Da li su restriktivne mere ključ za suzbijanje pandemije COVID-19?
Od zatvaranja granica, ukidanja avio saobraćaja, obustave rada škola, vrtića, preduzetničkih radnji određenih profila, do uvođenja policijskog časa, mere su koje su vlade evropskih država, bez obzira na to da li je reč o članicama Evropske unije, u skladu sa nacionalnom pravnom regulativom, same donosile sa ciljem suzbijanja epidemije COVID-19 na svojim teritorijama.
Te mere bile su i još uvek su manje ili više restriktivne i razlikuju se od države do države. Od prvog zabeleženog slučaja zaraze korona virusom SARS-CoV-2 na Evropskom kontinentu, 24. januara 2020. u Francuskoj prošlo je više od dva meseca.
U kojoj meri su restriktivne mere dale rezultate i šta bi na osnovu dvomesečnog iskustva izdvojili kao ključan odgovor na pandemiju COVID-19 – pitanja su Radija Slobodna Evropa (RSE) na koja odgovore nude nacionalni instituti za javno zdravlje i referente institucije u Sloveniji, Kosovu, Švedskoj, Norveškoj, Srbiji i Češkoj.
Kompletan tekst pročitajte ovde.
Solak: Predložio sam da me Vlada Federacije BiH suspenduje
"Duboko sam svjestan svoje odgovornosti i funkcije koju obnašam. Ne želeći da na bilo koji način umanjim sjajan posao koji je odradila Federalna uprava civilne zaštite, Federalni štab civilne zaštite i cijela Federalna Vlada, predložio sam da me Vlada Federacije BiH privremeno preventivno suspenduje dok se istraga ne okonča i ne utvrdi moja potpuna nevinost", kaže, pored ostalog, u saopštenju za javnost Fahrudin Solak, direktor Federalne uprave civilne zaštite i načelnik Federalnog štaba civilne zaštite.
Solak se oglasio u vezi afere sa nabavkom 100 respiratora uvezenih iz Kine, a nakon današnjeg (utorak, 5. maj) pretresa sjedišta Federalne uprave civilne zaštite i sjedišta firme "Srebrena malina".
Pretres su izveli policijski službenici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) uz asistenciju policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo.
Kompletnu vijest pročitajte ovdje.
U Italiji najmanji dnevni broj novozaraženih od početka marta
Italija je danas zabeležila najmanji dnevni broj novozaraženih korona virusom od početka marta.
U prethodna 24 časa registrovano je još 1.075 obolelih, čime je ukupan broj osoba kod kojih je potvrđena zaraza povećan na 213.013.
Lekari, međutim, upozoravaju da je pravi broj zaraženih verovatno znatno veći, jer mnogi nemaju nikakve simptome ili su veoma blagi.
Posle osam nedelja restriktivnih mera, Italija je juče počela njihovo postepeno ukidanje.
Broj umrlih od korona virusa u Italiji povećan je danas za 236 na ukupno 29.315.
Više mrtvih od Italije imaju SAD i Velika Britanija - od danas.
Korona kao razlog za amnestiju
Zakon o amnestiji je usvajan četiri puta i uvijek se to poklapalo sa izbornim ciklusima. Tako da, ako znamo da će i ove godine, ako sve bude kako treba, na jesen biti parlamentarni izbori, a epidemija je već u opadanju, to ne bi bilo dobro za izbornu utakmicu. To je neka vrsta uticaja na sami izborni proces, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zoran Vujičić, iz Građanske alijanse (GA), koji smatra da predloženi zakon ne bi trebalo usvojiti.
Vlada je 4. maja podržala Zakon o amnestiji koji je predložila vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) sa koalicionim partnerima, kojim je predviđeno skraćenje zatvorske kazne za deset ili petnaest odsto licima koja su pravosnažno osuđena za pojedina krivična djela.
Cijeli tekst pročitajte ovdje.