Po stepenu korupcije Srbija se nalazi na 83. mestu u svetu, od ukupno 180 zemalja u kojima je urađeno istraživanje za 2009. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj TI.
I u protekle dve godine ostvaren je sličan rezultat, što govori da Srbija stagnira u rešavanju ovog problema.
Tako su za naš program o korupciji govorili Beograđani, a da se Srbija i zvanično tretira kao visoko korumpirana zemlja govori i ovogodišnji indeks na listi Transparency international-a – 3,5.
U odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 85. na lestvici, Srbija je ostvarila minimalan napredak od dve pozicije, pa se po stepenu korupcije nalazi u društvu Svazilenda, Trinidada i Tobaga, El Salvadora i Gvatemale.
Predstavljajući najnoviji izveštaj, Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, izjavio je da je srpska vlast u poslednjih godinu dana donela brojne zakone za borbu protiv korupcije, ali da ih nedovoljno primenjuje.
“Čini mi se da vlada nije dovoljno ozbiljno shvatila opasnost korupcije. Očekujem taj dan D, kada ce država napraviti zaokret i umesto borbe na mikro i srednjem planu, da počne i na državnom nivou da se bori protiv korupcije”, kaže Goati.
UDARITI U SRCE KORUPCIJE
Na listi od 180 zemalja u kojima se sprovodi istraživanje, od Srbije su bolje plasirane skoro sve države bivše Jugoslavije, pa je tako Slovenija na 26. mestu, Hrvatska na 66, Crna Gora na 69, Makedonija na 71, dok jedino Bosna i Hercegovina ima veći problem sa korupcijom, zbog čega je na 99. poziciji.
Vladimir Goati kaže da Srbija jednostavno mora da „udari u srce korupcije“.
„Jer korupcione mreže imaju snažne vrhove i periferiju koja se regeneriše. Vi možete beskonačno da sečete krajeve ali od toga nema ništa ukoliko čvorove, koji su na državnom nivou i povezani sa partijskim vođstvima, ne uništite. Ukoliko se tu ne promeni nešto, ukoliko državni parlament ne postane autonomna institucija, bojim se da će borba protiv korupcije biti skoro nemoguća“, tvrdi Goati.
Borci protiv korupcije ocenili su da obračun sa tim problemom u Srbiji sprečava vladavina političkih partija, i da posebnu teškoću predstavlja to što nema napretka u oblasti finansiranja stranaka.
Ono što je novina je da će posle 1. januara, kada počinje da se primenjuje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, državni funkcioneri morati da podnesu izveštaje o imovini i prihodima.
POČETI S POLITIČARIMA
Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije, najavio je da će ti podaci biti stavljeni na uvid javnosti.
“Sve funkcionere trebalo bi upozoriti da se ukoliko to sve ne prijave u određenom roku, ili ako prijave lažno, protiv njih može pokrenuti krivični postupak. Kazna je od šest meseci do pet godina zatvora. To radimo da bi se disciplinovala oblast vezana za imovinu”, kaže Čupić.
Osobe koje imaju više funkcija moraće ubuduce da se opredele za jednu, a Zorana Marković, direktorka Agencije, upozorila je da je za njihovo dobro da ne kriju imovinu i prihode.
“Tanka je linija između provere i istrage, pa je onda u interesu funkcionera da podnesu što tačnije izveštaje. Da ne bi smo došli u situaciju da je on jedini vlasnik pravilne informacije, a da se takvi podaci ne vode ni u katastru, ni u banci, ni kod koga više”, objašnjava Marković.
Situacija socijalno-ekonomske krize, u kojoj se nalazi i Srbija, idealno je tlo za korupcione aktivnosti, pa se predviđa predstoji duga borba sa tim problemom.
Nemanja Nenadić
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, rekao je da u ovom trenutku nema indicija da bi stepen korupcije u Srbiji mogao da bude prepreka za dalje evropske integracije jer je, kako sada stvari stoje, glavni uslov saradnja sa Hagom.
“Pitanje tretmana korupcije kao prepreke na putu evropskih integracija nije samo pravno i stručno već, na žalost, i političko pitanje. Možda se i zbog toga ovaj problem ne shvata dovoljno ozbiljno. Nadam se da će po pitanju korupcije biti jak pritisak iz Brisela i da nećemo doći u situaciju u kojoj su Rumuni i Bugari, da nakon pridruživanja budemo u nekom produženom procesu monitoringa”, kaže Nenadić.
Prema ovogodišnjem izvestaju Transparency international-a, zemlja sa najmanjim stepenom korupcije je Novi Zeland, a u vrhu liste su i Danska, Singapur, Švedska i Švajcarska.
I u protekle dve godine ostvaren je sličan rezultat, što govori da Srbija stagnira u rešavanju ovog problema.
Tako su za naš program o korupciji govorili Beograđani, a da se Srbija i zvanično tretira kao visoko korumpirana zemlja govori i ovogodišnji indeks na listi Transparency international-a – 3,5.
U odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 85. na lestvici, Srbija je ostvarila minimalan napredak od dve pozicije, pa se po stepenu korupcije nalazi u društvu Svazilenda, Trinidada i Tobaga, El Salvadora i Gvatemale.
Predstavljajući najnoviji izveštaj, Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija, izjavio je da je srpska vlast u poslednjih godinu dana donela brojne zakone za borbu protiv korupcije, ali da ih nedovoljno primenjuje.
“Čini mi se da vlada nije dovoljno ozbiljno shvatila opasnost korupcije. Očekujem taj dan D, kada ce država napraviti zaokret i umesto borbe na mikro i srednjem planu, da počne i na državnom nivou da se bori protiv korupcije”, kaže Goati.
UDARITI U SRCE KORUPCIJE
Na listi od 180 zemalja u kojima se sprovodi istraživanje, od Srbije su bolje plasirane skoro sve države bivše Jugoslavije, pa je tako Slovenija na 26. mestu, Hrvatska na 66, Crna Gora na 69, Makedonija na 71, dok jedino Bosna i Hercegovina ima veći problem sa korupcijom, zbog čega je na 99. poziciji.
Vladimir Goati kaže da Srbija jednostavno mora da „udari u srce korupcije“.
„Jer korupcione mreže imaju snažne vrhove i periferiju koja se regeneriše. Vi možete beskonačno da sečete krajeve ali od toga nema ništa ukoliko čvorove, koji su na državnom nivou i povezani sa partijskim vođstvima, ne uništite. Ukoliko se tu ne promeni nešto, ukoliko državni parlament ne postane autonomna institucija, bojim se da će borba protiv korupcije biti skoro nemoguća“, tvrdi Goati.
Borci protiv korupcije ocenili su da obračun sa tim problemom u Srbiji sprečava vladavina političkih partija, i da posebnu teškoću predstavlja to što nema napretka u oblasti finansiranja stranaka.
Ono što je novina je da će posle 1. januara, kada počinje da se primenjuje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, državni funkcioneri morati da podnesu izveštaje o imovini i prihodima.
POČETI S POLITIČARIMA
Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije, najavio je da će ti podaci biti stavljeni na uvid javnosti.
“Sve funkcionere trebalo bi upozoriti da se ukoliko to sve ne prijave u određenom roku, ili ako prijave lažno, protiv njih može pokrenuti krivični postupak. Kazna je od šest meseci do pet godina zatvora. To radimo da bi se disciplinovala oblast vezana za imovinu”, kaže Čupić.
Osobe koje imaju više funkcija moraće ubuduce da se opredele za jednu, a Zorana Marković, direktorka Agencije, upozorila je da je za njihovo dobro da ne kriju imovinu i prihode.
“Tanka je linija između provere i istrage, pa je onda u interesu funkcionera da podnesu što tačnije izveštaje. Da ne bi smo došli u situaciju da je on jedini vlasnik pravilne informacije, a da se takvi podaci ne vode ni u katastru, ni u banci, ni kod koga više”, objašnjava Marković.
Situacija socijalno-ekonomske krize, u kojoj se nalazi i Srbija, idealno je tlo za korupcione aktivnosti, pa se predviđa predstoji duga borba sa tim problemom.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, rekao je da u ovom trenutku nema indicija da bi stepen korupcije u Srbiji mogao da bude prepreka za dalje evropske integracije jer je, kako sada stvari stoje, glavni uslov saradnja sa Hagom.
“Pitanje tretmana korupcije kao prepreke na putu evropskih integracija nije samo pravno i stručno već, na žalost, i političko pitanje. Možda se i zbog toga ovaj problem ne shvata dovoljno ozbiljno. Nadam se da će po pitanju korupcije biti jak pritisak iz Brisela i da nećemo doći u situaciju u kojoj su Rumuni i Bugari, da nakon pridruživanja budemo u nekom produženom procesu monitoringa”, kaže Nenadić.
Prema ovogodišnjem izvestaju Transparency international-a, zemlja sa najmanjim stepenom korupcije je Novi Zeland, a u vrhu liste su i Danska, Singapur, Švedska i Švajcarska.
