Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Koliko je sporazum Srbije i Evroazijske unije 'značajan'?


Delegati Evroazijske ekonomske unije poziraju fotografima uoči sednice međuvladinog saveta, Kirgistan, 9. avgust 2019.

„Ovo je značajan događaj. Mediji tome posvećuju veliku pažnju“, napisao je na tviteru 20. avgusta ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko najavljujući za 25. oktobar 2019. potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koju predvodi Ruska Federacija.

On je dodao da će ulazak Srbije u trgovinsku zonu označiti „potpuno novu fazu prisustva (Srbije) u Evroaziji ulaskom na tržište koje broji 182 miliona potrošača i ukupnim bruto domaćim proizvodom koji premašuje 1.900 milijardi američkih dolara.”

Ipak, sporazum sa EAEU nudi Srbiji tek nešto povoljnije uslove za slobodnu trgovinu od onih koje Srbija već ima na osnovu tri postojeća sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Kazahstanom i Belorusijom, pisao je RSE. Naime, sva tri pomenuta ugovora poseduju gotovo identičnu listu proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom uvoza iz Srbije. Na listi su meso i živina, određene vrste sireva, beli šećer, penušavo vino, cigarete, etil alkohol, pneumatske gume, predivo i tkanine od pamuka, kompresori za rashladne uređaje, traktori, motorna i putnička vozila.

Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji se bez carinskih opterećenja izvoze na tržište zemalja Evroazijske ekonomske unije, kako je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu trgovine Vlade Srbije u junu ove godine.

Takođe, sporazumom sa EAEU postojeći sporazumi će biti zamenjeni i prošireni i na tržišta Kirgistana i Jermenije. Ipak, od svih zemalja Evroazijske ekonomske unije Srbija ima ubedljivo najveću robnu razmenu sa Rusijom, pa tako podaci Ministarstva trgovine pokazuju da je ukupna robna razmena Srbije sa EAEU u 2018. godini iznosila je 3,4 milijarde dolara, od toga samo sa Rusijom 3 milijarde.

Potpisivanje sporazuma Srbije i EAEU prvo je najavljivano za januar ove godine, tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji, ali do toga nije došlo jer prilikom pregovora početkom januara u Beogradu nije postignut dogovor.

Sporazum će, prema ranijim navodima Ministarstva trgovine, zvanično biti potpisan u oktobru u Sočiju na sastanku premijera Srbije i zemalja Evroazijske ekonomske unije, a potom sledi njegova ratifikacija u parlamentima.

Pregovori o ovom sporazumu počeli su 2016. godine, a vodile su ih ekspertske komisije Republike Srbije, predstavnici resornih ministarstava, Privredne komore Srbije i Evroazijske ekonomske komisije.

Korist od Sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom

Ukupna robna razmena Srbije sa EAEU iznosi svega 7,5 odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije u 2018. godini, koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila 45,1 milijardu dolara. Sa druge strane, u istom periodu, spoljnotrgovinska razmena sa zemljama članicama Evropske unije iznosi preko 60 odsto ukupne razmene, dok srpski drugi po važnosti partner jesu države CEFTA, sa kojima Srbija, takođe, ima delimično bescarinski režim spoljne trgovine.

Kada je reč o primeni sporazuma Srbije i EAEU, izazov predstavljaju pregovori Srbije o članstvu u Evropskoj uniji (EU). Naime, Poglavlje 31 koje Srbija treba da otvori predviđa usaglašenu spoljnu politiku sa EU, što podrazumeva i usaglašenu politiku kada je reč o sankcijama.

Evropska unija je, naime, donela odluku o uvođenju sankcija Rusiji kao odgovor na „ilegalnu aneksiju Krima" i „destabilizaciju Ukrajine", a Srbija je, kada je reč o ekonomskim vezama sa Rusijom, bila u komparativnoj prednosti u odnosu na države EU jer nije uvela sankcije Rusiji nakon krize u Ukrajini 2014.

Na pitanje šta će sa sporazumom sa EUEA biti ukoliko Srbija postane članica Evropske unije, u odgovoru Ministarstva trgovine iz juna ove godine se navodi da u tom slučaju važe pravila Evropske unije, prema kojima „prestaju da važe svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima zaključene sa pojedinačnim državama ili grupama država odnosno ekonomskim grupacijama", kao i da će Srbija „izgubiti one povlastice koje je imala do tada u svojim bilateralnim i multilateralnim sporazumima“.

Evroazijsku ekonomsku uniju čine Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija, a nastala je 2015. godine sa ciljem ujedinjavanja postsovjetskih država u jedan kohezivan ekonomski entitet. Evroazijska ekonomska unija zaključuje sa državama izvan saveza sporazume o slobodnoj trgovini.

  • 16x9 Image

    Sonja Gočanin

    Novinarstvom počinje da se bavi na drugoj godini studija Fakulteta političkih nauka. Radila je na sajtu B92, antikorupcijskom portalu Pištaljka i TV emisiji Potrošački savetnik. Jedna je od osnivača portala Radnik.rs. Radi u digitalnom sektoru RSE od oktobra 2017. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG