Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Korupcija oštro oborila index ekonomske slobode Crne Gore


U dokumentu Heritage fondacije se navodi da je sudstvo u Crnoj Gori odavno politizovano, korupcija se prožima u zdravstvu i obrazovanju i na svim nivoima vlasti

U novoj listi globalnih ekonomskih sloboda američke Heritage fondacije, Crna Gora se našla na 92. mjestu ili preciznije - zabilježen je pad od 24 mjesta u odnosu na prošlogodišnju rang listu. Ključni razlozi su politizovano sudstvo, nepotizam i korupcija.

Nivo ekonomskih sloboda u jednoj državi predstavlja relevantan indikator za ocjenjivanje kompletnog stanja ekonomije u toj državi, kaže za Radio Slobodna Evropa savjetnik za pravna pitanja u Uniji poslodavaca Crne Gore Filip Lazović, komentarišući oštar pad na globalnoj listi ekonomskih sloboda američke Heritage fondacije.

Na toj listi Crna Gora je zauzela 92. poziciju, što predstavlja pad za 24 pozicije u odnosu na prošlogodišnji izvještaj. Lazović kaže da u Uniji ne mogu biti zadovoljni podacima, jer je jedan od ključnih razloga za lošiju poziciju – korupcija.

"Jasno je da Fondacija vrši sveobuhvatnu analizu, ne samo dijela koji se odnosi na ekonomiju i makroekonomsku politiku, već gledaju i mnoge druge aspekte. Prvenstveno su ukazali na korupciju, odnosno na nedostatke u oblasti vladavine prava. To je nešto što je zabrinjavajuće, to je nešto što Unija poslodavaca pokušava da stavi na prvo mjesto za raspravu, pored sive ekonomije. Na žalost vidimo da, ne samo da ne napredujemo, nego smo otišli i korak nazad. To je nešto što nas treba zabrinuti. Kao i za čitavo društvo, pojava korupcije i nedostatak vladavine prava, pati i ekonomija. Odnosno ne možemo očekivati napredak ako imamo ovakve podatke", ocjenjuje Lazović.

U dokumentu Heritage fondacije se navodi da je sudstvo u Crnoj Gori odavno politizovano, korupcija se prožima u zdravstvu i obrazovanju i na svim nivoima vlasti, uključujući sprovođenje zakona. Od ukupno 180 rangiranih država, Crna Gora se našla među umjereno slobodnim zemljama. Nagli pad fiskalnog zdravlja, skromno viši bodovi za slobodu rada, integritet vlade i imovinska prava, uticali su da Crna Gora bude rangirana na 39. mjestu među 44 zemlje u regionu Evrope, a njen ukupni rezultat je sada ispod regionalnih i svjetskih prosjeka.

"Ekonomija raste, ali budući izgledi su neizvjesni u odsustvu velikih reformi politike. Privatizacija državnih preduzeća je usporena, a institucionalna posvećenost snažnoj zaštiti imovinskih prava ili efikasne mjere protiv korupcije i dalje su slabe", navodi se u izvještaju. Vlada bi, kako je saopštila Heritage fondacija, trebalo da ojača finansije javnog sektora i da upravlja velikim deficitom tekućeg računa, ali kombinovani efekti velikih investicija u javnu infrastrukturu i nekoliko skupih novih socijalnih programa direktno su izazvali fiskalnu održivost. Sudski sistem ostaje podložan političkom uplitanju i neefikasnosti.

Napredak je prepoznat u oblastima efikasnosti sudstva, poslovnih sloboda i poreskog opterećenja. Pad je zabilježen u monetarnoj slobodi i državnoj potrošnji, dok su na istom nivou ostale trgovinska, finansijska i investiciona sloboda.

Komentar ovih rezultata koje je predstavila Heritage fondacija zatražili smo od Ministarstva ekonomije, te uputili pitanje da li ocjene američke fondacije smatraju realnim i da li te ocjene izazivaju zabrinutost. Odgovor iz Ministarstva nismo dobili.

Ekonomski analitičar Vasilije Kostić ocjenjuje da je stimulativnost poslovnog ambijenta ključna za tranzicione ekonomije kao što je crnogorska.

"Po procjeni Heritage fondacije smo nazadovali 24 mjesta, nikako nije dobra okolnost pogotovo ako imamo u vidu kriterijume zbog kojih se taj pad desio. Upravo se radi o onom što je predmet opservacije međunarodnih investitora i finansijskih tržišta, a to je da se odnosi na one oblasti u kojima se ne garantuje sigurnost investicija. Odnosno, ekonomski kriterijumi nisu primarni već neki drugi kriterijumi, a to unosi jednu dozu nesigurnosti za investicione odluke i investicione poduhvate", konstatuje Kostić.

Institucije bi trebalo da uzmu u obzir ovakvo bodovanje crnogorskih ekonomskih sloboda kako bi se Crna Gora vratila na onaj nivo prema kojem je dugo vremena bila lider u ekonomskim slobodama, kaže analitičar Vasilije Kostić.

"Ukoliko nema ekonomskih sloboda i ukoliko nisu garantovane institucionalnom infrastrukturom i sistemom, onda se teško može govoriti o nekom efikasnom i brzom ekonomskom razvoju i napretku", zaključuje Kostić.

Pravni savjetnik u Uniji poslodavaca Filip Lazović kaže da Vlada treba da pojača aktivnosti na suzbijanju praksi koje onemogućavaju razvoj biznisa u Crnoj Gori.

"Vlada treba da bude aktivnija. Ako pričamo o ekonomskoj situaciji, imamo taj dramatično visok nivo sive ekonomije koji iznosi čak 35 do 40 posto. Pored toga imamo prakse, koje ne samo da ne doprinose razvoju, nego onemogućavaju da se neko u Crnoj Gori na pravi način bavi biznisom. Sporadično imamo napretke u nekim oblastima. Ali definitivno to nije dovoljno da bi išli dalje u razvoj i to nije nešto što sebi treba da dozvoli država koja u budućnosti sebe vidi kao članicu Evropske unije", smatra Lazović.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG