Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šta Srbija dobija sporazumom sa Evroazijskom unijom?


Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji se bez carinskih opterećenja izvoze na tržište EAEU

Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji se bez carinskih opterećenja izvoze na tržište zemalja Evroazijske ekonomske unije (EAEU), potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu trgovine Vlade Srbije.

Ono što je Srbija uspela da ispregovara je da će, pored toga što će na bescarinskom režimu ostati proizvodi koji su od ranije na toj listi, "novi sporazum omogućiti i bescarinski režim prilikom izvoza neograničenih količina voćnih rakija, polutvrdih i tvrdih kozjih i ovčijih sireva, kao i godišnje carinske kvote za izvoz vinjaka (oko 90.000 litara ovog pića), 2.000 tona cigareta i 400 tona polutvrdih i tvrdih kravlјih sireva", navodi se u obrazloženju koji je RSE dobio od Ministarstva trgovine.

Sporazumom o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), čije je zvanično potpisivanje nadležno Ministarstvo trgovine najavilo za oktobar 2019. godine, Srbija je dobila proširenje za samo pomenute tri grupe proizvoda koji će se bez carinskih opterećenja moći izvoziti na tržište zemalja EAEU.

Evroazijsku ekonomsku uniju čini pet država - Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija. Budući da je Srbija do sada imala bescarinsku trgovinsku razmenu za oko 99 odsto roba koje izvozi u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, ovim sporazumom postojeći će biti zamenjeni i prošireni i na tržišta Kirgistana i Jermenije.

Međutim, što se proširenja na nove proizvode bescarinskog opterećenja tiče, uvidom u podatke iz postojeća tri sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Kazahstanom i Belorusijom, nije došlo do značajnijih poboljšanja uslova.

Sva tri pomenuta ugovora poseduju gotovo identičnu listu proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine prilikom uvoza iz Srbije. Na listi su meso i živina, određene vrste sireva, beli šećer, penušavo vino, cigarete, etil alkohol, pneumatske gume, predivo i tkanine od pamuka, kompresori za rashladne uređaje, traktori, motorna i putnička vozila.

Trogodišnji razgovori: Interesi na prvom mestu

Iako je zvanično potpisivanje sporazuma Srbije i EAEU najavljivano za januar ove godine, tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji, do toga nije došlo, jer prilikom pregovora početkom januara u Beogradu, nije postignut dogovor.

Sledeća runda dogovora bila je u martu ove godine u Moskvi, kada su i završeni pregovori, koji su, na kraju trajali pune tri godine. Razlog tome je čvrst stav pojedinih država po pitanju liberalizacije bescarinskog uvoza pojedinih proizvoda.

"Godišnje Rusija uveze oko 200.000 tona sireva od čega samo iz Belorusije oko 185.000 tona, pa je odobravanje kvote od 1.000 tona za Srbiju bio veliki problem. Za davanje kvote za cigarete protivio se jak duvanski lobi u Belorusiji. Slično je i sa Jermenijom koja štiti svoju poziciju i izvoz svog konjaka u Rusiju i protivila se davanju kvote Srbiji za vinjak, ali je ipak kasnije popustila", stoji u odgovoru upućenom iz Ministarstva trgovine Srbije.

Sporazum će zvanično biti potpisan u oktobru ove godine, u Sočiju na sastanku premijera Srbije i zemalja Evroazijske ekonomske unije, a potom sledi njegova ratifikacija u parlamentima, kažu u Ministarstvu trgovine. Srbija je pregovore vodila sa pet država članica i Evroazijskom ekonomskom komisijom kao nadnacionalnim organom EAEU.

Trenutno se radi na pravno-tehničkoj redakciji teksta sporazuma kako bi do oktobra sve strane potpisnice imale vremena da završe pripreme uoči konačnog potpisivanja.

Novi sporazum će prema najavama iz Ministarstva trgovine imati i dopunjen aneks o pravilima porekla kako bi se olakšao put robe i rad carinskih službi, zatim član kojim se predviđa uvođenje zaštitnih mera po ubrzanom postupku u slučaju iznenadnog prekomernog uvoza naročito osetlјivih polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i aneks o rešavanju sporova.

'Korist' do usvajanja EU pravila

Ukupna robna razmena Srbije sa EAEU u 2018. godini iznosila je 3,4 milijarde dolara, od toga samo sa Rusijom 3 milijarde, pokazuju podaci Ministarstva trgovine.

Ipak, to je svega 7,5 odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije u 2018. godini, koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, iznosila 45,1 milijardu dolara. Sa druge strane, u istom periodu, spoljnotrgovinska razmena sa zemljama članicama Evropske unije iznosi preko 60 odsto ukupne razmene, dok srpski drugi po važnosti partner jesu države CEFTA, sa kojima Srbija, takođe, ima delimično bescarinski režim spoljne trgovine.

Na pitanje šta će sa sporazumom sa EUEA biti, ukoliko Srbija postane članica Evropske unije, iz Ministarstva odgovaraju da u tom slučaju važe pravila Evropske unije, prema kojima "prestaju da važe svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima zaključene sa pojedinačnim državama ili grupama država odnosno ekonomskim grupacijama."

"Ona tada postaje deo zajedničkog tržišta koje ima jedinstvenu trgovinsku politiku i primenjivaće sporazume o slobodnoj trgovini koje EU ima sa trećim stranama, ali će zato izgubiti one povlastice koje je imala do tada u svojim bilateralnim i multilateralnim sporazumima", navode u odgovoru Ministarstva Radiju Slobodna Evropa.

Onog trenutka kada postane članica, Srbija više neće moći da balansira u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji, jer je na to obavezuje Poglavlje 31. To poglavlje odnosi se na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku i predviđa usaglašenu spoljnu politiku sa Evropskom unijom, što podrazumeva i usaglašenu politiku kada je reč o sankcijama Rusiji.

Evroazijska ekonomska unija nastala je 2015. godine sa ciljem ujedinjavanja postsovjetskih država u jedan kohezivan ekonomski entitet. Evroazijska ekonomska unija zaključuje i sa državama izvan saveza sporazume o slobodnoj trgovini. Do sada je takav sporazum potpisala samo sa Vijetnamom, a intenzivni pregovori vode se sa Srbijom, Singapurom, Izraelom, Indijom, Egiptom, Kambodžom.

  • 16x9 Image

    Gordana Ćosić

    Novinarstvom se bavi od 2008. u Produkcijskoj grupi "Mreža". Zatim prelazi na TV FOX. Bavi se uglavnom temama vezanim za korupciju, javnu politiku i finansije, kao i socijalnim temama. Dopisnik beogradskog biroa RSE postala je oktobra 2017. godine. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG