Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Regionalna saradnja ključ za suzbijanje korupcije


Sa Okruglog stola „Borba protiv korupcije u jugoistočnoj Evropi i savremeni izazovi“ u Beogradu, 17. jun 2010, fotografije uz tekst: Saša Čolić
U borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala niko neće biti zaštićen bez obizra na političke i rođačke veze, kao ni na funkciju koju obavalja ili ulogu u društvu, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić na otvaranju regionalnog skupa „Borba protiv korupcije u jugoistočnoj Evropi i savremeni izazovi“.

Ovim povodom u Beogradu su se okupili predstavnici Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Mađarske. Skup sa koga je upućen poziv na regionalno uvezivanje u cilju zajedničke borbe protiv korupcije protekao je u senci istraga koje javnost u Hrvatskoj i Srbiji intezivno prati.

Bez konkretnih imena i primera u trenutku u kom se čitav region bavi raskrinkavanjem mreže regionalno čvrstu uvezanih najopasnijih kriminalaca, učinilo je raspravu o korupciji pomalo suvoparanom, pa su s toga i medijski radnici skup visokih predstavnika pravosuđa država Balkana uglavnom iskoristili kako bi pokušali da rasvetle misterije vezane za delovanje „Zemunskog klana“.

Pitanja vezana za dalju sudbinu jednog od osuđenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića potisnula su izlaganja o korupciji, čak i obećanje, a može se reći i upozorenje predsednika Srbije Borisa Tadića, da niko neće biti pošteđen. Precizirajući šta želi da kaže on je prepričao razgovor sa državnom tužiteljkom Srbije:

„Nekoliko kratko razmenjenih rečenica sa Zagorkom Dolovac. Dolazeći na ovaj skup pitao sam je – šta smatrate da je bitno da kažem vašim kolegama tužiocima i predstavnicima međunarodnih institucija. Ona mi je rekla da poručim samo da ćemo hapsiti sve kriminalce i ljude koji učestvuju u korupciji bez obzira na cenu. Niko neće biti zaštićen bez obzira na svoju partijsku pripadnost, na svoje rođačke veze, na ulogu u
Boris Tadić, Ivica Dačić i Milorad Veljović na skupu u Beogradu
društvu u svim prethodnim decenijama. I kao što vidite u Srbiji niko nije zaštićen, ni ljudi koji su na neki način nacionalne ikone i predstavljaju žive spomenike u našem društvu nisu zaštićeni.“

Nadovezao se predstavnik Saveta Evrope Ivan Koedjikov:

„Prava borba protiv korupcije počinje kada građani vide nekoga ko je veoma moćan, uticajan i ima dobre veze u društvu, ko je blizak vlasti, a da je suočen sa posledicama uključenosti u dela korupcije. Predsednik Tadić je rekao da niko nije pošteđen, pa ni ličnosti koje u društvu imaju satus ikone, ali dodajem ne zato što su oni žive ikone nego zato što u sistemu vladavine prava čak i žive ikone moraju odgovarati za svoje prekršaje.“

No, upravo akutelni događaji poput otkrića da su neki od učesnika u ubistvu Zorana Đinđića imali dokumente sa lažnim imenima (što ostavlja prostora za sumnje da su ih dobili ilegalnim kanalima u institucijama) kao pitanje iznad svih postavlja ono o kvalitetu saradnji država u regionu na suzbijanju korupcije.

Stoga je sasvim logično pitanje koje je jedna novinarka uputila šefu hrvatskog Ureda za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala Dinku Cvitanu:

“Ko bolje sarađuje hrvatska i srpska mafija ili policija i tužilaštvo?”

Cvitan: Mi sarađujemo sjajno.

“A oni?”

Cvitan: E to ćemo videti. Očekujemo da ćemo to pohapsiti pa ćemo ipak biti bolji.

Međutim, preovladava utisak da se vodeći predstavnici pravosuđa država regiona uzdržavaju od konstatovanja onoga što je većini jasno. Činjenice da saradnja nije zadovoljavajuća, što biranim rečima priznaje državni tužilac Bosne i Hercegovine Milorad Barašin.

Milorad Barašin
„Sarađujemo, ali tu saradnju bi trebalo podići na mnogo veći i efikasniji nivo. Mora postojati princip reciprociteta. Ako BiH putem Međunarodne pravne pomoći i saradnje udovoljni državama u okruženju efikasno i brzo, takođe zahtevamo da i države u regionu budu efikasne u rešavanju naših problema",
rekao je on.

Kako bi dokazao dobre namere Srbije ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao je sve zainteresoavne da se priključe regionalnoj inicijativi.

„Pokrenuli smo zajedničku inicijativu koju sam izneo svim ministrima unurašnjih poslova država u regionu, a koju je prvo prihvatilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske. Reč je o inicijativi za stvaranje regionalnog centra za borbu protiv organizovanog kriminala, za prikupljanje operativnih podataka, pre svega na području bivše Jugoslavije odnosno našeg regiona. Sedište centra bi bilo u Beogradu, a na čelu tog centra bi mogao da bude policijski službenik iz neke drugde države, na primer, iz Hrvatske“, rekao je Dačić.

Inicijativa koja je tek začeta, sačekaće jedno vreme za potpuni odgovor iz regiona, ali je nesumnjivo da će dobiti podršku u Briselu. Donekle je to podvukao i predstavnik Evropske unije Andrijano Martines.

„Borba protiv korucije i vladavina prava jeste uslov za priključenje Evropskoj uniji, ali bitnije od toga je da je to uslov za stvaranje prosperitetne perspektive za građane. To je sasvim dovoljan razlog da se preopozna problem o kom govorimo, odnosno nužnost vođenja politike nulte tolerancije prema korupciji“, rekao je Martines.

Nevladin „Transparensi internešnal“ Srbiju na primer smešta na 83 mesto na globalnoj listi korupcije. Navodeći ovaj podatak srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević pozvao je na, pre svega, razvijanje svesti po kojoj je „institucija mita sramotna za svakog profesionalca".
Vladimir Vukčević sa srpskom ministarkom pravde Snežanom Malović

"Dominacija pravne države, prevlast struke nad politikom, nezavisnost i samostalnost u radu tužilaca su jedini put kojim se ide ka cilju koji smo odredili“, rekao je Vukčević.

Ali i cilju koji će biti ne tako lako ostvariv uz manjak motivacije, što je faktor o kome je jasno govorio Boris Tadić:

„Mi naravno za predstavnike državnih institucija koji se bore protiv kriminala ne možemo obezbediti najviši nivo primanja koji bi doprinosio efikasnosti i nezavisnosti rada državnih institucija. Moramo podsticati ljude koji imaju relativno niska primanja da daju sve od sebe kako bi se borili protiv jedne od najvećih pošasti savremene ekonomije i razvoja.“


Izazov je velik, a ambicije onih koji bi trebalo da ga dosegnu često su male i opterećene nizom sistemskih problema. U suzbijanju korupciji ti faktori biće najozbiljnije kočnice, čini se, u svim državam regiona.

****
Pročitajte i ovo:
Korupcija u Srbiji od politike do bolnice
Korupcija među glavnim preprekama u evropeizaciji Crne Gore
Velika očekivanja od Josipovića: "EU i korupcija glavni ciljevi"
Istraživanje Univerziteta: korupcija u obrazovanju nije izražen problem
Korupcija najveće zlo današnjice

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

XS
SM
MD
LG