala:

“Zajednička saradnja i akcije sa nezavisnim državnim organima. Posebno sa poverenikom, ombudsmanom, revizorom, ali i vladinim telom Savetom za borbu protiv korupcije koje je u tom sektoru do sada bilo jedino prepoznatljivo telo. Mislim da je odigralo veliku ulogu.”


A time se uputilo i u ključne izazove suprotstavljanja korupciji u tranzicionoj Srbiji. Vođena tim iskustvom, predsednica Saveta Verica Barać uverena je da sistem korupcije čini uvezanost krupnog kapitala, tajkuna, političkih stranaka i javnih preduzeća:

Nemanja Nenadić: Naš problem je nedovoljna primena zakona. Foto: Vesna Anđić
“Nemamo šta mi tu da ne znamo. Zakoni se donose za njihove potrebe. Institucije takođe rade pod pritiskom političkih stranaka, odnosno često ne rade ni ono što izričito imaju u zakonu.”

Agencija se obavezala i da će pod šest, angažovati stručnjke specijalizovane za suzbijanje korupcije i pod sedam, srađivati sa međunarodnim organizacija.

Izazov iznad svih za državu koja je od 180 zemalja na listi po stepenu korpucije na 83. mestu, biće primena onoga što bi zapravo trebalo da se podrazumeva. Iz “Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić:

“Naš problem je nedovoljna primena zakona.”


Sa sedam principa Agencija je postavila temelje svoga rada. Svima je jasno da taj posao mnogima ne može ići u korist zbog čega je sigurno da će i stabilnost tih temelja biti na stalnom ispitu.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG